Википедија

Зигомикоза

Зигомикоза је најшири термин који се односи на инфекције проузроковане гљивицама из врсте зигомицота пхилум.[1] Међутим, с обзиром да је зиготикота идентификована као полифилетна и није укључена у савремене системе класификације гљивица, болести на које се може односити зигомикоза наајчеше се називају њиховим специфичним именима: мукормикоза (Муцоралес), фикомикоза (Пхицомицетес) и басидиоболомикоза (Басидиоболус).[2]

Зигомикоза
Периорбитална гљивична инфекција изазвана зигомикозом или фикомикозом.
Специјалностиинфектологија

Уобичајени клинички симптоми укључују тромбозу и некрозу ткива. Лечење се састоји од брзе и интензивне терапије антифунгалним лековима и хируршке интервенције за уклањање зараженог ткива. Прогноза болести у многоме варира од здравственог стања сваког појединог пацијента.[3]

Епидемиологија уреди

 
Глобална дистрибуција мукомикозе

Глобално је примећен пораст случајева зигомикоза. Процена је порасла на 910.000 случајева широм света.[4][5] Повећан број случајева је забележен у Азији и Европи. Мултицентрична студија из Шпаније која процењује преваленцију зигомикоза на 0,43 случаја на милион становника годишње.[5] Слично, студија заснована на популацији спроведена широм земље у Француској, пријавила је повећање преваленције у периоду од 1997. до 2006. године, са 0,7 случајева на 1,2 становника на милион случајева.[5]

Студија једног центра из Индије пријавила је пораст случајева зигомикоза са 24,7 случајева на 89 случајева годишње.[5] [25, 36] Студија спроведена у више интензивних одељења у Индији, пријавила је висок терет зигомикоза, који је откривен код 14,4% пацијената.[5]

Етиопатогенеза уреди

Ове ретке, али озбиљне и потенцијално опасне по живот гљивичне инфекције обично погађају шупљине лица или орофаринса (нос и уста).

Инфекције типа зигомикозе најчешће су узроковане уобичајеним гљивама које се налазе у земљишту и трулој вегетацији.

Већина појединаца изложена гљивицама Најчешчће су са имунолошким поремећајима (имунокомпромитоване особе) које су убог тога склонији гљивичним инфекцијама. Ове врсте инфекција су такође честе након природних катастрофа, попут торнада или земљотреса, након којих људи имају отворене ране које су се у наведеним ванредним ситуацијама напуниле земљом или иструлелости вегетативним материјама.

Стање може утицати на поремећајефункција гастроинтестиналног тракта или кожу. У случајевима који нису трауматични, болест обично почиње у носу и параназалним синусима, као једна је од гљивичних инфекција која се најбрже шири код људи.

Клиничка слика уреди

Зигомикоза се може различито манифестовати, у зависности од места уласка гљивице и фактора ризика који је довео до обољења.[6]

Риноцеребрална зигомикоза

Најчешћи облик и јавља се код пацијената са дијабетесноом ацидозом. Захваћени су нос, очи, мозак некада и мождане овојнице. Јавља се повишена телесна температура, бол у једној половини лица, главобоље, назална конгестија, епистакса (крварење из носа), поремећаји вида, летрагија. Физичким прегледом се може установити периорбитални целулитис, проптоза и смањени покрети екстраокуларних мишића. Код тежих случајева се могу приметити црне некротичне лезије на тврдом непцу и назалној мукози.

Плућна зигомикоза

Овј облик се карактерише појавом високе телесне температуре, болом у грудима, кратким дахом. Јавља се код оболелих од хематолошких малигнитета (леукемија, лимфоми) и неутропеније.

Гастроинтестинални зигомикоза

Клиничку слику овог облика карактерише бол у абдомену, диспепсија, мучнина, повраћање, дијареја. Инфекција резултира некротичним лезијама са исхемијом и гангреном у желуцу и дебелом цреву. Јавља се код малнутриције или оболелих од бубрежних болести.

