Jato

Jato označava veću grupu ptica u letu ili grupu riba dok plivaju. Za ptice ili ribe u jatu se obično podrazumeva da su u letu (plivanju) poređane jedna za drugom u specifičnom obliku pogodnom za duži let (plivanje). Ovaj pojam se najčešće koristi za ptice selice (rode i laste) kada u jatu lete iz hladnijih predela u toplije ili se vraćaju iz toplijih krajeva po završetku zime. Takođe, jato označava i grupu pojedinih sisara; slepih miševa, kao i delfina i drugih vodenih sisara.

Jato riba

Ribe se sakupljaju u jata prvenstveno zbog zaštite od grabljivica. Osim što grupa riba lakše uoči grabljivca od individue, jato zbunjuje grabljivice time što menja oblik i veličinu, skupljajući se i raštrkavajući, a kod skuša se prilikom kretanja svetlost različito odbija od njihovih leđa koja su tamnija i stomaka srebrnastog sjaja, što izaziva treperenje i dodatno zbunjuje napadače. Pored ovoga, jato može da izvedene neočikavane „manevre“, kada na primer obrazuje formaciju u obliku latiničnog slova „U“, pa ribe projure pored samog napadača ili ga čak priklešte. Ponekad se i ribe različitih vrsta ujedinjuju u jata. Međutim i grabljive ribe, poput tuna, stvaraju jata jer tako povećavaju šansu da nešto ulove. Delfini sabijaju jata u loptaste oblike, čime je kretanje riba u jatu ograničeno i tako postaju lako dostupan plen. Međutim, stvaranje jata ima i svoje nedostatke; dostupne hrane je manje, a i lakše se šire zarazne bolesti. Dešava se da se jato okuplja samo tokom dana, a u toku noći se članovi jata razilaze. Jato riba se kreće vrlo usaglašeno, čineći da izgleda kao jedinstveno telo. Članovi jata se ne sudaraju, jer drže uvek isto rastojanje, osmatrajući najbližeg suseda.

Jato ptica

Jato čvoraka u sumrak

Razlozi zbog kojih se ptice udružuju u jata su lakše nalaženje hrane, zaštita od grabljivica, lakša navigacija tokom seoba i razmena važnih podataka. Ptice tokom leta prate pravac vođe leta, krećući se unapred u smeru kretanja najbližeg suseda. Ptice su sposobne da prate kretanje sedam svojih suseda. Kada menjaju pravac leta, to prvo čine ptice u spoljašnjem delu jata i to se prenosi ka onima u sredini. Bilo koja ptica može da promeni pravac leta. Velike ptice koje preleću velika rastojanja, poput gusaka i pelikana, na primer, prave formacije u obliku latiničnog slova V. Takav let omogućava da svaka ptica iskoristi vazdušno strujanje koje proizvodi ptica ispred nje i tako uštedi oko 70% snage. Zbog toga, vođa jata, koji nema tu mogućnost se smenjuje. Inače, najveća ptica koja stvara jato je flamingo. Jato može da dostigne i velike visine pri letu; jato labudova je uočeno na visini od 8.800 metara. Jato pticama pruža i zaštitu od grabljivica. Više jedinki čvoraka će lakše uočiti sokola od jedne. Pri napadu, soko će morati da vodi računa da ne uleti u kovitlajuće lato, jer bi mogao da se povredi. Zato će pokušati da rastera gomilu i da pokupi onu pticu koja zaostane. Kovitlajuće oblake stvaraju i slepi miševi iz istog razloga. Jedno od poznatijih jata čine milioni jedinki na ostrvu Borneo koje naseljavaju Jelensku pećinu.