Ја мрзим интернет

Ja mrzim internet je roman američkog književnika Džaret Kobeka objavljen 2016. godine. U Srbiji je preveden naredne, 2017. godine.

Ja mrzim internet
Korice knjige
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	I Hate the Internet
Autor	Džaret Kobek
Dizajner korica	Nikola Korać
Zemlja	SAD
Jezik	engleski jezik
Žanr / vrsta dela	fikcija
Izdavanje
Broj stranica	290
Prevod
Prevodilac	Aleksandar Milajić
Datum izdavanja	2017.
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-88335-78-2

Roman prati Adelinu, polupoznatu, sredovečnu umetnicu stripova, i druge stanovnike San Franciska dok pokušavaju da se kreću svetom koji im daje slobodan govor preko Tvitera. Nakon što je video na kojem Adeline iznosi kontroverzna mišljenja objavljen na internetu, ona provodi veliki deo romana pokušavajući da popravi svoju negativnu reputaciju na mreži. Roman je predstavljen kao nelinearni narativ sa tangencijalnim komentarima ljudi i događaja iz stvarnog sveta, kao i priča o Adelini i njenim prijateljima.

Poreklo

Džaret Kobek je tursko-američki pisac koji trenutno živi u Kaliforniji. Bio je inspirisan da napiše roman nakon otvaranja restorana u istoj ulici u kojoj je živeo. Osnivanje ovog restorana uznemirilo je Kobeka jer je verovao da je „nemoguće gledati na to, a ne videti džentrifikaciju." Video je kako drugi stanovnici tog kraja protestuju zbog restorana. Kobek je odlučio da je „u San Francisku sve bitka, sve je borba” i da je većina ove gentrifikacije nastala zbog interneta i velikih tehnoloških kompanija, kao što su Gugl ili Tviter. Kobek se kasnije preselio u Los Anđeles da bi izbegao svoje negativno iskustvo u San Francisku.

Kobek je takođe pronašao inspiraciju iz svog zapažanja o nepotrebnoj važnosti koju pojedinci pridaju društvenim medijima, kao što je Tviter. On ne veruje da je oslanjanje na društvene mreže i zlostavljanje žena, kao i drugih manjina efikasan način da se vodi društvo, i u pokušaju da prizna činjenicu da „ova tehnologija koja izgleda zaista dobra u omogućavanju mizoginije i zlostavljanja žena je stvorena u prostorijama u kojima nije bilo žena.“ Kobek se oseća kao da je Tviter „društvena mreža koja čini da svi zvuče kao 15-godišnjaci“. Takođe smatra da internet pruža mesto pojedincima da objavljuju svašta o pitanjima koja drugi pojedinci počinju da shvataju previše ozbiljno, čime se olakšava sukob.

Radnja romana

Adelin, glavna junakinja, odrasla je u Pasadeni u Kaliforniji sa svojom majkom Suzan, koja je postala alkoholičarka nakon smrti svog muža. Tokom svog boravka u Kaliforniji, Adelin usvaja transatlantski akcenat gledajući Odri Hepbern u Doručku kod Tifanija. Godine 1986. seli se u Njujork, gde upoznaje svoju budućeg najboljeg prijatelja Bejbi. Bejbi ju je spasio premlaćivanjem dečka koji ju je varao. Njih dvoje se vraćaju da žive sa Adelininom majkom u Pasadeni 1988. Dve godine kasnije Adeline diplomira na Univerzitetu Parsons. Godine 1993. Adeline se seli kod Džeremija Vinterblosa i njegove supruge Minerve kada odu u San Francisko 1996. Dok živi sa njima, Adelin otkriva da je trudna. Otac je u to vreme bio njen dečko, Neš Mek. Otprilike u to vreme, Džeremi i Adelin odlučuju da naprave strip pod nazivom Tril, izmišljenu priču o antropomorfnoj mački. Džeremi je pisao, dok je Adelina ilustrovala.

Zbog percipirane rasističke i seksističke prirode industrije stripova, Adelin i Džeremi odlučuju da pišu pod pseudonimima J.V. Blos i M. Abrahamovič Petrovič, respektivno. Strip postaje donekle uspešan i nudi mu se filmski ugovor. Tokom produkcije filma, Adeline upoznaje pisca J. Karasehenema i oni postaju prijatelji. Pravi identitet Džeremija i Adeline ostaje tajna sve dok ih producent slučajno ne otkrije na konferenciji za štampu. Ovo projektuje Adelinu i Džeremija u poluslavu. U međuvremenu, Adelina rađa i svom sinu daje ime Emil po svom pokojnom bratu koji je izvršio samoubistvo. Kada Emil ima 12 godina, odlučuje da je Adeline čudna sa svojim smešnim načinom govora i čudnim mišljenjima. Postaje mu neprijatno zbog nje i traži da živi sa njegovim ocem. Adeline se slaže jer će i dalje moći da ga viđa većinu tokom vikenda. To je sve dok Emila ne pošalju da živi sa Suzanom i Adelin više ne može da stupi u kontakt sa njim. Ovo dovodi do toga da se Emil i Adelina otuđuju.

