Ађутант

Ађутант (реч је латинског порекла и означава „помоћника”) је официр додељен војним старешинама за обављање секретарских послова.

Француски ађутант (носи ознаку на рукаву) у Наполеоновим ратовима.

Један или више ађутаната, обично вишег чина, додељују се обично за лично обезбеђење и обављање одређених задатака и тада се називају се личним ађутантима. Са друге стране ако је официр додељен за обављање општих административних и персоналних послова и регулисање службе у јединицама или штабу, онда се назива трупни ађутант. Разликују се од осталих официра у војсци по декоративном гајтану који се носи на рамену (акселбендер). У Краљевини Србији и Краљевини Југославији од установљења чина војводе, по војном закону официри овог ранга након одласка у пензију имали су право на свог личног ађутанта. Официри нижих чинова у ађутантури се називају ордонансима и у ЈНА нису постојали.

Први ађутант

Први ађутант је војно лице додељено и директно потчињено врховном команданту како би регулисао службу више ађутанта. Упућен је у све државне и војне тајне у породични и лични живот свог суверена. Уз његову сагласност долази се до шефа државе. Најчешће је у генералском или адмиралском рангу. У Копненој војсци и Ваздухопловству је у чину бригадни генерал или генерал-мајор (у неким армијама дивизијски генерал), може бити али ретко у чину генерал-потпуковника (корпусни генерал). У Морнарици је у чиновима комодор или контра-адмирал, а изузетно ретко у чину вице адмирала. Тренутни први ађутант је командант гарде Војске Србије.

Први ађутанти

• Пуковник Арсеније Андрејевић (1837—1839)
• Капетан Живко Давидовић (1839—1840)
• Капетан Ђорђе Миловановић (1840—1841)
• Поручник Александар Карађорђевић (1841—1842)
• Мајор Јован Наумовић (1843—1846)
• Потпуковник Живко Давидовић (1846—1856)
• Потпуковник Драгутин Жабарац (1862—1868)
• Мајор / Потпуковник Тихомиљ Николић (1868—1873)
• Потпуковник Коста Јанковић (1873—1889)
• Потпуковник Михаило Рашић (1889—1893)
• Мајор / Потпуковник Илија Ћирић (1893—1900)
• Потпуковник Михаило Наумовић (1900—1901)
• Пуковник / Генерал Лазар Петровић (1901—1903)
• Пуковник Дамјан Поповић (1903—1904)
• Потпуковник Милош Милошевић (1904—1908)
• Пуковник Павле Јуришић Штурм (1908—1913 и 1915—1917)
• Пуковник / Генерал Љубомир Покорни (1917—1919)
• Пуковник / Генерал Миливоје Зечевић (1919—1921)
• Генерал Стеван Хаџић (1921—1929)
• Дивизијски генерал Драгомир Стојановић (1929—1931)
• Дивизијски генерал Милан Јечменић (1931—1935)
• Дивизијски генерал Војин Чолак-Антић (1935—1936)
• Дивизијски генерал Никола Христић (1936—1939)
• Бригадни генерал Павле Барјактаревић (1939—1940)
• Армијски генерал Петар Косић (1940—1941)
• Бригадни генерал Боривоје Мирковић (1941—1942)

Литература

• Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.