Википедија

Đakomo Agostini

италијански вишеструки светски шампион у великим наградама мотоциклистичких друмских трка

Đakomo Agostini (Breša, 16. jun 1942) je italijanski višestruki svetski šampion u velikim nagradama motociklističkih drumskih trka.[1] Pod nadimkom Ago, osvojio je 122 velikih nagrada i 15 titula svetskog šampiona.[2] Od toga je 68 pobeda i 8 titula došlo u klasi od 500 kubika, a ostalo u klasi od 350 kubika.[2] Za ova dostignuća postignuta tokom 17 godina karijere, AMA - Američko udruženje motociklista ga je opisalo kao „...možda najvećeg vozača svih vremena“.[1] Godine 2000. Agostini je uvršten u MotoGP kuću slavnih kao MotoGP legenda,[3] dok je 2010. godine proglašen za FIM legendu zbog svojih motociklističkih dostignuća.[4]

Đakomo Agostini
Agostini 2003. godine
Lični podaci
NadimakAgo
Datum rođenja(1942-06-16)16. jun 1942. (81 god.)
Mesto rođenjaBreša, Italija,

Rana karijera uredi

Agostini je rođen u Breši u Lombardiji. Njegova porodica je bila iz Loverea, gde je njegov otac bio zaposlen u lokalnom gradskom veću. Najstariji od četvorice braće, Agostini je u početku morao da se iskrade da bi se takmičio, prvo u disciplinama i trkama sa usponima, a zatim i u drumskim trkama, pošto njegov otac nije odobravao karijeru svog sina u motociklizmu i činio je sve što je mogao da ga ubedi da se ne trka.[1]

Na kraju se njegov otac pomirio sa tim da se njegov sin bavi motociklizmom i Agostini 1963. osvoja italijansko prvenstvo do 175 kubika na Moriniju. Dobio je pauzu kada je vozač iz fabrike Morini Tarkuinio Provini napustio tim da bi vozio za Beneli. Grof Alfonso Morini je unajmio mladog Agostinija da vozi za njega.[1] 1964. godine Agostini je osvojio titulu italijanskog prvaka do 350 kubika i dokazao svoju sposobnost tako što je završio četvrti na velikoj nagradi Italije u Monci.[5]

Svetska prvenstva uredi

 
Đakomo Agostini (1968)

Ovako dobri rezultati Agostinija zapali su za oko grofu Domenika Aguste, koji je potpisao ugovor sa Agostinijem da vozi za njegov tim MV Agusta kao timski kolega Majka Hejlvuda.[1] Agostini je tada vodio sezonsku bitku sa Hondinim vozačem Džimom Redmanom za svetsko prvenstvo 1965. godine do 350 kubika. Činilo se da je osvojio titulu kada je vozio poslednju trku u Japanu na Suzuki, kada ga je motor izneverio, predavši titulu Džimu Redmanu.[5]

Na kraju sezone 1965. Majk Hejlvud je otišao da se pridruži Hondi jer mu je dosadilo da radi za teškog grofa Agustu. Sa Agostinijem koji je u tom trenutku najbolji vozač MV Aguste, odgovorio je osvajanjem titule na 500 kubika sedam godina uzastopno za italijansku fabriku.[1][2] Takođe bi osvojio titulu do 350 kubika sedam puta uzastopno i osvojio 10 TT-ova na Ostrvu Man.[6] U to vreme, Ostrvo Man TT i Veliku nagradu Ulstera redovno su osvajali uglavnom britanski vozači; pored Agostinijevih uspeha na TT-u, osvojio je i 7 trka za Veliku nagradu Ulstera - bio je jedini ne-britanski vozač koji je postigao isti uspeh na ovim britanskim moto trkama - koje su bile jedne od najtežih moto trka na svetu u to vreme. Godine 1967. borio se protiv Hejlvuda u jednoj od najdramatičnijih sezona u istoriji motociklističkih trka.[5] Svaki vozač je imao 5 pobeda pre nego što je šampionat odlučen u Agostinijevu korist na poslednjoj trci sezone.[5]

