Džon Ros (poglavica Čeroki Indijanaca)

Džon Ros (3. oktobar 1790 – 1. avgust 1886), takođe poznat kao i Ku-vi-s-gu-vi (što na čerokijskom znači: „ Tajanstvena Mala Bela Ptica’’), bio je vrhovni poglavica Čeroki nacije od 1828. do 1866, i služio na tom položaju duže nego bilo koja druga osoba. Opisivan kao Mojsije svog naroda, Ros je uticao na ovu indijansku naciju tokom burnih događaja kao što su preseljenje na Indijansku teritoriju i Američki građanski rat.

Džon Ros
Datum rođenja	(1790-10-03)3. oktobar 1790.
Mesto rođenja	Turkeytown
Datum smrti	1. avgust 1866.(1866-08-01) (75 god.)
Mesto smrti	District of Columbia

Džon Ros je bio sin majke Čerokanke i oca Škotlanđanina. Njegova majka i baba po majci bile su mešanog škotsko-čerokijskog porekla, pošto je i njegov deda po majci bio škotski imigrant. Usled toga, mladi Džon (s jednom osminom čerokijske krvi) odrastao je poznavajući dva jezika i dve kulture, i to mu je bilo od velike koristi kada su roditelji odlučili da ga pošalju u škole u kojima su se obrazovali drugi Čeroki Indijanci mešovite krvi. Nakon diplomiranja, 1811. godine je imenovan za vladinog predstavnika za odnose s Indijancima. Tokom Rata iz 1812. godine, služio je kao ađutant u jednom čerokijskom puku pod komandom Endrua Džeksona. Po završetku Rata protiv Crvenih Štapova, Ros je pokazao svoju poslovnu umešnost osnovavši farmu duvana u Tenesiju. Godine 1816, izgradio je magacin i trgovačku postaju na reci Tenesi severno od ušća Čatanuga Krika, i osnovao skelarsku službu koja je  prevozila putnike od južne strane reke (Čeroki nacija) do severne strane (SAD). Njegovi poslovi su doveli do osnivanja zajednice koja je poznata kao Rosovo Pristanište (Ross's Landing) na reci Tenesi (današnja Čatanuga u državi Tenesi). Paralelno s tim, Džon Ros je razvio veliko interesovanje za čerokijsku politiku, privlačeći pažnju čerokijskih starešina, posebno velikog poglavice Ubice Na Stazi (Pathkiller), i Čarlsa R. Hiksa, koji su, zajedno sa Velikim Grebenom (Major Ridge), postali njegovi politički mentori.

Ros je prvi put otišao u Všington 1816, kao član čerokijskog izaslaništva da pregovara o pitanjima državnih granica, vlasništva nad zemljom, i zadiranja belaca na indijansku teritoriju. Kao jedini izaslanik, koji je tečno govorio engleski, Ros je postao glavni pregovarač, bez obzira na svoju mladost. Kada se vratio u Čeroki naciju 1817, izabran je za člana Nacionalnog saveta. Sledeće godine je postao predsednik Saveta. Većinu članova Saveta su činili muškarci poput Rosa, koji su bili bogati, obrazovani, mešane rase, i govorili engleski. Čak su i tradicionalni čistokrvni Čerokiji shvatali da on ima veštine neophodne da se suprotstavi zahtevima belaca da Čeroki Indijanci ustupe svoju zemlju i presele se na drugu stranu reke Misisipi. Kada je stupio na ovaj položaj, Rosov prvi potez je bio da odbije 200.000 dolara za dobrovoljno preseljenje koje je Čerokijima ponudio američki predstavnik za odnose s Indijancima. Posle toga, Ros je više puta putovao u Vašington, čak i kad su se zahtevi belaca pooštrili. Godine 1824, Ros je hrabro zatražio od Kongresa da ispravi nepravde nanete Čeroki Indijancima, i to je bio prvi put da se neko pleme odvažilo da uradi takvu stvar. Usput, Ros je u glavnom gradu prikupljao političku podršku za Čeroki Indijance.

Ubica Na Stazi i Čarls R. Hiks su umrli u januaru 1827. Hiksov brat Vilijam je imenovan za privremenog poglavicu. Ros i Veliki Greben su delili odgovornosti oko upravljanja plemenom. Vilijam Hiks nije impresionirao Čerokije kao vođa. Izabrali su Rosa kao trajnog vrhovnog poglavicu u oktobru 1828. Ostao je na tom položaju do svoje smrti.

Pitanje preseljenja politički je podelilo Čeroki Naciju. Ros, koga je podržavala većina, pokušao je u više navrata da spreči belačke političke vlasti da prisile pleme da se preseli. Oni su postali poznati kao Nacionalna partija. Drugi, koji su bili ubeđeni da bi dalji otpor bio uzaludan, želeli su da postignu najbolju nagodbu. Oni su osnovali „Partiju sporazuma” ili „Grebenovu partiju”, koju je predvodio Veliki Greben. Partiju sporazuma su 29. decembra 1835. ubedili da potpiše Sporazum iz Nove Ekote, koji je zahtevao od Čeroki Indijanaca da napuste svoju zemlju do 1838. Ni Ros ni Savet nisu odobrili ovaj sporazum, ali ga je federalna vlada smatrala važećim. Ona će poslati vojsku da iseli one koji nisu otišli 1838, u akciji koja će posle toga postati poznata kao „ Staza suza”. Oko jedna četvrtina Čeroki Indijanaca koji su bili prisiljeni da se sele umrla je tokom ovog putovanja. Među umrlima je bila i Rosova žena Kvati.

Ros je bezuspešno pokušavao da povrati političko jedinstvo nakon dolaska na Indijansku teritoriju. Nepoznati ljudi su ubili sve vođe Partije sporazuma, osim Stenda Vejtija, koji je pobegao i postao Rosov najzagriženiji neprijatelj. Uskoro, problem ropstva ponovo je oživeo staru neslogu. Partija sporazuma se preobrazila u „Južnjačku partiju”, dok je najveći deo Nacionalne partije postao „Unijska partija”. Ros je u početku savetovao neutralnost, verujući da bi pridruživanje „ratu belaca” bilo katastrofalno za pleme. Nakon što su snage Unije napustile svoja utvrđenja na Indijanskoj teritoriji, Ros je promenio stav i potpisao sporazum sa Konfederacijom. Kasnije je pobegao u Kanzas koji je držala Unija i Stend Vejti je postao de fakto poglavica. Konfederacija je izgubila rat, Vejti je bio poslednji general Konfederacije koji se predao, a Ros se vratio na svoju dužnost vrhovnog poglavice. Suočen sa pregovorima o Sporazumu o rekonstrukciji sa Sjediljenim Američkim Državama, opet je otputovao u Vašington, gde je umro 1. avgusta 1866. godine.