Википедија

Džulija Grant

Džulija Bogs Grant (rođena Dent; 26. januar 1826 – 14. decembar 1902) je bila Prva dama Sjedinjenih Američkih Država (1869–1877), kao supruga američkog predsednika Julisisa Granta.[1]

Džulija Grant
Džulija Grant
Lični podaci
Puno imeDžulija Bogs Grant
Ime pri rođenjuDent
Datum rođenja(1826-01-26)26. januar 1826.
Mesto rođenjaSent Luis, Sjedinjene Američke Države
Datum smrti14. decembar 1902.(1902-12-14) (76 god.)
Mesto smrtiVašington, Sjedinjene Američke Države
DržavljanstvoSjedinjene Američke Države
Religijaprotestantizam
Porodica
SupružnikJulisis Grant
Decačetvoro dece (vidi dole)
RoditeljiFrederik
Elen Vrenšal Dent
4. mart 1869 — 4. mart 1877.
PredsednikJulisis Grant
PrethodnikElajza Makardl Džonson
NaslednikLusi Hejz
Potpis

Mladost i obrazovanje

uredi

Džulija Bogs Dent je rođena 26. januara 1826. godine na plantaži Vajt Heven zapadno od Sent Luisa u državi Misuri.[2][3] Njeni roditelji bili su Frederik i Elen Vrenšal Dent, plantažeri i trgovci.[2] Frederik je porobio tridesetak Afrikanaca i odbio da razmori njihovo oslobađanje na moralnoj osnovi, čineći to samo kada je bio primoran zakonom emancipacije. Džulija je bila blisko povezana sa generalom Konfederacije, Džejmsom Longstritom.[3] Džulija je bila peto od osmoro dece. U svojim memoarima, Džulija je opisala detinjstvo kao "jedno dugo leto sunčanja, cveća i osmeha...".[4]

Oko 1831−1836. godine Džulija je krenula u Gravoa školu, malu školu u Sent Luisu.[3] Od 10. do 17. godine Džulija je sa ćerkama drugih imućnih roditelja pohađala internat Mis Mavros u Sent Luisu.[4] Tokom radne nedelje živela je internatu, dok se vikendom vraćala kući u Vajt Heven.[3] Porodica Dent je bila veoma društvena, te su je često posećivali pripadnici elite iz Sinsinatija, Luisvila i Pitsburga.[3] Vilijam Klark i političar Aleksandar MakNir bili su im porodični prijatelji.[3] U mladosti, Džulija je bila vešt pijanista, spretna jahačica i strasna čitateljica romana.[3]

Strabizam

uredi

Džulija je rođena sa strabizmom (poznatijim kao "ukrštene oči") zbog kojih joj oči nikada nisu bile uperene u istom pravcu.[5] Kada je bila mlada, jedan od najboljih hirurga u zemlji je ponudio da izvede jednostavnu operaciju koja bi ih popravila. Džulija je, međutim, odbila da se operiše.[5] Nakon što je njen suprug postao predsednik, Džulija je ponovo razmišljala o operaciji.[6] Zapisala je: "Nikada nisam imala hrabrosti da pristanem, ali sada kada je moj muž postao toliko poznat, zaista sam mislila da je potrebno da pokušam da izgledam što je bolje moguće".[5] Julisis je prigovarao "Nisam li te video i zaljubio se u tebe sa istim takvim očima? Sviđaju mi se takve kakve jesu, a sada upamti, ne smeš ih dirati. One su moje i da ti kažem, gospođo Grant, bolje je da ne praviš eksperimente. Možda te ne prepoznam sa drugačijim očima".[5]

Veridba i udaja za Granta

uredi

Dok je bio student na Vest Point Akademiji, Fred Dent je pisao svojoj sestri Džuliji kako je impresioniran kolegom Julisis Grantom i kako želi da ga i ona upozna.[3] Godine 1844. Grant je počeo da posećuje porodicu Dent.[3] U jednom trenutku, porodici je uginuo kanarinac, a Julisis je napravio mali žuti kovčeg i pozvao osmoricu kolega na pogrebnu službu.[7] Aprila iste godine Julisis je zamolio Džuliju da stavi njegov prsten, kao znak naklonosti. Osamnaestogodišnjoj Džuliji se svideo Grant.[3] Granta je vojska rasporedila u Lujzijanu, pripremajući ga za Meksički rat. Uznemirena zbog njihovog razdvajanja, Džulija je sanjala san, koga je detaljno opisala nekolicini ljudi, da će se Grant vratiti u roku od nekoliko dana, noseći civilnu odeću i izjavivši da namerava ostati nedelju dana. Uprkos maloj verovatnoći da se san ispuni, Julisis se vratio baš onako kako je Džulija predvidela. Njih dvoje su se verili.[3]

