Jamanami Keisuke

Jamanami Keisuke (Jap. 山南 敬助 „Yamanami Keisuke“ 山南 敬助) (1833. – 20. mart 1865) bio je japanski samuraj i deo jedinice Šinsengumi, policijske snage šogunata u Kjotu tokom kasnog Edo perioda.

Jamanami Keisuke
Datum rođenja	1833.
Mesto rođenja	Sendai Domain
Datum smrti	1865.
Mesto smrti	Kjoto

Mladost

Iako su detalji njegovog rođenja nepotvrđeni smatra se da je bio sin instruktora kendžucua poreklom iz oblasti Sendai.

Jamanami je trenirao pod čuvenim instruktorom Čibom Šusaku Narimasom, osnivačem „Hokušin Itto-rju“ stila mačevanja gde je dobio uverenje o svojoj veštini „Menkjo kaiden“ nešto pre 1860. godine.

Iste godine, nakon što je pobeđen u duelu od strane Kondo Isamija prelazi u „Šieikan“ dodžo kako bi izučio Kondov "Tennen Rišin-rju" stil. Jamanami je ranije u mladosti obrazovan na poljima književnosti i vojničkim veštinama a ostalo je zapisano da je imao nežnu i osećajnu ličnost. Glavni instruktor u dodžou, Okita Sodži, veoma ga je poštovao i nazivao ga svojim „starijim bratom“. Jamami će sa Kondom i ostalima iz dodžoa otići za Kjoto 1863. godine stvarajući jedinicu Rošigumi, pod pokroviteljstvom Tokugava šogunata.

Period u Šinsengumiju

U Kjotu, Kondo i njegova frakcija ostaju u Kjotu dok se ostatak Rošigumija vraća za Edo. Uskoro Mibu Rošigumiji, (koji će kasnije biti poznati kao Šinsengumi), postaju uticajna policijska snaga Kjota. Jamanami je služio kao zamenik komandira, zajedno sa Hidžikatom Tošizoom nakon što je Nimi Nišiki bio degradiran sa te pozicije zbog podsticanja tuča sumo rvača na ulicama u Kjotu.

Smatra se da je Jamanami bio jedan od Šieikan članova koji su direktno imali udela u ubistvo Serizave Kamoa 1863. godine. Nakon čistke Serizavinog odreda u Šinsengumiju, Jamanami je postao jedan od zamenika komandira.

Tokom čuvenog napada u gostionici Ikedaji, Jamanami nije učestvovao direktno u akciji već je te večeri bio zadužen za čuvanje štaba odreda.

Smrt

Neko vreme nakon Ikedaja incidenta Jamanami je pokušao da napusti odred Šinsengumija što se po njihovim pravilima kažnjavalo smrću. Nakon što je uhvaćen bio je prinuđen da izvrši sepuku dok mu je sekundant bio Okita Sođi bio (Kaišakunin) 20. marta (po starom lunarnom kalendaru 23. februara) 1865. Postoje razna nagađanja vezana za razlog Jamanamijevog dezertiranja i samoubistva. Po jednoj teoriji Jamanami nije dezertirao već je sam odlučio da izvrši samoubistvo. Po drugoj teoriji bio je rastrgan između dužnosti i prijateljstva jer je možda imao sumnje u vezi političke sposobnosti šoguna Tokugave Jošinobua pa kad je došlo vreme da bila između uverenja i dužnosti, odlučio je da izvrši časno samurajsko samobistvo i izbegne skandal za svoju jedinicu.

U knjizi "Šinsengumi: šogunova poslednja samurajska jedinica" (Shinsengumi : the Shogun's Last Samurai Corps) od Romulusa Hilsboroua prikazano je da se Jamanamijevo mišljenje često kosilo sa Hidžikatovim i ukazuje se da je možda bilo rivaliteta između njih dvojice koji su imali visoke pozicije u Šinsengumiju. U jednom trenutku nesuglasice su kulminirale nakon selidbe iz mesta Mibu u hram Nišihongandži na jugozapadu od grada što je, imajući u vidu da je to boravište budističkih sveštenika, zasmetalo Jamanamiju. Nakon što je bio nadglasan od strane Kondoa i Hidžikate smatra se da je možda to bio odlučujući momenat da Jamanami dezertira.

Ali to i dalje ostaje deo spekulacije pa se ova svađa ipak kategorizuje kao deo istorijske fikcije dok su pravi detalji njegove odluke da napusti jednicu i dalje pod velom misterije.

Jamanami odlazi za Otcu pa Kondo šalje Okitu da ga vrati. Nakon što se vratio za Mibu naređeno mu je da izvrši sepuku a kao svog sekundanta uzima Okitu Sodžoa. Postoji teorija da se Okita sam ponudio da bud sekundant iz poštovanja prema Jamanamiju ( Kaišakunin je obično dobar prijatelj ili deo porodice, svaki put kad je to moguće). Jamanami i Okita su bili bili dobri prijatelji i njegova smrt znatno je uticala na Sodžoa.

Njegovo telo pokopano je u hramu Koen (光縁寺) u Kjotu.

Pre dezertiranja Jamanami je bio Kondov zamenik ali posle smrti tu poziciju preuzima Hidžikata Tošizo.

Literatura

• Shinsengumi Master's Bible. Shin Jinbutsu Oraisha, 2003.
• Shinsengumi Encyclopedia. Shin Jinbutsu Oraisha, 1978.
• Yamamura, Tatsuya (1998). Shinsengumi Kenkyaku-Den. Tokyo: PHP Interface. ISBN 978-4-569-60176-2.