Japanska laka krstarica Jahagi

Krstarica Jahagi (jap:矢矧 軽巡洋艦) je bila treći od četiri broda serije japanskih lakih krstarica klase Agano, i korišćena je u Drugom svetskom ratu. Dobila je ime po reci Agano, koja protiče kroz prefekture Nagano, Gifu i Aiči, Japan.

Japanska laka krstarica Jahagi
Laka krstarica Jahagi decembra 1943. godine u Sasebu
Opšti podaci
Karijera
Kobilica postavljena	11. novembar 1941.
Porinut	25. oktobar 1942.
Završetak gradnje	29. decembar 1943.
Glavne karakteristike
Deplasman	6.758 tona standardni deplasman 8.670 tona puni deplasman
Dužina	174.10 m
Širina	15.20 m
Gaz	5.63 m
Pogon	6 kotla Kanpon, snage 100.000 KS
Brzina	35 čvora
Posada	730 oficira i mornara
Naoružanje	Topovi: 6 × 152 mm, 4 × 76 mm, 32 × 25 mm Torpeda 8 × 610 mm Avioni: 2

Pozadina

Lake krstarice klase Agano, su bile namenjene da služe kao brzi, lako oklopljeni komandni brodovi grupa razarača ili podmornica, i trebalo je da zamene ranije klase lakih krstarica koje su izgrađene odmah nakon Prvog svetskog rata.

Služba

Rani period

Jahagi je građena u brodogradilištu u Sasebu, i po završetku kompletiranja 29. decembra 1943. godine, i kraće obuke posade, ona je februara 1944. godine prebačena u Singapur radi patroliranja kod Linga ostrva. Maja meseca, Agano napušta Singapur i odlazi ka bazi Tavi Tavi - Filipini, zajedno sa nosačima aviona Taiho, Zuikaku i Šokaku, teškim krstaricama Mjoko i Haguro i razaračima Asagumo, Isokaze, Urakaze, Tanikaze, Minazuki, Hacuzuki, Vakacuki, Akizuki i Šimocuki.

Bitke za Filipine

Japanska operacija „A-GO“ je započela 13. juna 1944. godine, isplovljavanjem flote iz baze Tavi Tavi. Jahagi se nalazila u sastavu Ozavinih „snaga A“, koje je trebalo da se suprotstave američkoj petoj floti u jednoj „odlučujućoj bici“ kod Saipana, i bila je zastavni brod razarača Asagumo, Urakaze, Isokaze, Tanikaze, Vakacuki, Hacuzuki, Akizuki i Šimocuki, a zadak joj je bio zaštita nosač aviona. Dana, 19. juna 1944. godine, japanski avioni sa nosač aviona napadaju američku operativnu eskadru TF-58, ali gube veliki broj svojih aviona u „Velikom Marijanskom lovu na ćurane“. Tokom bitke, krstarica Jahagi i razarač Urakaze spašavaju 570 članova posade nosač aviona Šokaku, koji je torpedovan i potopljen od američke podmornice Kavala.

Krajem i juna i početkom jula 1944. godine, Jahagi se nalazila u suvom doku u bazi Kure, radi remonta i modernizacije. Tada su na njoj postavljena 2 trocevna protiv-avionska topa od 25 mm, čime je broj njihovih cevi dostigao 48, a postavljeni su i radari; Tip-13 za vazdušno osmatranje i Tip-22 za površinsko osmatranje. Dana, 8. jula 1944. godine, Jahagi napušta bazu Kure, prevozeći japanske trupe, zajedno sa jakim snagama japanske flote, i plovi do Singapura.

