Jegen Osman-paša
Jegen Osman-paša ili Jegen Osman-Aga (umro 1689.) je bio osmanski vojskovođa jermenskog porekla.[1] Nakon što je postao komandant segbana u Anadoliji, igrao je ključnu ulogu u osmanskoj politici između 1687. i 1689. godine. Obavljao je funkciju rumelijskog beglerbega i komandovao je neuspešnom odbranom Beograda 1688. godine. Pogubljen je po naređenju sultana nakon izbijanja pobune segbana.
Jegen Osman-paša | |
|---|---|
 Opsada Beograda 1688. godine | |
| Datum rođenja | 17. vek |
| Mesto rođenja | Osmansko carstvo |
| Datum smrti | mart/april 1689. |
| Mesto smrti |  Osmansko carstvo |
Biografija uredi
Jegen Osman-paša je bio komandant svih anadolskih segbana.[2] Rivalitet janičara i sekbana rezultirao je pobunom.[3] Nakon poraza janičara na rumelijskom frontu, 1687. godine, oni su krenuli ka Istanbulu, kako bi svrgli sultana Mehmeda IV.[3] Sultan je svoju ćerku udao za Jegen Osman-pašu, kako bi ovaj držao janičare pod kontrolom.[4] Paša je postavljen 1687. godine za sandžaka Karahisara i Sahiba u zamenu za pružanje podrške sultanu sa 5000 ljudi. Na svoje insistiranje, postavljen je za serčešmu (šef bezbednosti) ove pokrajine. Umesto da svoje snage dovede na front, sredinom maja 1687. godine Jegen Osman-paša je doveo oko 4000 ljudi u Istanbul. Umesto da se suprotstavi snagama koje su pretile sultanu, i on je postao pretnja.[5][6] Samo 1500 ljudi poslato je na front krajem juna. Da bi zadovoljio apetite Jegen Osman-paše, sultan ga je postavio za beglerbega Rumelije, čije je sedište bilo u Sofiji. Paša je bio zadužen za veoma važan front prema Svetoj ligi. Godine 1683, nakon neuspešne turske opsade Beča, izbio je Veliki bečki rat, koji će trajati do 1699. godine. Rat će biti završen porazom Turaka i potpisivanjem sporazuma u Kapeli mira u Sremskim Karlovcima. Karlovački mir označio je početak opadanja moći Osmanskog carstva i otvaranje tzv. Istočnog pitanja. Paša je na funkciji beglerbega Rumelije ostao do 1689. godine. Teritorije koje je kontrolisao tretirao je kao svoj lični feud.[7][3] Porezi su povišeni na nepodnošljiv nivo, što je izazivalo nepopularnost i kritike.[8]
Mehmeda je nasledio Sulejman II, koji je nastavio politiku svog prethodnika prema segbanima. Jegen Osman-paša se kao rumelijski beglerbeg pobunio protiv novog sultana i postao glavni neprijatelj nove osmanske vlade. Oko njega su se okupili svi nezadovoljni segbani, uključujući i mnoge iz Anadolije. Sultan mu je ponudio mesto namesnika Temišvara, ali je ovaj odbio. Potom ga je imenovao sandžakbegom Bosne, a njegovog ujaka sandžakbegom Hercegovine, ali ni to nije zadovoljilo pašine ambicije. Pašine snage od 10.000 ljudi nastavile su pljačkati teritorije pod njegovom kontrolom, uključujući osmansku Srbiju i Grčku.[9][10] Prema nekim izvorima, Jegen Osman-paša je imao više novca od osmanske riznice.
Godine 1688. snage Jegen Osman-paše opljačkale su riznicu Pećke patrijaršije, skrivenu u manastiru Gračanica.[11][12] Prema pismu katoličkog vladike Petra Bogdanija, Jegen Osman-paša je pretio srpskom patrijarhu Arseniju III Crnojeviću odsecanjem glave, jer je srpski crkveni poglavar od Austrijanaca dobijao novac za podsticanje pobune protiv Osmanlija.[13] Sulejman je 1688. godine imenovao Jegen Osman-pašu upravnikom Beograda.[14] To je razljutilo pašu, budući da je beogradski upravnik bio podređen mađarskom serdaru Hasan-paši. Paša je pretio da se neće potčiniti ni njemu ni samoj Porti. Borba za položaj serdara Mađarske dovela je do stvaranja duboke mržnje između Hasan-paše i Jegen Osman-paše.[15] Jegen Osman-paša je sa snagama došao u Beograd, nasilno svrgao Hasan-pašu, zarobivši njegov logor na Vračaru, i bacio ga u tamnicu. [16][15]
Opsada Beograda uredi
Snage Svetog rimskog carstva opsele su Beograd 1688. godine. Car je poslao pismo Jegen Osman-paši, nudeći mu Vlašku u zamenu za napuštanje Osmanlija.[16] Međutim, paša je tražio celu Slavoniju i Bosnu, te dogovor nije sklopljen.[17] Austrijanci su postavili pontonske mostove kod Ostružnice i prešli Savu sa 10.000 ljudi. Jegen Osman-paša ih je napao sa većinom svojih snaga, ali su ga Austrijanci odbili u čak dva napada i osvojili teritorije na desnoj obali Save, gde prebacuju nove snage.[18] Kada je Jegen Osman-paša shvatio da je nadjačan, spalio je svoj logor i povukao se u Smederevo, koje je dva dana pljačkao. Potom je napustio Smederevo i preko Smederevske Palanke otišao u Niš.[19] Odatle je pisao izveštaje, tražeći vojnu i finansijsku podršku za dalju odbranu Beograda i uništenje otpora raje. Objasnio je da će Beograd pasti u roku od deset dana ukoliko njegovi zahtevi ne budu ispunjeni. Porta mu je poslala 120 vreća zlata, sa kojim je paša mobilisao muslimansko stanovništvo Rumelije kako bi se izborio sa pobunjenim stanovništvom Beogradskog pašaluka.[20]
