Đoan I od Aragona

Đoan I od Aragona (27. decembar 1350—19. maj 1396) je bio kralj Aragona, Valensije, grof Barselone i kralj Sicilije (1387—1396). Đoan je bio poznat i pod imenom Đoan Lovac. Bio je sin Perea IV od Aragona i Leonor od Sicilije.

Đoan I od Aragona
Đoan I od Aragona
Lični podaci
Puno ime	Đoan I Lovac od Aragona, Katalonije, Valensije i Sardinije
Datum rođenja	(1350-12-27)27. decembar 1350.
Mesto rođenja	Perpinjan, Kruna Aragona
Datum smrti	19. maj 1396.(1396-05-19) (45 god.)
Mesto smrti	Đirona, Kruna Aragona
Porodica
Supružnik	Martha of Armagnac, Jolanda od Bara
Potomstvo	Joanna of Aragon, Countess of Foix, Jolanda od Aragona
Roditelji	Pere IV od Aragona Leonor od Sicilije
Dinastija	Barselone
Kralj Krune Aragona
Period	1387—1396.
Prethodnik	Pere IV od Aragona
Naslednik	Martin I od Aragona

Za vreme Đoanove vladavine Aragon je došao u naglo opadanje. Nezadovoljstvo plemića je izazvalo pobune. To je iskoristila Francuska i izvršila invaziju na Aragon. Đoan je nekako uspeo da odbrani zemlju, ali na Sardiniji je došlo do pobune, ali Đoan je uspeo da je uguši.

Đoanov karakter

Đoan je se nikad nije mnogo bavio državnim poslovima, već lovom. Pored lova voleo je luksuz, književnost i umetnost. Potpuno je bio pod uticajem svoje žene Violante, kćerke Luja Anžujskog, titularnog kralja Jerusalima, Sicilije i Majorke. Violanta se bavila državnim svim poslovima umesto Đoana. Đoan je danju lovio, a uveče je organizovao gozbe. Na početku svoje vladavine počeo je da progoni svoju maćehu Sibelu, tvrdeći da je izdajica i da spreme zaveru. Na kraju je bila uhvaćena i mučena. Godine 1388. Đoan ju je zbog velikog preklinjanja kardinala u Aragonu, pustio iz zatvora, a njeni rođaci su bili pogubljeni.

Nezadovoljstvo plemića

Posle Đoanovog krunisanja u Saragosi 1388. godine plemići su iskoristili priliku da pokažu svoje nezadovoljstvo zbog kraljevog ponašanja. Plemićima se pridružila kraljica Violanta i premijer. Pobunjenici su tražili da kralj reformiše pravosuđe i da pusti veći deo zatvorenika na slobodu. Kralj nije bio u stanju da uguši tu pobunu, pa je počeo pregovore i posle nekliko meseci prihvatio je zakone, koje su pobunjenici zahtevali.

Grb Bernara VII d'Armanjka

Francuska invazija

Francuski grof Bernar VII d'Armanjak je žudeo za Majorkom, na koju je pošto je bio rođak Izabele od Majorke, kćerke poslednjeg kralja Majorke, imao je pravo, za krunu Majorke. Bernar je sklopio savez sa Napuljskom kraljevinom, koja mu je poslala nešto vojske, a ostatak vojske sačinjavali su slabo disciplinovani plaćenici na jugu Francuske. Godine 1390. upao je u Aragon i opljačkao okolinu Đirone. Veliki aragonski taktičar i vojvoda Bernard de Kabrera ga je porazio u bici kod Navate. Đoan se tada pomirio sa vlastelom i skupljao je vojsku, a kada su Francuzi čuli za to, pobegli su preko Pirineja u otadžbinu. Samo jedan mali deo vijske je ostao u Aragonu u okolini Rusijona. Među njima je bio i Bernar VII d'Armanjak, glavni vođa francuske vojske, ali 1391. godine, kad je čuo da se vodi građanski rat u Milanu između braće Karla i Galeca Viskontija, Bernar je požurio tamo da pomogne Karlu, koji mu je bio blizak rođak. Posle završetka tog građanskog rata Bernar se odrekao prava nad Majorkom.

Pobuna na Sardiniji

Pokolj Jevreja

Pobuna na Sardiniji počela je nekoliko dana pre pokolja Jevreja i uznemirila ga. Pokolj se dogodio 1391. godine i sproveden je u svim delovima kraljevstva, ali posebno u Barseloni, gde je poklana cela jevrejska populacija. Samo se nekoliko Jevreja spaslo primanjem Hrišćanstva. Slično se dogodilo i u Đironi, Valensiji, Taragoni itd. Pokolj je uglavnom sproveden zbog kraljeve mržnje prema njima i zavisti prema njihovom ogromnom bogatstvu. Posle nekoliko dana pokolja Đoan je morao da prekine pokolj i obrati pažnju na Sardiniju.

Đoanov potpis

Pravljenje saveza za gušenje pobune

Stanovnici Sarinije su još 1387. godine pomišljali na pobunu, ali nisu uspeli da je ostvare. Na čelo pobune iz 1391. godine došao je Brankaleo de Oria. Njima se pridružio i grad Sasari. U savez sa pobunjenicima došao je vojvoda Martin od Monblana, ali savez sa Đoanom je sklopio avinjonski papa Klement VII (1378—1394) i rimski papa Bonifacije IX (1389—1404). Brankaleo se spremao za invaziju na Aragon, a Đoan se na Siciliji spremao za invaziju na Sardiniju. Đoanove pripreme su se završile 1392. godine.

Pad kraljevine Sicilije

U martu Sicilijanci sa oko 100 brodova i velikim brojem disciplinovanih vojnika su uspeli da osvoje luku Trapani i u leto i sam Palermo. Tu su zarobli mnogo važnih ličnosti Aragona. Na Siciliji je 1393. godine izbio ustanak protiv Sardinije. To je iskoristio gospodar Korinta, Nerio I i zauzeo Atinu i Neopatriju. Niria su napali Mlaečani, ali to su iskoristili Turci, koji su 1394. godine pokorili Korint, Atinu i Neopatriju. Tako se završila Aragonska vlast u Grčkoj. Odmah posle pada Korinta 16. septembra je umro papa Klement VII, a Kastiljac Pedro de Luna, postao je novi papa Benedikt XIII (1394—1423).

Smrt

Posle njega na red je došao Đoan, koji je umro 19. maja 1396. godine, od povrede prilikom pada s konja u lovu u okolini Đirone. Nasledio ga je brat titularni kralj Sicilije Martin I od Aragona.

Porodično stablo

16. Pere III od Aragona

8. Đaume II od Aragona

17. Konstanca od Sicilije

4. Alfonso IV od Aragona

18. Karlo II Napuljski

9. Blanš Anžujska

19. Marija Ugarska

2. Pere IV od Aragona

10. Gombald d'Entença

5. Tereza ​​da Entensa

22. Sancho, Baron of Antilon

11. Constance of Antilon

23. Eleanor of Urgel

1. Đoan I od Aragona

24. Pere III od Aragona (=16)

12. Fridrih III Sicilijanski

25. Konstanca od Sicilije =17

6. Petar II Sicilijanski

26. Karlo II Napuljski (=18)

13. Eleonora Anžujska

27. Marija Ugarska (=19)

3. Eleonora od Sicilije

28. Majnhard, vojvoda Koruške

14. Otto III of Carinthia

29. Elizabeta od Bavarske

7. Elizabeta od Koruške

30. Henry V, Duke of Legnica

15. Euphemia of Legnica

31. Elizabeta od Kališa