Bejbi je gej pisac naučne fantastike. Jedna od njegovih knjiga, Eni Zero, doživela je zapažen uspeh. Na zabavi povodom knjige, Adelin upoznaje Kristin, transrodnu ženu. Njih dvoe su se odmah sprijateljile, jer nijedna nije pročitala Bejbinu knjigu. Kristin poziva Adelinu na večeru. Tamo Adeline upoznaje Erika Vilemsa. Vilems prepoznaje Adelinu iz filmske produkcije Tril. Njih dvoje započinju vezu.

J. Karasehenem se seli u San Francisko 2010. i vodi Adelin na mnoge društvene događaje gde upoznaje Kevina Kilijana. Postaju dobri prijatelji. Godine 2013. Kevin Kilijan traži od Adelin da govori ispred jednog od njegovih predavanja. U svom govoru, Adelin izgleda ne može da ostane na temi. Često prelazi sa teme na temu, od žena u tehnologiji do Bijonse i Rijane. Ova mišljenja su bila nepopularna među mladima i čestim korisnicima interneta. Bila je 45-godišnja žena koja je govorila protiv stvari koje je volela mlađa generacija. Nije ni znala da je jedan od učenika snimio celo njeni izlaganje i postavio je na Jutjub.

Sledećeg jutra, Adelin se budi i otkriva da je počela da dobija poruke mržnje. Zove Džeremija da pita šta da radi. On joj kaže da otvori Tviter nalog i odgovori. Zatim, ona zove J. Karasehenema. On joj kaže da samo pusti da to prođe. Bejbi joj ne odgovara a Erik baš i ne obraća pažnju na ono što se dešava, a Kristin kaže da Tviter nije njena stvar.

Članak se pojavljuje u intervjuu kada se Adelin još uvek pretvarala da je Rus (pod njenim pseudonimom, M. Abrahamovič Petrović). Ona je označena kao ženomrzac. Adelin, frustrirana, odlučuje da se bori protiv ovih tvrdnji i otvara nalog na Tviteru. Ona tvituje svoja mišljenja. Dok su neki od njih prijatni, mnogi od njih nisu i prilično su sramotni. Njeno korišćenje Tvitera dovodi do toga da Emil dođe do nje. Emil kaže da smatra da je njeno korišćenje Tvitera sramotno. Video njenog govora je postao viralan, a ljudi su joj čak prilazili na ulicama i pitali da li je ona žena sa Jutjuba. Ona uzima da ih laže i kaže da je ona zapravo Marina Abramović, jer njih dvoje dele sličnost. Adelin konačno tvituje nešto zbog čega joj Džeremi kaže da prestane da tvituje i mejlovi ponovo pristižu o Adelini.

J. Karasehenem govori Adelin da se on i njegova devojka sele zbog džentrifikacije. Adelin se plaši da će ih, ako odu, uskoro slediti i ostali. Adelin posećuje Kristinu. Ona kaže Adelini da se, nakon što se uda, i ona seli iz San Franciska.

Poslednje večeri J. Karasehenema u San Francisku, on i Adelin idu na vrh Tvin Piksa. Počinje da se žali na San Francisko, o svemu što nije u redu sa gradom. Adelin jednostavno gleda i ćuti.

Nova godina je i Adelin je na zabavi sa ljudima koje jedva poznaje. Ona odlazi i sastaje se sa Minervom i jednim od njenih partnera, Salamom. Neko je konačno prepoznaje kao Adelin i ona ne može da se izvuče pretvarajući se da je Marina Abramović. Dok Adelin odlazi, traži da se nađe sa Erikom. Erik je iznerviran njenim čudnim stilom govora i ostavlja je da stoji na ulici. Adelin počinje da hoda. Dok pored nje prolazi autobus sa reklamom Gugla, njen telefon zuji od poruka i pretnji smrću na Tviteru.

