Džon Enzor Litlvud
Džon Enzor Litlvud (engl. John Edensor Littlewood; Ročester, 9. jun 1885 — Kembridž, 6. septembar 1977) bio je britanski matematičar, najpoznatiji po rezultatima dostignutim u saradnji sa Godfrijem Haroldom Hardijem.[1]
Džon Enzor Litlvud | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 9. jun 1885. |
| Mesto rođenja | Ročester, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Datum smrti | 6. septembar 1977. (92 god.) |
| Mesto smrti | Kembridž, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Biografija uredi
Litlvud je rođen 1885 u Ročesteru u Kentu. Bio je sin Edvarda Torntona Litlvuda i Silvije Akland. Živeo je uVinbergu u Kejptaunu od 1892 do 1900 gde je njegov otac bio direktor. Njegovo neuobičajeno srednje ime je devojačko prezime njegove praprabake Sare Enzor, koja se udala za Tomasa Litlvuda. Pohađao je školu Sveti Pavle u Londonu tri godine, gde mu je predavao F. S. Makuli, sada poznat po doprinosu idealnoj teoriji. Studirao je na Koledžu Triniti na Kembridžu. Bio je predsednik londonskog matematičkog društva od 1941. godine do 1943. godine i bio je nagrađen De Morganovom medaljom 1938. godine.
Rad uredi
Veći deo Litlvudovog rada bio je u polju matematičke analize.
On je skovao Litlvudov zakon, po kome, pojedinac može očekivati da mu se dese „čuda“ otprilike jednom mesečno.
Nastavio je da piše radove u svojim osamdesetim, naročito u oblasti analitike, gde će nastati teorija dinamičnog sistema.
Litlvud je takođe zapamćen po momeorima A Mathematician's Miscellany (novo izdanje objavljeno 1986).
Litlvudova saradnja pokriva polja Diofantova aproksimacija i Varingov problem. Drugi njegovi radovi, sarađivao je sa Rejmondom Pejlijem na Litlvud-Pejli teoriji u Furije teoriji, i sa Kirilom Ofordom na radu kombinatorike na nasumičnim sumama, u razvoju koja su otvorila polja koja su intenzivno proučavali.
Radio je sa Meri Kortrajt na problemu diferencijalnih jednačina: njihov rad je bacio u senku teoriju dinamičnih sistema.
Saradnja sa Hardijem uredi
Litlvud je mnogo godina sarađivao sa G. H. Hardijem. Zajedno su osmislili prvu Hardi-Litlvudovu pretpostavku, kao i drugu Hardi-Litlvudovu pretpostavku.
Godine 1947, predavač, danski matematičar Harald Bor je rekao, „Kako bih ilustrovao obim Hardijevog i Litlvudovog rada tokom godina priznatih za lidere nedavnog engleskog matematičkog istraživanja, mogu reći šta je jedan kolega u šali rekao: 'U današnje vreme, postoje samo 3 stvarno velika engleska matematičara : Hardi, Litlvud, i Hardi-Litlvud.'" [2] :
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Burkill, John Charles (1978). „John Edensor Littlewood, 9 June 1885 - 6 September 1977”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 24: 323—367. S2CID 119754496. doi:10.1098/rsbm.1978.0010.
- ^ Bohr, Harald (1952). „Looking Backward”. Collected Mathematical Works. 1. Copenhagen: Dansk Matematisk Forening. xiii—xxxiv. OCLC 3172542.
Literatura uredi
- Bohr, Harald (1952). „Looking Backward”. Collected Mathematical Works. 1. Copenhagen: Dansk Matematisk Forening. xiii—xxxiv. OCLC 3172542.
Dodatna literatura uredi
- Littlewood's Miscellany, edited by B. Bollobás, Cambridge University Press. 1986. ISBN 978-0-521-33702-1. (alternative title for A Mathematician's Miscellany)
Spoljašnje veze uredi
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Džon Enzor Litlvud”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Džon Enzor Litlvud na sajtu MGP (jezik: engleski)
- Papers of Littlewood on Number Theory
- A Mathematicians Miscellany
