Википедија

Задња уретерална валвула

Задња уретерална валвула или валвула задње уретре (лат. valvula urethrae posterior) је најчешћа опструктивна аномалија доњег дела уринарног тракта код дечака. Настаје када опструктивни набор слузокоже уретре, који се формира на њеном излазу из мокраћне бешике, спречава нормално пражњење мокраће из бешике.[1]

Задња уретерална валвула

Касно откривање може довести до компликација у бубрезима, што после одређеног броја година може довести до хроничне бубрежне болести. Дугорочну, прогнозу ове аномалије одређују степен оштећења бубрега и промене у горњем делу уретре, као и дисфункција мокраћне бешике.[1]

Лечи се оперативно, а сва деца након уклоњеног валвуле задње уретре захтијевају редовно праћење до адолесценције.

Епидемиологија уреди

Јавља се код једног од 5.000 — 8.000 новорођених дечака.[1]

Патоанатомија уреди

 
Задња уретерална валвула

У мушкој уретри нормално постоје структуре или набори кристе уретралис (лат. plicae coliculi) које полазе са дисталног пола верумонтанума, и пружају се пут доле и споља и ишчезавају у бочном зиду уретре близу мембранозног сегмента.

Код измењених структура оне се шире, дубље и спајају у предњем делу уретре и делују као опструктивни вентил, узрокујући карактеристичну секундарну дилатацију простатичне уретре, изразиту контрактуру врата мокраћне бешике и озбиљну трабекулацију.[2]

Етиологија уреди

Лезија је конгенитална, а узрок је у погрешном ембрионалном развоју мокраћне цеви. Захваљујући напретку дијагностике (УЗ) данас се чешће открива пренатално.[3][4] Најчешћи је тип I код кога је валвула смештена дистално од вермонтанума (90%).

Ово је аномалија која може довести до катастрофалних последица по цели уринарни тракт због опструкције која се развија под повећаним притиском. Иако се данас пуно боље лечи, ипак у 30% случајева доводи до хроничне бубрежне инсуфицијенције.[5]

Клиничка слика уреди

Клиничка слика је разноврсна и зависи од тежине опструкције. Код тешке опструкције застој мокраће доводи до ширења и продужења задње уретре, мокраћна бешика је хипертрофична, настају трабекулације и дивертикули.

У клиничкој слици доминира слика опструктивне уропатије, слаб мокраћни млаз, уремија, сепса, уриноми, асцитес.

Дијагноза уреди

Карактеристичан ултрасонографски налаз је валвула са задебљаним зидом мокраћне бешике. У дијагностици помаже и МЦУГ који открива и друге аномалије у првом реду рефлукс или уретерохидронефрозу.[6][7]

Терапија уреди

Хируршко лечење укључује ендоскопску електроресекцију валвуле након које се поставља уринарни катетер.[8]

Један део деце захтева поновну електроресекцију због заостале валвуле. Већина ове деце такође захтева доживотно уродинамско праћење због неурогене мокраћне бешике са свим њеним последицама.[9]

Компликације уреди

Најчешће компликације задње уретералне валвуле су:[10]

  • Инконтиненција,
  • Инфекција уринарсног тракта,
  • Инсуфицијенција бубрега,
  • Везикоуретерална рефлуксна болест,
  • Хронична калкулоза бубрега.

Извори уреди

  1. ^ а б в Мохан К. Абрахам, Јамес О. Адениран, Лукман Олајиде Абдур-Рахман, Еммануел Адоyи Амех, Абдулрасхеед А. Насир. Постериор уретхрал валве, Wорлд Ј Педиатр, 2011. — Вол. 7, но. 3.
  2. ^ Yоунг ХХ, Фронтз WА, Балдwин ЈЦ. Цонгенитал обструцтион оф тхе постериор уретхра. Ј Урол, 3: 289-365, 1919. Ј Урол. 2002 Јан. 167 (1):265-7; дисцуссион 268.
  3. ^ Јосепх ТП, Гопи ВК, Бабу ПР, Сатисх Кумар КВ. Оутцоме оф Антенаталлy Пресентинг Постериор Уретхрал Валвес (ПУВ) ин Цхилдрен. Индиан Педиатр. 2017 Апр 15. 54 (4):295-297.
  4. ^ Одех Р, Нооне D, Боwлин ПР, Брага ЛХ, Лорензо АЈ. Предицтинг Риск оф Цхрониц Киднеy Дисеасе ин Инфантс анд Yоунг Цхилдрен ат Диагносис оф Постериор Уретхрал Валвес: Инитиал Ултрасоунд Киднеy Цхарацтеристицс анд Валидатион оф Паренцхyмал Ареа ас Форецастерс оф Ренал Ресерве. Ј Урол. 2016 Сеп. 196 (3):862-8.
  5. ^ Хеиккилä Ј, Холмберг C, Кyллöнен L, Ринтала Р, Таскинен С. Лонг-терм риск оф енд стаге ренал дисеасе ин патиентс wитх постериор уретхрал валвес. Ј Урол. 2011 Дец. 186 (6):2392-6.
  6. ^ Солиман СМ. Примарy аблатион оф постериор уретхрал валвес ин лоw биртх wеигхт неонатес бy а висуаллy гуидед фогартy емболецтомy цатхетер. Ј Урол. 2009 Маy. 181 (5):2284-9; дисцуссион 2289-90.
  7. ^ Хороwитз M, Харел M, Цомбс А, Глассберг К. Сурвеилланце цyстосцопy ин тхе манагемент оф постериор уретхрал валвес. Ј Урол. 2009 Апр. 181 (4):172.
  8. ^ Нанда M, Баwа M, Нарасимхан КЛ. Мини-весицостомy ин тхе манагемент оф ПУВ афтер валве аблатион. Ј Педиатр Урол. 2012 Феб. 8 (1):51-4.
  9. ^ Салам МА. Постериор уретхрал валве: Оутцоме оф антенатал интервентион. Инт Ј Урол. 2006 Оцт. 13 (10):1317-22.
  10. ^ Цапитануцци ML, Марциано А, Заццара А, Ла Сала Е, Мосиелло Г, Де Геннаро M. Лонг-терм бладдер фунцтион фоллоwуп ин боyс wитх постериор уретхрал валвес: цомпарисон оф нонинвасиве вс инвасиве уродyнамиц студиес. Ј Урол. 2012 Сеп. 188 (3):953-7.

Литература уреди

  • Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
  • Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zadnja_ureteralna_valvula&oldid=27448074”