Likovi

Imena likova	Opis
Adelin	Adelin je „centralna ličnost“ romana. Ona je ilustratorka/umetnica stripova srednjih četrdeset godina iz Pasadene u Kaliforniji. Adelin ima korene iz bogate porodice. Devedesetih je usvojila transatlantski akcenat (često koristeći reči poput „draga“) nakon što je gledala film Doručak kod Tifanija.
Džeremi Vinterblos	Džeremi je sa Adelinom radio na njihovoj seriji stripova, Tril. On je bio pisac.
Feliks Tril	Feliks je glavni lik Adelinine i Džeremijeve strip serije Tril. Feliks je antropomorfna mačka koja se kretala kroz kvazi-srednjovekovni svet, otkrivajući proganjajuće vidike dok se bori protiv drugih antropomorfnih životinja.
Karasenehem	Prijatelj i bivši ljubavnik Adelin čije prezime je tursko i znači „Crni pakao“.
Bejbi	Bejbi je Adelinin najbolji gej prijatelj. On je pisac naučne fantastike i autor knjige „Eni Zero“.
Džek Kirbi	Džek Kirbi je bio kreativni genije koji nikada nije završio srednju školu. Bio je Jevrejin, što ga je dovelo do toga da je počeo da crta stripove o premlaćivanju nacista. Takođe je pomogao u stvaranju mnogih poznatih likova Marvel kao što su Osvetnici, Crni panter, Doktor Dum, i Ant-Man.
Kevin Kilijan	Kevin je talentovani pisac naracije čije su poznatije knjige bile „Stidljiva“ i „Nemoguća princeza“. Kevin je predavao na Kalifornijskom koledžu umetnosti. On je nastavnik učenika koji je njen video postavio na Internet.
Erik Vilems	Erik radi sa informacionim i Internet start-ap kompanijama. Veoma je bogat i voli književnost za mlade. Takođe ima seksualne odnose sa Adelinom.
Elen Flitkraft	Elen je dvadesetogodišnja žena koju je podigla njena baka i živi u Novom Meksiku. Pohađala je Univerzitet Kalifornije, Los Anđeles i diplomirala na njihovoj filmskoj školi.
Kristin	Kristin radi kao pomoćnik bibliotekara na Univerzitetu Kalifornije, kampusu Parnasus.

Teme

Rasa i džentrifikacija

Mrzim Internet sadrži jednu centralnu temu: Internet je neprijatelj intelekta. U romanu se pominje popularnost Tvitera među crnačkom zajednicom, što Kobek navodi da je ironično jer je Tviter bio odgovoran za „revitalizaciju“ (džentrifikaciju) siromašnog, prvenstveno crnog kvarta za smeštaj njihovog centra. Roman definiše džentrifikaciju kao „...šta se desilo gradu kada su ljudi sa viškom kapitala želeli da njihov kapital proizvede više kapitala, a da pri tome ne pripisuje nikakvu vrednost radu.“ Kao korišćenje Tvitera, posebno u crnačka zajednica, porasla, Tviterov prihod od oglašavanja porastao. Kobek objašnjava da je intelektualna svojina korisnika „Crnog Tvitera“ bila profitabilna za mrežu društvenih medija koja ne podržava crnačku zajednicu. U poglavlju 32, J. Karasehenem govori o uočenoj zlonamernosti Interneta i o tome kako protesti na Internetu neće biti uspešni. Sajtovi društvenih medija koje ljudi koriste da protestuju samo zarađuju novac za sajtove.

Džek Kirbi

Džek Kirbi je bio originalni tvorac mnogih značajnih Marvelovih likova i serija, uključujući Fantastičnu četvorku, Neverovatnog Hulka i Dr. Kirbi je opisan kao „...pojedinac kojeg je američka industrija stripova najviše zeznula. Kobek opisuje američku industriju stripa kao „savršenu destilaciju svega korumpiranog i podmitničkog ponašanja svojstvenog neregulisanom kapitalizmu.“ On je radio po najam za Marvela. U romanu rad za najam opisan je kao „jedan od mnogih loših poslova koje su preduzeća ponudila kreativnim ljudima... plaćamo vam dovoljno da jedete i čuvamo sve što napravite“. Dok je radio za Marvel, Kirbi je stvorio Kapetana Ameriku, Fantastičnu četvorku, originalne Iks-Men, Osvetnike, Tora, Lokija, Iron Man-a, Neverovatnog Hulka i Ant-Man-a.

Kritika

Ja mrzim Internet je dobio uglavnom pozitivne kritike, uključujući i The New York Times i The Guardian. Dvajt Garner iz Njujork tajmsa takođe je ponudio svoje mišljenje o knjizi: „Moj savet? Odjavite se sa Tvitera na jedan dan. Uzmi ovu knjigu umesto toga.“ Stiven Pul iz Gardijana opisao je roman kao „pobesnelu komediju“ punu jednostrukih tekstova.

Spoljašnje veze

• Roman na srpskom jeziku