Jula 1848. godine, nakon što su bili razdvojeni četiri godine, Grantov puk se vratio u Sjedinjene Države, a on je uzeo dopust kako bi mogao organizovati venčanje u Sent Luisu. Grantov otac, Džes Grant, odbio je prisustvovati venčanju, koje je održano 22. avgusta 1848. godine, zbog robova koje je držala Džulijina porodica. [7]

Rani bračni život

uredi

Nakon što su se Grantovi venčali, Julisis se vratio u vojsku.[7] Džulija je rodila Frederika Granta 1850. godine i Julisis Simpson Grant 1852. godine, dok je njen suprug bogavio na Zapadnoj obali nekoliko godina.[7] Nezadovoljan što je toliko udaljen od svoje porodice, Julisis je 1854. godine dao otkaz u vojsci i preselio se na malu farmu pod nazivom Hardskrabl u Sent Luisu. U jednom trenutku kupio je roba od Džulijinog brata Freda, njegovog starog cimera iz Vest Pointa.[7] Ipak, kada je bio u dugovima i jedva obezbeđivao hranu za svoju porodicu, Grant se pojavio na sudu 20. marta 1859. godine i oslobodio svog roba, umesto da ga proda. [7]

Julisis se razboleo od malarije, te nije bio u stanju voditi svoju farmu.[7] Porodica se preselila na posed Džulijinih roditelja u Vajt Heven.[7] Kada se oporavio, Julisis je ušao u novi posao. Počeo je da prikuplja stanarine za firmu za prodaju nekretnina u Sent Luisu, ali nije mogao zaraditi dovoljno novca na tom poslu.[7] Do 1860. godine Grant nije bio u mogućnosti da prehranu porodicu, te je molio svog oca za pomoć. Nudili su mu posao u porodičnoj kožarskoj firmi, radeći sa svoja dva mlađa brata. Zarađujući 600 dolara godišnje, Grant je preselio svoju porodicu u Ilinois. [7]

Građanski rat

uredi
 
Julisis i Džulija Grant sa svojih četvoro dece, 1870. godina.

Na početku Američkog građanskog rata, Julisis je pomagao u organizovanju dobrovoljaca u svom kraju.[7] Ubrzo je preuzeo kontrolu nad trupama Ilinoisa. Unapređen je u brigadnog generala, a zatim u majora-generala.[7] Usamljen bez supruge, Julisis ju je pozvao sebi.[7] Decu je Džulija ostavila kod rodbine i tokom građanskog rata boravila je sa Julisisom u Memfisu, Viksburgu, Nešvilu i Virdžiniji. Džulija je za četiri godine prešla više od 10.000 milja, kako bi bila sa suprugom.[8] U jednom trenutku, ona je živela u Valter Plejsu i dvorcu Antebel u Holi Springsu, Misisipi.[7] Kada je general Konfederacije Erl Van Dorn izvršio pretres kuće, vlasnik mu nije dozvolio da uđe pre nego što se Džulija izvukla. Džulijino prisustvo podiglo je raspoloženje njenog supruga i ojačalo njegovo samopouzdanje. Godine 1864, kada je Abraham Linkoln imenovao Granta komandantom vojske Unije, predsednik je poslao Džuliju da se pridruži svom suprugu, svestan pozitivnog efekta koje je njeno prisustvo imalo na Granta. [7]

Deca

uredi

Julisis i Džulija imali su četvoro dece, trojicu sinova i ćerku:[9]

Prva dama

uredi

Džulija je bila oduševljena nominacijom svog supruga za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 1868. godine. Sa oduševljenjem je pristupila predsedničkoj kampanji.[10] Bila je bitna figura u kampanji svoga supruga toliko da bi se predsednik na inauguraciji Julisis Grant okrenuo supruzi i rekao: "A sada, draga moja, nadam se da si zadovoljna".[10] Nakon četvorogodišnjeg rata, Vašington je bio spreman za malo ležernosti, za šta se Džulija pobrinula. Ponudila je čitav niz društvenih događaja i postala veoma popularna domaćica Bele kuće.[10] Planirala je raskošne državne večere na kojima su gosti uživali u skupim vinima i drugim alkoholnim pićima. Organizovala je i druge neformalne prijeme, sve dok su dame nosile kape, a muškarci ostavljali oružje kod kuće. Iako je Džulija za svoje proslave trošila mnogo novca, nije napadana toliko kao njena prethodnica, Meri Tod Linkoln. [1]

