Joakim Pektar

Joakim Pektar (umro aprila 1277) je bio ugarski velikaš, slavonski ban (1270-1272 i 1276-1277) i jedan od glavnih ličnosti ugarske politike sedamdesetih godina 13. veka.

Grb Gutkeleda

Biografija

Joakimov otac bio je palatin Stefan Gutkeled. U sukobu Stefana V i Bele IV, Joakim je bio u krugu pristalica Bele. Obavljao je funkciju glavnog peharnika kralja Bele. Dobio je značajne posede u Transilvaniji i Istočnoj Ugarskoj koje su pripadale "mladom kralju" Stefanu koji se često dizao protiv oca. Poneo je titulu slavonskog bana 1270. godine, a na značajne položaje postavljani su i članovi njegove porodice. Uživao je poverenje Jelisavete Kumanke, te je nakon smrti kralja Stefana V zajedno sa njom preuzeo upravljanje nad Ugarskom u ime maloletnog kralja Ladislava IV Kumanca. Moguće da je bio umešan i u ubistvo Bele Rostislavića, unuka pokojnog kralja Bele, 1272. godine. Joakim i Jelisaveta su po dolasku na vlast bili u sukobu sa najmoćnijom ugarskom vlastelom, među kojima su bili i pripadnici porodica Gising i Čak. To je dovelo do kratkotrajnog građanskog rata u zemlji (1275—1276) u kome Jelisaveta i Joakim uspevaju da se obračunaju sa plemstvom. Joakim se nalazio na čelu Ugarske u trenutku kada se ona umešala u unutrašnju politiku Srbije, odnosno sukobu srpskog kralja Uroša i njegovog sina Dragutina. Moguće da je upravo Joakim pružio vojnu podršku Stefanu Dragutinu u građanskom ratu koji je okončan bitkom na Gatačkom polju i svrgavanjem kralja Uroša. Joakim gine u sukobu sa velikaškom porodicom Babonića aprila 1277. godine</ref><ref>Zsoldos 2011, str. 317.

Porodica

Joakimov otac Stefan obavljao je funkcije ugarskog palatina (1246—1248) i slavonskog bana (1248—1249). Ime Joakimove majke nije poznato. Imao je trojicu braće: Nikolu, Stefana i Pavla. Sva četvorica obavljali su visoke funkcije u Ugarskoj. Pavle je bio severinski ban od 1272. do 1275. godine. Joakim je bio oženjen Marijom Romanovnom, ćerkom Romana Daniloviča, galičkog kneza i Gertrude Babenberg. Imali su jednu ćerku čije ime nije poznato.

Literatura

• Engel, Pál (2001). The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526. I.B. Tauris Publishers. ISBN 978-1-86064-061-2. 
• Engel Pál: Beilleszkedés Európába, a kezdetektől 1440-ig – Magyarok Európában I. (Háttér lap- és Könyvkiadó, Budapest, 1990)
• Markó, László. A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig: Életrajzi Lexikon [Great Officers of State in Hungary from King Saint Stephen to Our Days: A Biographical Encyclopedia] (in Hungarian). Helikon Kiadó. 2006. ISBN 978-963-547-085-3..
• Zsoldos, Attila. Magyarország világi archontológiája, 1000–1301 [Secular Archontology of Hungary, 1000–1301] (in Hungarian). História, MTA Történettudományi Intézete. 2011. ISBN 978-963-9627-38-3..