Agostini je bacio bombu na svet moto trka kada je najavio da se više nikada neće trkati na TT-u na Ostrvu Men, nakon smrti njegovog bliskog prijatelja, Gilberta Parlotija tokom TT-a 1972. godine.[5] Smatrao je da staza od 37 milja nije bezbedna za takmičenje na svetskom prvenstvu. U to vreme, TT je bila najprestižnija trka u motociklističkom kalendaru. Ostali vrhunski vozači pridružili su se njegovom bojkotu i do 1977. godine velika nagrada TT-a je izbačena iz rasporeda velikih nagrada motociklističkih trka.

 
Agostini na 350 kubika MV Agusta motoru tokom treninga za veliku nagradu Nemačke 1976. na Nirburgringu

Agostini je iznenadio trkački svet kada je najavio da će napustiti MV Aguste da bi vozio za Jamahu u sezoni 1974. godine. Na svojoj prvoj trci za japansku fabriku, pobedio je na prestižnoj Dejtoni 200, premijernoj američkoj motociklističkoj trci.[7][8] Nastavio je da pobeđuje i osvojio svetsko prvenstvo 1974. godine do 350 kubika, ali su ga povrede i mehanički problemi sprečili da osvoji krunu od 500 kubika. Oporavio se i osvojio titulu u svetskom prvenstvu do 500 kubika 1975. godine, što je bio prvi put da je jedna dvotaktna mašina uspela da osvoji titulu u kraljevskoj klasi.

Šampionat iz 1975. bio bi i poslednja svetska titula za 33-godišnjeg Italijana. Godine 1976. vozio je i Jamahu i MV Agusta motore u klasi 500 kubika, ali se samo jednom utrkivao u 350 kubika da bi pobedio u Asenu. Za izazovni Nirburgring, izabrao je MV Agustu od 500 kubika i odveo je do pobede, osvojivši poslednju veliku nagradu za sebe, tim i poslednju za četvorotaktne motore u klasi 500 kubika.

Povukao se iz motociklističkog takmičenja nakon što je završio 6. u sezoni 1977. u kojoj se takođe takmičio u trkama izdržljivosti do 750 kubika za Jamahu.[5]

Karijera u Formuli 1 uredi

Kao i Žan-Pjer Beltoaz, Džon Sertis i Majk Hejlvud pre njega, Agostini se takmičio u bolidima Formule 1. Učestvovao je u nešampionskim trkama Formule 1 1978. godine. Takmičio se u evropskoj seriji Formule 2 u Ševron B42-BMV i britanskoj Aurori Formuli 1 sa sopstvenim timom i Villiams FW06. Svoju trkačku karijeru u Formuli 1 završio je 1980. godine.[9]

Menadžer tima uredi

Godine 1982, Agostini se vratio motociklističkim trkama kao menadžer tima Marlboro Jamaha. U ovoj ulozi osvojio je tri titule do 500 kubika sa Edijem Losonom i upravljao mnogim uspešnim vozačima uključujući Grema Krosbija i Kenija Robertsa. Pod njegovim vođstvom vozači su osvojili 1982. godine Dejtona Formula 1 (Krosbi), 1983. i 1984. godine Dejtona Formula 1 (Roberts) i Dejtona Superbajk prvenstvo 1986. godine (Lavson). Između 1986. i 1990. godine takođe je upravljao timom Marlboro Jamaha 250 kubika sa vozačima kao što su Luka Kadalora, Martin Vimer i Aleks Krivil.

Od 1992. bio je menadžer trkačkog tima u fabrici Kagiva do 1994. godine, kada se Kagiva povukao sa svetskog šampionata. Agostinijeva poslednja sezona kao tim menadžera bila je 1995. kada je upravljao timom Honde od 250 kubika sa Dorijanom Rombonijem kao vozačem.

