Jeronim Kardijski

Jeronim Kardijski (stgrč. Ιερωνυμος ο ΚαρδιανοςΙερωνυμος ο Καρδιανος) je starogrčki državnik i istoričar, savremenik Aleksandra Velikog i ratova dijadoha.

Datum rođenja	oko 350. p. n. e.
Mesto rođenja	Kardija, Makedonija
Datum smrti	oko 250. p. n. e.
Mesto smrti	Pella
Zanimanje	Istoričar

Biografija

Rođen u Kardiji, bio je sunarodnik i prijatelj jednog od dijadoha, Eumena. Prema rečima Feliksa Jakobija, za života Aleksandra je radio u kancelariji makedonskog kralja (na čelu sa Eumenom), što objašnjava njegov pristup državnim arhivima. Učestvovao je u Aleksandrovom pohodu na Ahemenidsko carstvo. Jeronim je verovatno bio prisutan u Vavilonu prilikom smrti velikog osvajača 323. p. n. e. i upravo njemu pripada detaljan opis veličanstvene pogrebne povorke, koji je Diodor sa Sicilije koristio, koja je trebalo da isporuči kraljevo telo u Aleksandriju.

Posle Aleksandrove smrti, Jeronim je sledio Eumena, koji je od regenta Perdike dobio kontrolu nad Kapadokijom i Paflagonijom (koje još nisu bile osvojene). U sukobu između dijadoha koji je ubrzo izbio, Perdika je poginuo, a Antigon Jednooki je postao Eumenov glavni protivnik. Primoran da se povuče, zatvori sa malom silom u neosvojivu tvrđavu Nora i izdrži dugu opsadu (320-319. p. n. e.), Eumen je poslao poslanstvo koje je predvodio Jeronim novom regentu Antipateru „da razgovara o uslovima predaje“. Međutim, Antigon, koji je imao planove da preuzme vrhovnu vlast i zauzeo većinu azijskih satrapija Aleksandrovog carstva, nakon Antipatrove smrti iznenada je odlučio da se pomiri sa Eumenom. Pozvavši Jeronima k sebi, prvo je pokušao da ga privuče k sebi „skupim darovima“, a zatim ga je poslao kao poslanika Eumenu, pozivajući ga da postane „prijatelj i saveznik“.

Eumen je posle uspešnog povlačenja iz Nore dobio podršku novog vladara Makedonije Poliperhona i nastavio je borbu. Jeronim je učestvovao u odlučujućoj bici sa Antigonom kod Gabijena (316. p. n. e.), u kojoj je ranjen i uhvaćen. Eumen je takođe bio zarobljen i ubijen, a Jeronim je očigledno otišao u službu Antigona: Diodor sa Sicilije izveštava da mu je Antigon poverio nadzor nad iskopavanjem minerala na Mrtvom moru kao izvor prihoda za riznicu. Međutim, nije bilo moguće organizovati proizvodnju zbog napada Nabatejaca. Jeronim je učestvovao u bici kod Ipsa (301. p. n. e.), posle smrti Antigona Jednookog, u kojoj je nastavio da služi Antigonidima.

Godine 293. p. n. e. pošto je priveo u pokornost one koji su se pobunili protiv makedonske vlasti u Tebi, sin Antigona Jednookog, Demetrije Poliorket, postavio je Jeronima Harmosta (vladara) Beotije. Pošto je Demetrije napustio Makedoniju pod pritiskom Lisimaha i Pira, Jeronim je podržao svog sina Antigona Gonata, koji se borio za očev presto, i čekao njegovo konačno stupanje. Poslednje godine proveo je na kraljevskom dvoru, gde je, po svemu sudeći, i pisao svoja dela. Lukijan Samosatski, pozivajući se na nesačuvano delo Agatarhida, izveštava da je Jeronim Kardijski poživeo 104 godine i „do poslednjeg dana ostao je živ sagovornik, zadržao oštrinu svih osećanja i besprekorno zdravlje“.

Zbornik radova

Dela Jeronima Kardijskog stigla su do nas tek u prenošenju drugih izvora. Tačni naslovi njegovih dela ostaju nepoznati, iako je već u antičko doba bilo uobičajeno da se izdvajaju takozvana „Istorija dijadoha“ i „Traktat o Epigonima“, koji su se zasnivali ne samo na lično iskustvo i autorsko svedočenje mnogih događaja, ali i na materijalima najvredniji dokumenti, priče savremenika. Suda svoje delo naziva „Istorija posle Aleksandra“.

Pouzdano je poznato da su dela Jeronima Kardijskog postala glavni izvor za brojne autore koji su opisali period ratova dijadoha: Diodor Sicilijski („Istorijska biblioteka“), Apijan („Sirijski poslovi“ i „Mitridatski ratovi“). ”), Plutarh (biografije Dimitrija, Eumena i Pira), Arijan („O događajima posle Aleksandra“). Verovatno je da su Pausanija i Pompej Trog takođe pozajmili podatke iz njegovih dela. Jeronimovo nasleđe je toliko značajno da danas ono uglavnom formira opšte shvatanje epohe ranog helenizma.

Enciklopedija Britanika napominje da je Jeronim od Kardije koristio zvanična dokumenta i da je bio oprezan sa činjenicama. Njegovi radovi su se odlikovali kako visokim naučnim nivoom, tako i pragmatičnim pristupom pisanju istorije, koji su odlikovali doslednost i uravnoteženo izlaganje. Međutim, Pausanija zamera Jeronimu što je „pisao pod uticajem osećanja mržnje prema svim kraljevima osim Antigona“, koga je „nezasluženo“ hvalio. Svoju predrasudu prema Lisimahu Pausanija objašnjava činjenicom da je Lisimah uništio Kardiju, koja je bila otadžbina Jeronima.

Po svemu sudeći, Jeronim Kardijski je bio prvi grčki istoričar koji se dotakao teme istorije Rima, koji do tada još nije proširio svoju moć izvan Italije. Pored toga, u njegovim spisima pojam „Galati” (starogrčki Γαλαται) se prvi put pojavljuje u odnosu na Kelte koji su napali Balkansko poluostrvo i Malu Aziju.