Jezero Očaga
Jezero Očaga je veštačko jezero na teritoriji opštine Lazarevac, u okolini Lazarevca,[2] na šezdeset kilometara od Beograda, sa desne strane Ibarske magistrale.[3] Nalazi se u okviru Sportsko-rekreativnog centra „Kolubara“[4] i nastalo je uređivanjem površinske devastacije Rudarskog basena lignita „Kolubara“.[3] Postoje Nova i Stara Očaga.[5]
| Jezero Očaga | |
|---|---|
 | |
| Koordinate | 44° 23′ 25″ S; 20° 14′ 13″ I / 44.3903052° S; 20.2370655° I |
| Tip | veštačko jezero |
| Zemlje basena |  Srbija |
| Površina | 0,12[1] km2 |
| Pros. dubina | 6 m |
| Maks. dubina | 6 m |
| Nad. visina | 157 m |
  Jezero Očaga | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Nova Očaga uredi
Jezero je pravljeno za kupanje i ima betonsko dno.[2] Dubina mu je 6 metara, a kapacitet oko 6.000 kupača dnevno.[6] Na jednom delu se nalazi uređena šljunkovita plaža[3]. Snabdeva se izvorskom vodom, koja se svakodnevno filtrira i kontroliše.[2]
Jezero krasi veštački gejzir za čiju su izradu zbog promenljivog nivoa vode primenjena atipična rešenja. Postoje dve olimpijske skakaonice na po tri nivoa[6] i tobogan sa bazenom[7]. U jezeru je moguće igrati vaterpolo i košarku u vodi. U blizini su urađeni i tereni za odbojku na pesku i mali fudbal na travi. Za decu postoji posebno igralište napravljeno od prirodnih materijala.[3]
Oko celog jezera nalazi se staza za šetnju, uređene zelene površine, veliki hrastovi, oko kojih su zasađene cvetne rondele. Postavljene su klupe sa stolovima, kao i restoran[3], čija bašta izlazi na obalu jezera[8]. Ispred jezera ima odličan parking za sve posetioce.[8]
Ceo kompleks je osvetljen[6]. Na platou pored jezera održavaju se za kulturne manifestacije: koncerti, zabave, takmičenja i dr,[3] zbog čega je jezero postalo jedno od središta javnog života Lazarevčana.[5] Jezero je posebno posećeno u letnjim mesecima.[3]
Mada ima ribe, od najsitnijih, do kapitalnih primeraka amura, pecanje nije moguće, s obzirom da ribe služe za uspostavljanje ravnoteže ekosistema[3]. Ribolov je dozvoljen samo sa druge strane ograde, u jezeru Stara Očaga.[8]
Stara Očaga uredi
Jezero Stara Očaga se nalazi u nastavku, severno od Nove Očage. Dugačko je 800, a široko oko 40 metara[9] i ima oblik kanala.[9] Okolo su napravljene bankine, obala je raskrčena, a jezero očišćeno od blata i granja, tako da je izuzetno čisto. Veštački je poribljavano šaranom i amurom.[9] a u njemu žive i brojni primerci bele ribe, kao što su babuška, deverika, bodorka.[3] U okolini žive rode i čaplje.[9]
Jezero je pogodno za ribolov. Godišnja dozvola za pecanje se može nabaviti u prostorijama Ribolovačkog društva „Kolubara“ u centru Lazarevca, a dnevna dozvola se kupuje na samom jezeru.[9]
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Lakes in Serbia: Ocaga Lake, 21. 7. 2012, Pristupljeno 4. 1. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2012)(jezik: engleski)
- ^ a b v „24 sata: Skrivena izletišta na obodima grada, D. Milićević”. 24sata.rs. 23. 3. 2012. Arhivirano iz originala 27. 07. 2013. g. Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ a b v g d đ e ž z „Beogradska jezera: Jezero Očaga”. beogradskajezera.com. Arhivirano iz originala 28. 12. 2012. g. Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ RB Kolubara: Niko nije zapostavljen, 28. decembar, 2011[mrtva veza], Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ a b „Politika: Jezera kao zamućena ogledala Beograda, Daliborka Mučibabić – Vladimir Vukasović”. politika.rs. 6. 5. 2012. Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ a b v Ekološki bilten: Jezero Očaga. pp. 40, april-jun 2012 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2013), Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ Android vodič: Jezero Očaga, Jezera i vodopadi, Kragujevac Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ a b v Beogradski izleti: Jezero Očaga, 29. april 20012 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jul 2012), Pristupljeno 4. 1. 2013.
- ^ a b v g d „Glas Javnosti: Poribljava se Stara Očaga”. glas-javnosti.rs. 7. 9. 2007. Pristupljeno 4. 1. 2013.
Literatura uredi
- Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3.