Rezultati u svetskim prvenstvima uredi

Sistem bodovanja od 1964. do 1968. godine:

Pozicija 1 2 3 4 5 6
Poeni 8 6 4 3 2 1

Sistem bodovanja od 1968. godine:

Pozicija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Poeni 15 12 10 8 6 5 4 3 2 1

Kompletni rezultati velikih nagrada u motociklističkim trkama uredi

Godina Klasa Motor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 Poeni Pozicija
1963 250cc Moto Morini ESP GER IOM NED BEL ULS DDR NAT

Ret

ARG JPN 0 /
1964 250cc Moto Morini USA ESP FRA IOM NED BEL GER

4

DDR ULS NAT

4

JPN 6 12th
1965 350cc MV Agusta GER1 IOM

3

NED

3

DDR

Ret

CZE

Ret

ULS FIN1 NAT

1

JPN

5

32 2.
500cc MV Agusta USA GER

2

IOM

Ret

NED

2

BEL

2

DDR

2

CZE

2

ULS FIN

1

NAT

2

32 2.
1966 350cc MV Agusta GER

Ret

FRA

2

NED

2

DDR1 CZE

2

FIN

Ret

ULS

2

IOM1 NAT1 JPN 42 2.
500cc MV Agusta GER

2

NED

2

BEL

1

DDRRet CZE

2

FIN1 ULS

2

IOM

2

NAT

1

36 1.
1967 350cc MV Agusta GER

2

IOM

2

NED2 DDR

2

CZE

7

ULS1 NAT

Ret

JPN 32 2.
500cc MV Agusta GER1 IOM

Ret

NED2 BEL

1

DDR1 CZE

2

FIN

1

ULS

20

NAT

1

CAN

2

46 1.
1968 350cc MV Agusta GER1 IOM1 NED1 DDR1 CZE1 ULS1 NAT1 32 1.
500cc MV Agusta GER1 ESP1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT1 48 1.
1969 350cc MV Agusta ESP1 GER1 IOM1 NED1 DDR1 CZE

1

FIN1 ULS1 NAT YUG 90 1.
500cc MV Agusta ESP1 GER1 FRA1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT YUG 105 1.
1970 350cc MV Agusta GER1 YUG1 IOM1 NED1 DDR1 CZE1 FIN1 ULS1 NAT1 ESP 105 1.
500cc MV Agusta GER1 FRA1 YUG1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 FIN1 ULS1 NAT

1

ESP 90 1.
1971 350cc MV Agusta AUT1 GER1 IOMRet NED1 DDR1 CZERet SWE1 FIN1 ULS NAT

Ret

ESP 90 1.
500cc MV Agusta AUT1 GER1 IOM1 NED1 BEL1 DDR1 SWE1 FIN1 ULS NAT

Ret

ESP 90 1.
1972 350cc MV Agusta GER

2

FRA

4

AUT1 NAT1 IOM1 YUGRet NED1 DDR

Ret

CZE

Ret

SWE

1

FIN1 ESP 102 1.
500cc MV Agusta GER1 FRA1 AUT1 NAT1 IOM1 YUGRet NED1 BEL1 DDR1 CZE1 SWE1 FIN1 ESP 105 1.
1973 350cc MV Agusta FRA1 AUT