Dana, 22. oktobra 1944. godine, Japanci započinju operaciju „ŠO-GO“ koja dovodi do bitke u zalivu Lejte, i krstarica Jahagi se nalazila u sekundarnom delu centralnih snaga viceadmirala Kurite, kao zastavni brod 10. flotile razarača; Kijošimo, Novaki, Urakaze, Jukikaze, Hamakaze i Isokaze. U bici u Sibujanskom moru, 24. oktobra 1944. godine, snage „A“ su 11 puta napadnute iz vazduha, od preko 250 aviona koji su uzletali sa američkih nosača aviona iz operativne eskadre TF-38; Eseks, Leksington, Intrepid, Kabot, Frenklin i Enterprajs. Tom prilikom, Japancima je potopljen bojni brod Musaši, a oštećeni su bojni brodovi Jamato i Nagato, bojni krstaš Haruna, teške krstarice Mjoko i Tone, i 3 razarača, dok je krstarica Jahagi prošla bez oštećenja. Takođe i u bici kod ostrva Samar, 25. oktobra 1944. godine, Jahagi prolazi bez oštećenja. Dana, 26. oktobra, centralne snage (snage „A“) su prvo napadnute iz vazduha od 80 palubnih aviona u blizinu ostrva Panaj, a zatim od 30 bombardera B-24 Liberator i na kraju od 60 palubnih aviona. Tokom ovih napada, Jahagi nuje pogođena ne jednom, i stiže bezbedno do Bruneja.

Kraj japanske mornarice

Dana, 16. novembra 1944. godine, 10. flotila razarača je deaktivirina, i Jahagi postaje zastavni brod novo formirane 2. flotile razarača, pod komandom kontraadmirala Komure Keizoa. Istog dana, krstarica Jahagi dobija naređenje da se vrati u Japan radi prepravke, i ostaje u domaćim vodama do marta 1945. godine.

Krstarica Jahagi, 6. aprila 1945. godine, uzima učešće u operaciji „Ten-Go“ – napad na američku invazionu flotu kod Okinave. Jahagi zajedno sa bojnim brodom Jamato i 8 razarača napušta u 16:00 sati bazu Tokujama i kreće na svoju samoubilačku misiju protiv američke flote.

Laka krstarica Jahagi pod teškim udarima bombi i torpeda.

U 12:20 sati, 7. aprila 1945. godine, japansku grupu napada 386 američkih aviona (180 lovca, 75 bombardera i 131 torpednih bombardera) iz operativne eskadre TF-58.

U 12:46 sati, jedno torpedo pogađa krstaricu Jahagi u predelu mašinskog odeljenja, ubijajući kompletno ljudstvo u tom odeljenju, i izaziva potpuno zaustavljanje broda. Nepokretna krstarica, ubrzo postaje laka meta za američke avione, i pogođena je sa najmanje 6 torpeda i 12 bombi, tokom ovog napada. Japanski razarač Isokaze je pokušao da pomogne krstarici Jahagi, ali je i on napadnut, teško oštećen i kasnije tone. Krstarica Jahagi se prevrće i tone u 14:05 sati, zajedno sa 445 člana njene posade. Kontraadmiral Komura i kapetan Hara su se nalazili među spašenim, i bili su na razaračima Hacušimo i Jukikaze. Preživeli sa krstarice Jahagi su mogli da vide u daljini kako se Jamato još uvek kreće ka jugu, boreći se protiv američkih aviona. Međutim, u stvarnosi, Jamato se nalazio na samo par minuta od potonuća.

Krstarica Jahagi je obrisana iz spiska flote 20. juna 1945. godine.

Literatura

• Braun, Dejvid (1990). Warship Losses of World War Two. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-914-7. 
• D'Albas, Andrieu (1965). Death of a Navy: Japanese Naval Action in World War II. Devin-Adair Pub. ISBN 978-0-8159-5302-9. 
• Dul, Pol S. (1978). A Battle History of the Imperial Japanese Navy, 1941-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-097-6. 
• Fajfer, Džordž (2001). The Battle of Okinawa: The Blood and the Bomb. The Lyons Press. ISBN 978-1-58574-215-8. 
• Hovart, Stiven (1983). The Fighting Ships of the Rising Sun: The drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1. 
• Jencura, Hansgeorg (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4. 
• Lacroix, Eric (1997). Japanese Cruisers of the Pacific War. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-311-3. 
• Vajtli, M. Dž. (1995). Cruisers of World War Two: An International Encyclopedia. Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-141-7. 
• Hara, Tameiči (1961). Japanese Destroyer Captain. Njujork i Toronto: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-27894-4. 
• Skulski, Januši (1989). The Battleship Yamato. Anapolis, Merilend: Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-019-8. 

Spoljašnje veze

• Paršal, Džon; Bob Haket, Sender Kingsep, i Alin Nevit. Krstarice klase Agano „Imperial Japanese Navy Page”. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Istorija krstarice Jahagi