Кожна зигомикоза

Може се јавити као примарна промена на месту трауме или секундарна код хематогене дисеминације узрочника. На месту претходне трауме коже јавља се индурација (отврдњавање) са еритемом и постепеним стварањем некротичне улцерације са карактеристичним црним средишњим делом и јасно је ограничена.

Дисеминована зигомикоза

Овај облик зигомикоxом се углавном развија из плућне зигоматозе и путем крви се шири до централног нервног система. Почиње главобољама, грозницом, поремећајима вида, изменама свести. Затим настаје кома, неуролошки испади, са некротичним променама на плућима и кожи. Такође инфекција се шири и на јетру, слезину, бубрег, срце и кожу.

Дијагноза уреди

Дјагноза зигомикоyе се поставља се на основу:

  • анамнезе,
  • клиничке слике,
  • биопсије захваћеног ткива и
  • патохистолошког налаза.[7]

Цитопатологија уреди

Терапија уреди

Терапија се пре свега заснива на агресивном хируршком одстрањивање захваћеног ткива. Паралелно са хируршком терапијом треба кориговати хипергликемију и кетаоацидозу, прекинути ординирање лекова као што су кортикостероиди или дефероксамин и ординирати антифунгициде.

Прогноза уреди

Прогноза у многоме варира од здравственог стара појединог пацијента и правовремене и агресивне терапије. У противном зигомикоза може бити фатална.[3]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Торо, C.; Дел Палацио, А.; Алварез, C.; Родрíгуез-Пералто, Ј. L.; Царабиас, Е.; Цуéтара, M. С.; Царпинтеро, Y.; Гóмез, C. (1998). „Цутанеоус зyгомyцосис цаусед бy Рхизопус аррхизус ин а сургицал wоунд”. Ревиста Ибероамерицана де Мицологиа. 15 (2): 94—96. ПМИД 17655419. 
  2. ^ Аулуцк, А. (2007). „Маxилларy нецросис бy муцормyцосис. А цасе репорт анд литературе ревиеw”. Медицина Орал, Патологиа Орал y Циругиа Буцал. 12 (5): Е360—4. ПМИД 17767099. 
  3. ^ а б Спеллберг, Брад; Едwардс, Јохн; Ибрахим, Асхраф (2005). „Новел Перспецтивес он Муцормyцосис: Патхопхyсиологy, Пресентатион, анд Манагемент”. Цлиницал Мицробиологy Ревиеwс. 18 (3): 556—569. ИССН 0893-8512. ПМЦ 1195964  . ПМИД 16020690. дои:10.1128/цмр.18.3.556-569.2005. 
  4. ^ Бонгомин, Фелиx; Гаго, Сара; Оладеле, Рита; Деннинг, Давид (2017-10-18). „Глобал анд Мулти-Натионал Преваленце оф Фунгал Дисеасес—Естимате Прецисион”. Јоурнал оф Фунги. 3 (4): 57. ИССН 2309-608X. дои:10.3390/јоф3040057. 
  5. ^ а б в г д Пракасх, Харипрасатх; Цхакрабарти, Аруналоке (2019-03-21). „Глобал Епидемиологy оф Муцормyцосис”. Јоурнал оф Фунги. 5 (1): 26. ИССН 2309-608X. дои:10.3390/јоф5010026. 
  6. ^ Рибес, Ј. А.; Вановер-Самс, C. L.; Бакер, D. Ј. (2000-04-01). „Зyгомyцетес ин Хуман Дисеасе”. Цлиницал Мицробиологy Ревиеwс (на језику: енглески). 13 (2): 236—301. ИССН 0893-8512. ПМЦ 100153  . ПМИД 10756000. дои:10.1128/ЦМР.13.2.236-301.2000. 
  7. ^ Ралл, Г., анд W.Г. Солхеим. 1064. А вариетy оф Абсидиа исолатед фром Цомандра паллида. Мyцологиа 56: 99-102.

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zigomikoza&oldid=27448385”