Poslednje godine uredi
Jegen Osman-paša je pokušao postati i veliki vezir. Iako su njegove ambicije izazivale nezadovoljstvo drugih osmanskih državnika, oni se nisu okretali protiv paše, plašeći se narastanja moći Osmanlija. Međutim, na ratnom savetu u Jedrenu krimski kan Selim I Giraj pozvao je Portu da pogubi Jegen Osman-pašu.[21] Veliki vezir je zabranio segbanski korpus i zapretio vojnicima pogubljenjem u slučaju pobune.[3] Usledio je građanski rat, u kome je pobedu ostvarila osmanska vlada. Jegen Osman-paša je zarobljen i pogubljen. Pobuna segbana time nije bila ugušena. Sultan je tek 1698. godine postigao novi sporazum sa segbanima. On nije zaživeo, te su se pobune nastavile i tokom 18. veka.[3]
Reference uredi
- ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1950). Posebna izdanja. p. 391. Svoje pismo započinje nadbiskup opisom pobune rumelijskoga begler-bega, Jermenina Jegen-paše, zeta sru- šenog sultana Mehmeda IV ...
- ^ Somel, Selcuk Aksin (2010). The A to Z of the Ottoman Empire. Rowman & Littlefield. str. 53. ISBN 978-0-8108-7579-1.
- ^ a b v g d İnalcık, Halil; Quataert, Donald (1997). An Economic and Social History of the Ottoman Empire. Cambridge University Press. str. 419. ISBN 978-0-521-57455-6.
- ^ Stanojević 1976, str. 79
- ^ Murphey, Rhoads (2006). Ottoman Warfare, 1500-1700. Routledge. str. 29. ISBN 978-1-135-36591-2.
- ^ Kasaba, Reşat (2009). A moveable empire: Ottoman nomads, migrants, and refugees. University of Washington Press. str. 77. ISBN 978-0-295-80149-0.
- ^ Schmitt, Oliver Jens (2009). Albanische Geschichte: Stand und Perspektiven der Forschung. Oldenbourg Verlag. p. 236. ISBN 978-3-486-58980-1. Taxes and other exactions had, as always, risen sharply during the anti-Habsburg war; and, what is more, in 1687–1689 the Beylerbeyi of Rumeli, Yegen Osman pasha, had treated the territories under his rule as a personal fiefdom to be ...
- ^ Tomić 1902, str. 28
- ^ Stanojević 1976, str. 81
- ^ umetnosti 1950, str. 391
- ^ Stanojević 1976, str. 96
- ^ Samardžić 1981, str. 544
- ^ 1993, str. 507"... pada Beograda uspostavio vezu s ćesarovcima. Bogdani kaže da je Jegen Osman-paša nameravao da odseče glavu patrijarhu Arseniju »jer ga je jedan kaluđer optužio da je poslat novac od bečkog ćesara da se podiže vojska«."
- ^ Wilson, Peter (1 November 2002). German Armies: War and German Society, 1648-1806. Routledge. p. 363. ISBN 978-1-135-37053-4. To bring him to heel, the new sultan made Jegen governor of Belgrade early in 1688.
- ^ a b Institute 1992, str. 115
- ^ a b 1992, str. 108
- ^ Radonić 1955, str. 102
- ^ Paunović 1968, str. 193
- ^ Stanojević 1976, str. 103
- ^ Milić 1983, str. 197
- ^ Yaşar Yüce-Prof. Ali Sevim
Literatura uredi
- Tomić, Jovan N. (1902). Deset godina iz istorije srpskog naroda i crkve pod Turcima (1683-1693). Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije.
- umetnosti, Srpska akademija nauka i (1950). Posebna izdanja.
- Radonić, Jovan (1955). Durad II Branković.
- Annuaire de la ville de Beograd. Izd. Muzej grada Beograda. 1968.
- Paunović, Marinko (1968). Beograd: večiti grad. N.U. "Svetozar Marković,".
- Stanojević, Gligor (1976). Srbija u vreme bečkog rata: 1683-1699. Nolit.
- Samardžić, Radovan (1981). Istorija srpskog naroda. Srpska knjiiževna zadruga.
- Milić, Danica (1983). Istorija Niša: Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine. Gradina.
- Recueil d'études orientales. Akademija. 1992.
- Institute (1992). Posebna izdanja. Istorijski institut u Beogradu.
- Istorija srpskog naroda: knj. Srbi pod tuđinskom vlašđu, 1537-1699 (2 v.). Srpska književna zadruga. 1993.
- Yaşar Yüce-Ali Sevim (1991). Türkiye Tarihi Vol III. Istanbul: İAKDTYKTTK Yayınları. str. 205—206.
- Katić, Srdjan (2000). Yeğen Osman Pasha. Colorgrafx.