Jonski ustanak

Jonski ustanak (499. p. n. e. − 494. p. n. e.), izazvan je akcijama Aristagore, vladara Mileta. To je bio prvi veći sukob Grka i Persijanaca. Time su počeli Grčko-persijski ratovi.

Jonski ustanak
Deo Grčko-persijskih ratova
Vojne operacije tokom Jonskog ustanka.
Vreme 499. p. n. e. − 494. p. n. e. Mesto Mala Azija, Egejsko more i Kipar. Ishod Persijska pobeda
Sukobljene strane
Jonija Atina Eretrija	Ahemenidsko carstvo
Komandanti i vođe
Aristagora Histija	Darije I

Pobuna na Naksosu

Jonsko područje

Na egejskom ostrvu Naksos, koji je bio pod persijskom vlašću, narod se pobunio 502. p. n. e. Bivši vlastodršci Naksosa pozivaju u pomoć Aristagoru, vladara Jonskog grada Mileta. Aristagora pristaje, nadajući se da će ostrvo Naksos anektirati on sam. Da bi pokrenuo ekspediciju protiv Naksosa Aristagora traži pomoć od Artaferna, satrapa Lidije i brata Darija Velikog. Aristagora pritom satrapu obećava teritorije i neka ostrva za uzvrat, što je mogao ispuniti samo ako bi ekspedicija bila uspešna. Satrap je pristao da pomogne, dajući Aristagori flotu brodova pod komandom persijskog admirala Megabata. Dok su se pripremali za napad na Naksos Aristagora vređa admirala Megabata, pa ovaj tajno javlja ustanicima da će biti invazija. Kad je flota napala Naksos, dočekana je sa neočekivano velikim otporom. Tako 499. p. n. e. nakon 4 meseca borbi Aristagora i Persijanci se povlače.

Jonska pobuna

Zbog neuspeha ekspedicije, Aristagora nije mogao ispuniti obećanje dato satrapu. Našao se u teškom položaju. U beznađu, da bi se spasao, odlučuje da pobuni jonske Grke protiv Persijanaca. Aristagora saziva savet uglednih ljudi Mileta 499. p. n. e. i izlaže im plan pobune. Svi su se složili sa pobunom, a Aristagora se odriče vlasti u Miletu, pa grad usvaja demokratski oblik vlasti. Pobuna se brzo širila i zahvatila je celu jonsku oblast i Grci su se brzo oslobodili Persijske vlasti. Međutim očekivali su neminovan vojni odgovor Persije. Aristagora odlazi u Heladu i ponovo koristi stare trikove obećavanja novca koga nema. Najpre se obratio Sparti kao najmoćnijem polisu. Pozvao je Spartance da osvoje Aziju i persijsku prestonicu Suzu, gde ih je u carskim riznicama čekalo bogatstvo dostojno boga Zevsa. Ali Spartanci nisu pristali. Dobio je podršku Atine i Eretrije.

Napad na Sard

Atinjani su dovezli atinske trupe do Efesa. Zajedno sa Jonjanima su krenuli na satrapov glavni grad Sard. Satrap Artafern je bio iznenađen, jer je taman poslao trupe da opkole Milet. Grci su zauzeli Sard, a satrap se povukao u tvrđavu. Grci su popljačkali i popalili grad, tako da je Sard zapaljen do temelja.

Govorilo se, da se Darije Veliki na te vesti o zapaljenom Sardu zakleo da će se osvetiti Atinjanima i da ga sluga podseća 3 puta dnevno na tu obavezu. Nakon početnih uspeha, grčke trupe su počele povlačenje u Efes, kad se pojavilo persijsko pojačanje. Ali Persijske trupe su ih uhvatile u zasedi i strahovito potukli. Preostali Atinjani su se povukli na brodove i vratili u Grčku.

Pobuna se širi

Nakon spaljivanja Sarda, jonski ustanak se proširio na grčke gradove Kipra, a na severu na gradove na obalama Helesponta i Propontide.

Kraj pobune

Iako su grčki gradovi-države stekli nezavisnost, oni se još uvek nisu mogli suprotstaviti Persijskom carstvu. Pobuna je ubrzo skršena i na Kipru, a ostali gradovi su opkoljeni. Aristagora je napustio pobunu i otišao u Trakiju.

Do šeste godine pobune (494. p. n. e.) satrap Artafern je već zauzeo nekoliko pobunjenih gradova-država, i krenuo je da opseda Milet. Odlučujuća bitka odigrala se 494. p. n. e. kod ostrva Lade na ulazu u miletsku luku. Iako manja grčka flota je odolevala i dobijala bitku, a onda su se brodovi sa Samosa i Lezbosa povukli. Iznenadna izdaja je preokrenula tok bitke, tako da je preostala grčka flota potpuno uništena. Milet je osvojen i spaljen.