Ret

GER

Ret

NAT

1

IOM YUG NED

1

CZE

2

SWE

2

FIN

1

ESP 84 1.
500cc MV Agusta FRA

Ret

AUT

Ret

GER

Ret

NAT

C

IOM YUG NEDRet BEL1 CZE1 SWE2 FIN1 ESP 57 3.
1974 350cc Jamaha FRA1 GER AUT

1

NAT1 IOM NED1 SWE

DNS

FIN YUG1 ESP 75 1.
500cc Jamaha FRA

Ret

GER AUT1 NATRet IOM NED

1

BEL

2

SWE

Ret

FIN CZE

6

47 4.
1975 350cc Jamaha FRA

2

ESP

1

AUT

Ret

GERRet NAT

2

IOM NED

4

FIN

2

CZE

Ret

YUG 59 2.
500cc Jamaha FRA

1

AUTRet GER1 NAT1 IOM NED

2

BEL

Ret

SWE

Ret

FIN1 CZE

2

84 1.
1976 350cc MV Agusta FRARet AUT

Ret

NAT

Ret

YUG

Ret

IOM NED

1

FIN

Ret

CZE

Ret

GER

Ret

ESP 15 15.
500cc MV Agusta FRA

5

AUT

6

GER

1

26 7.
Suzuki NATRet IOM NED

Ret

BEL

Ret

SWE FINRet CZE

Ret

1977 350cc Jamaha VEN GER

2

NAT

8

ESP

-

FRA

11

YUG

-

NED

-

SWE

13

FIN

-

CZE

10

GBR

-

16 16.
500cc Jamaha VEN AUT GER NAT

5

FRA2 NED

Ret

BEL

8

SWE

9

FIN

Ret

CZE

2

GBR

9

37 6.

Kompletni rezultati prvenstava u Formuli 750 uredi

Godina Klasa Motor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Poeni Pozicija
1975 750cc Jamaha USA

4

ITA 1 ITA 2 BEL 1 BEL 2 FRA 1 FRA 2 SWE 1 SWE 2 FIN 1 FIN 2 SIL 1 SIL 2 NED 1 NED 2 GER 1 GER 2 8 21.
1976 750cc Jamaha USA VEN 1 VEN 2 ITA 1 ITA 2 ESP 1 ESP 2 BEL 1 BEL 2 FRA 1 FRA 2

3

SIL 1 SIL 2 NED 1 NED 2

1

GER 1 GER 2 12 18.
1977 750cc Jamaha USA ITA 1 ITA 2

3

ESP FRA 1 FRA 2 GBR 1 GBR 2 AUT

2

BEL 1 BEL 2 NED 1

4

NED 2

4

USA 1 USA 2 CAN 1 CAN 2 GER 1

1

GER 2

1

45 3.

Kompletni rezultati britanskog šampionata Formule 1 uredi

Godina Vozač Bolid Motor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Pozicija Poeni
1979 Đakomo Agostini Williams FW06 Cosworth ZOL

9

OUL

6

BRH

5

MAL

Ret

SNE

2

THR

6

ZAN

3

DON

9

OUL

3

NOG

Ret

MAL

Ret

BRH

Ret

THR

6

SNE

7

SIL

7

8th 19
1980 Đakomo Agostini Williams FW06 Cosworth OUL BRH

4

SIL

Ret

MAL THR

4

MNZ

3

MAL SNE

Ret

BRH

3

THR

3

OUL SIL

3

5th 22

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ „Kuća slavnih AMA Muzej motocikala | Đakomo Agostini”. hof.motorcyclemuseum.org. Pristupljeno 2022-05-15. 
  2. ^ a b v „MotoGP vozači”. www.motogp.com. Arhivirano iz originala 15. 08. 2022. g. Pristupljeno 2022-05-15. 
  3. ^ „Legende MotoGP-a 2000: Roberts, Hejlvud, Nijeto, Rejni, Švanc, Agostini.”. www.motogp.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-15. 
  4. ^ „Mašina za povratak u prošlost” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 10. 2020. g. Pristupljeno 2022-05-15. 
  5. ^ a b v g d đ 50 godina MotoGP-a. Hazelton Publishing Ltd. 1999. ISBN 1-874557-83-7. 
  6. ^ „Đakomo Agostini TT ostrvo Man”. www.iomtt.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  7. ^ Assoc, American Motorcyclist. Američki motociklisti (na jeziku: engleski). American Motorcyclist Assoc. 
  8. ^ „AMA Dejtona 200 pobedinci - Superbajk”. www.motorsportsetc.com. Pristupljeno 2022-05-15. 
  9. ^ „Ko? - Đakomo Agostini”. www.forix.com. Pristupljeno 2022-05-15. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђакомо_Агостини&oldid=26793792”