Džon Čerčil, prvi vojvoda od Malboroa

енглески војсковођа и државник

Džon Čerčil, prvi vojvoda od Marlboroa (engl. John Churchill, 1st Duke of Marlborough; 26. maj 165016. jun 1722) je bio engleski vojskovođa i državnik koji je služio pet monarha krajem 17. i početkom 18. veka. Komandovao je engleskom vojskom i vojskom Velike alijanse tokom Rata za špansko nasleđe. Autor jedne od Čerčilovih biografija, Marlboro: njegov život i vreme (engl. Marlborough: His Life and Times), je Vinston Čerčil, njegov potomak i engleski državnik.

Džon Čerčil
Džon Čerčil, prvi vojvoda od Marlboroa
Lični podaci
Datum rođenja(1650-05-26)26. maj 1650.
Mesto rođenjaDevon, Engleska
Datum smrti16. jun 1722.(1722-06-16) (72 god.)
Mesto smrtiVindzor, Velika Britanija
ObrazovanjeSt. Paul's School
Džon Čerčil, prvi vojvoda od Marlboroa u svojim tridesetim

Njegova supruga bila je Sara Čerčil, vojvotkinja od Malboroa.

Vojna služba uredi

Pod Čarlsom II i Džemsom II uredi

Kao kapetan nalazio se u engleskom Ekspedicionom korpusu koji je učestvovao u francusko-holandsko-španskom ratu (1672-1678). Tom prilikom svojom hrabrošću privukao je pažnju velikih francuskih vojskovođa Kondea i Tirena. Na engleskom dvoru vrlo je brzo napredovao, naročito posle dolaska Džemsa II na presto. Od 1685. bio je general-major i zamenik komandanta kraljevske vojske protiv pobunjenog vojvode Džemsa Monmeta (engl. James Monmouth); pobeda nad pobunjenicima kod Sedžmura (6. jula 1685) bila je uglavnom njegova zasluga. Kao general-lajtnant je 1688. bio na čelu kraljevske vojske, ali umesto da napadne Viljema Oranskog (kasnije engleski kralj Viljem III) koji se iskrcao u Engleskoj, Čerčil je prešao na njegovu stranu. [1]

Pod Viljemom III i kraljicom Anom uredi

U početku falačkog rata (1688-1697) komandovao je engleskom vojskom na kontinentu. Naredne gdine ugušio je ustanak u Irskoj, koji je izazvao svrgnuti Džems II: opsadom je zauzeo Kork i Kinsejl. Zbog veza sa kraljem Džemskom, koji se nalazio u emigraciji u Francuskoj, bio je 1692. zatvoren u Taueru, ali je ubrzo pušten zbog nedostatka dokaza. Ponovo je bio na visokim položajima zadnjih godina Viljemove vladavine, a napredovao je još više dolaskom na presto kraljice Ane (1702), koja ga je imenovala generalnim kapetanom engleske vojske u zemlji i inostranstvu.[1]

Rat za špansko nasleđe uredi

Veliki Malborov vojni talenat došao je do punog izražaja tek u ratu za špansko nasleđe (1701-1714), u kojem je komandovao združenim britanskim i holandskim snagama na kontinentu. Prve godine rata (1702) oteo je od Francuza nekoliko tvrđava, što mu je donelo titulu vojvode. Dve godine kasnije izvanrednim strategijskim potezom, zajedno s austrijskim vojskovođom princom Eugenom Savojskim tukao je Francuze i Bavarce kod Blindhajma (13. avgusta 1704). Ponovo ih je tukao kod Ramijija (23. maja 1706), Audenardea (11. jula 1708) i Malplakea (11. septembra 1709). Smenjen je 1711. kao žrtva domaćih političkih sukoba i dvorskih intriga.[1]

Nasleđe uredi

Britanci smatraju Malboroa svojim najvećim vojskovođom. Pored princa Eugena bio je najznačajniji general prve polovine 18. veka.[1]

Reference uredi

  1. ^ a b v g Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 5), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 560

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi