Jovan Hirkan

Jovan Hirkan ili Hirkan I (do 104. p. n. e.) je bio jevrejski prvosveštenik i hasmonejski vladar Judeje od 135. p. n. e. do 104. p. n. e. Nakon opsade Jerusalima seleukidski kralj Antioh VII Sidet prislio ga je 134/133. p. n. e. da mu plaća danak. Kao Antiohov vazal učestvovao je 130. p. n. e. u njegovom istočnom pohodu protiv Parta. Nakon pogibije Antioha VII Sideta 129. p. n. e. Jovan Hirkan je iskoristio metež i građanski rat u Seleukidskom carstvu, pa je vratio nezavisnost Judeji i krenuo je u osvajanja okolnih teritorija. Udvostručio je teritoriju Judeje osvojivši Samariju i pokorivši Kutejce i Idumeje. Idumeje je preobratio na judaizam. Dobio je od Rima i međunarodno priznanje nezavisnosti.

Jovan Hirkan
Lični podaci
Datum rođenja	2. vek p. n. e.
Datum smrti	104. p. n. e.
Porodica
Potomstvo	Aleksandar Janej
Roditelji	Simon Tasi
Prethodnik	Simon Maccabeus
Naslednik	Aristobulus I

Pobeda nad seleukidskom vojskom

Sin je Simona Tasija (Makaveja) i sinovac Jude Makaveja, Jonatana Makaveja i drugih rođaka Makaveja, koji su poveli Makavejski ustanak protiv seleukidske vlasti i nasilne helenizacije. Jovanov otac Simon Tasi pomogao je 138. p. n. e. seleukidskom kralju Antiohu VII Sidetu da u građanskom ratu pobedi uzurpatora Diodota Trifona. Nakon učvršćenja trona Antioh VII Sidet je počeo da ugrožava nezavisnost Judeje. Uputio je Simonu ultimatum tražeći da vrati sve ranije zauzete teritorije, a kad Simon nije pristao uputio je na Judeju vojsku. Simonovi sinovi Jovan Hirkan i Juda uspeli su da pobede seleukidsku vojsku i odbrane Judeju.

Postaje prvosveštenik

Simonov zet Ptolemej Avuvov bio je na položaju stratega Jerihona. Kada je Simon Tasi sa svoja dva sina Judom i Matatijom došao u Jerihon Ptolemej je dao da se 135. p. n. e. ubije Simon. Tom prilikom prema Makavejima ubio je i Simonova dva sina, a prema Josifu Flaviju zarobio je i utamničio dva Simonova sina i majku. Ptolemej je poslao i ubice za Jovanom Hirkanom, ali u tom naumu nije uspeo. Jovan Hirkan je u Jerusalimu 135. p. n. e. proglašen za novoga jevrejskoga prvosveštenika.

Opsada Dagona

Ptolemej se povukao u tvrđavu Dagon iznad Jerihona. Kada je Jovan Hirkan napao tu tvrđavu Ptolemej je izveo Jovanovu majku i braću na zidine i naređivao je da je batinaju preteći da će je baciti niz zidine. Jovan Hirkan bi onda oslabio opsadu i scena se ponavljala više puta, a majka ga je pozivala da se ne obazire na njene muke. Opsada se otegla preko godinu dana, a tokom sabatske godine Jovan Hirkan se pridržavao jevrejske tradicije uzdržavanja od ofanzivnoga rata za vreme sabatske godine. Ptolemej je tada ubio Hirkanovu majku i braću i povukao se iz tvrđave Dagon do Zenona, tiranina Filadelfije.

Opsada Jerusalima

Antioh VII Sidet je na Judeju poslao novu vojsku 134. p. n. e. Nakon pustošenja Judeje opkolio je i oko godinu dana opsedao je Jerusalim, u kome se nalazio Jovan Hirkan. Pošto je nakon duge opsade u grada zavladala velika oskudica Jovan Hirkan je bio spreman da se preda pod umerenim uslovima. Jedan deo Antiohovih savetnika tražio je da se iskoristi prilika i da istrebe Jevreje i da se tako zauvek reše problema sa njima. Međutim Antioh VII Sidet je bio umeren vladar, pa je tražio predaju oružja, plaćanje danaka za Jopu i Gazaru i da se primi seleukidski garnizon. Jovan Hirkan se složio sa prva dva zahteva i nije pristao na primanje garnizona. Antioh je pored toga 133. p. n. e. srušio i deo zidina oko Jerusalima. Jovan je uzeo 300 talenata iz Davidove grobnice da bi platio danak Antiohu. Antioh je Jevrejima ostavio verske slobode i Jovana Hirkana kao njihovoga prvosveštenika. Antioh VII Sidet je bio poslednji od seleukidskih vladara, koji su vladali Judejom.

Antiohov vazal

Jovan Hirkan je uživao autonomiju u Judeji, a Antiohu je plaćao danak kao verni vazal. Međutim Judeja je bila opustošena za vreme opsade Jerusalima, a nakon toga morala je da plaća veliki danak, koji je predstavljao ogromno opterećenje. Judeja se usled toga suočavala sa teškom ekonomskom krizom. Uz pomoć novca iz Davidovoga groba Jovan Hirkan je održavao vojsku stranih najamnika. To je bila pljačka svetoga groba, koju je sprovodio prvosveštenik, tako da sigurno da je izazivala nezadovoljstvo kod stanovništva. Antioh VII Sidet krenuo je 130. p. n. e. na veliki istočni pohod da pod svoju kontrolu vrati teritorije, koje je deceniju ranije zauzela Partija. Sakupio je veliku vojsku, a u sastavu vojske bio je i jevrejski kontingent sa Jovanom Hirkanom na čelu. Antioh VII Sidet je poginuo 129. p. n. e. u tom pohodu, a njegov brat Demetrije II Nikator je preuzeo seleukidski tron.

Osvajanja Jovana Hirkana i međunarodno priznanje

Kada je Jovan Hirkan čuo za Antiohovu smrt više se nije osećao obavezan prema novom vladaru, pa je odmah krenuo u osvajanja okolnih teritorija. Zbog rata i velikoga pohoda na istoku gradovi u Siriji ostali su gotovo bez vojske. Jovan Hirkan je tokom 129. p. n. e. osvojio Medabu, Samegu, sikim, Argarizin. Pokorio je Kutejce i Idumejce i zauzeo je Doru i Marisu u Idumeji. Idumejce je prisilio da prihvate jevrejske običaje, uključujući cirkumciziju. U isto vreme Jovan Hirkan je poslao jedno izaslanstvo u Rim sa ciljem da dobije međunarodno priznanje i da tako osigura nezavisnost Judeje. Izaslanstvo je naišlo na lep prijem u Senatu, koji je priznao nezavisnost Judeje. Demetrije II Nikator nije imao prilike uopšte da ratuje sa Jovanom Hirkanom. Uzurpator Aleksandar II Zabin pobedio je 126. p. n. e. Demetrija kraj Damaska, pa je brzo nakon toga preuzeo vlast. On je sklopio savez sa Jovanom Hirkanom. Aleksandar II Zabin se nakon toga sukobljavao sa Antiohom VIII Gripom. Jovanu Hirkanu odgovarao je građanski rat u Seleukidskom carstvu, jer je slabila centralna vlast i nijednoj od strana u građanskom ratu nije odgovaralo da tokom građanskoga rata još ratuje sa Jevrejima. Aleksandar II Zabin je 123. p. n. e. izgubio bitku i vlast je potpuno preuzeo Antioh VIII Grip.

Opsada Samarije

Građanski rat u seleukidskom carstvu nastavio se kasnije sukobom Antioha VIII Gripa i Antioha IX Kizičkoga. I pre početka toga rata Antioh VIII Grip je saznao za pripreme Antioha IX, pa mu pokoravanje Judeje nije predstavljalo prioritet. To je Jovanu Hirkanu omogućilo duži period prosperiteta i mira. Međutim kada je Jovan Hirkan uočio da je građanski rat iscrpio dva Antioha odlučio je da krene u osvajanje helenizirane Samarije (Sebaste). Radilo se o dobro utvrđenom gradu, koji je duže vreme opsedao. Samarija je onda tražila pomoć od Antioha IX Kizičkoga. Antioh IX Kizički je došao, ali pobedio ga je Hirkanov sin Aristobul i nakon toga ganjao ga je do Skitopolja. Sinovi Jovana Hirkana Antigon i Aristobul nastavili su sa opsadom Samarije. Pošto je Samarija opet tražila pomoć Antioh je dobio 6.000 vojnika od Ptolemeja IX Latira, koji je vojsku poslao protivno želji svoje majke Kleopatre III. Antioh je sa egipatskom vojskom pustošio Judeju, ali nije mogao da digne opsadu Samarije. Antioh nije ništa uspeo, tako da su sinovi Jovana Hirkana nakon jednogodišnje opsade zauzeli Samariju 109. p. n. e. Nakon osvajanja Samarije grad su sravnili sa temeljima, a stanovništvo prodali u roblje. Nakon toga osvojili su Skitopolj.

Poslednje godine

Usledio je period prosperiteta, ali onda je došlo i do unutrašnjih sukoba. Tokom Hirkanove vlasti učvrstile su se tri verske sekte: fariseji, eseni i sadukeji. Hirkan je pripadao sekti fariseja, ali nakon svađe sa njima prešao je na stranu saduseja. Kada je umro Jovan Hirkan 104. p. n. e. je iza sebe je ostavio pet sinova i ženu. Žena je trebalo da ima svetovnu vlast, a Aristobul versku, ali Aristobul je prigrabio svu vlast. Promenio je oblik vlasti u carstvo i uzeo je krunu, a majku i tri brata zatočio. Vladao je godinu dana, a od 103. p. n. e. vladao je drugi Jovanov sin Aleksandar Janej.

Vidi još

• Spisak jevrejskih vladara

Izvori

• Knjige Makavejske, prevod episkopa Atanasija
• Josif Flavije, Judejski rat, prevod Dušan Glumac, Prosveta Beograd, 1967
• Josif Flavije, Jevrejske starine
• Justin