Džulija je radila na podizanju ugleda Prve dame. Verovala je da taj položaj treba da ima isto dostojanstvo i počasti koje uživaju supruge drugih stranih vođa, a bila je frustrirana time što ta funkcija nije bila javno priznata.[10] Kao prva dama, Džulija je presedavala popodnevnim prijemima u utorak za širu javnost.[11] Jedini njen zahtev bio je, kako je već rečeno, da oni koji dolaze na prijem ostave svoje oružje kod kuće. Dame su morale nositi kape. [10]

Dana 21. maja 1874. godine Džulijina najstarija ćerka Neli Grant udala se za Alžernona Čarlsa Frederika Sartorisa (1. avgust 1851 − 3. februar 1893), bogatog engleskog pevača, sina Adelaide Kemble i nećaka poznate glumice Fani Kemble. Bilo je to prvo veliko venčanje u Beloj kući, a Istočna soba je u potpunosti preuređena za tu priliku. Tri lustera Endrua Džeksona zamerena su mnogo sjajnijim francuskim modelima, koji su bili izrađeni od hiljada staklenih komada prekrivenih niklovanim okvirom i smrznutim staklom. [12]

Džulija je bila veoma razočarana kada je njen suprug odbio 1875. godine da se kandiduje za treći mandat.[10] Kada su predsednički izbori 1876. godine između Raderforda Hejza i Semjuela Tildena okončati sporom, Džulija je u tome videla priliku da produži svoj boravak u Beloj kući. Mislila je da bi njen muž trebao ostati predsednik dok se spor ne reši.[10] Julisis Grant se nije složio, a kada je Kongres rešio sukob u korist Hejza, Džulija je morala da napusti Belu kuću.[10] Džulija je bila prva dama snimljena na filmskoj traci. [10]

Džulija je bila nepokolebljivi braničac ženskih prava i odbijala je da prihvati šale na račun žena koje su se pričale u njenoj blizini.[10] Prezirala je one koji su dovodili u pitanje sposobnost ili ravnopravnost žena. Ipak, iako je verovala u sposobnost žena, nije bila sigurna u to da bi žene trebale da rade, niti je javno podržavala biračko pravo žena, iako je odbila da potpiše molbu protiv izbornog prava. [10]

Pogledi na rasizam

uredi
 
Grantova grobnica, u kojoj je sahranjena i Džulija.

Džulija je odrastala na plantaži sa robovima. Kao mlada žena imala je svoju robinju "Blek Džula".[7][8] Nije jasno da li je Džul ikada legalno pripadala Džuliji.[8] Istoričari i dalje raspravljaju da li je Džulijin otac zadržao zakonsko vlasništvo nad četiri roba koja je njegova ćerka tvrdila da ima. Džulijin otac insistirao je da robovi ostanu kod njega, dok su Grantovi živeli na Severu, strahujući da će pobeći.[8] Džul je putovala sa Džulijom Grant tokom čitavog građanskog rata. Januara 1862. godine Abraham Linkoln je dobio anonimno pismo iz Kaira, koje je prikazivalo Granta kako pije svoje piće sa suprugom i robom. Linkoln, međutim, nije ništa poduzeo.[8] U svojim memoarima, Džulija je napisala kako je tokom rata često posećivala generala vodeći Džula sa sobom kao medicinsku sestru. Zbog toga je zamalo bila lišena slobode u Holi Springsu. [8]

Džulija je zabeležila da su joj robovi Elza, Dan, Džul i Džon pripadali sve do vremena proglašenja emancipacije predsednika Linkolna, koji je misurijske robove izuzeo od emancipacije.[8] Džul je i nakon toga nastavila da služi Juliju. Januara 1864. godine Džul, Džulija i Džulijin mlađi sin Džes napustili su Nešvil i preselili se u Sent Luis. Na putu je Džul napustila svoju bivšu gospodaricu. Kasnije se Džulija prisećala ovog događaja: "Pretpostavljam da se plašila da ne izgubi slobodu ako se vrati u Misuri". Prema Džuliji, Džul se udala ubrzo nakon toga. [8]

Izgleda da je Džulija verovala da crnci nisu u potpunosti jednaki sa belcima, ali je odbila davati bilo kakvu podršku belim gospodarima, uključujući i svog brata Luisa Denta.[10] Snažno je ohrabrivala crnce osoblja Bele kuće da kupe posede u Distriktu, dok su oni još uvek bili jeftini, kako bi osigurali svoju budućnost. Takođe je pozdravljala sve one koji su pravilno obučeni, bez obzira na rasu, koji su prisustvovali njenim prijemima. Crnci se na prijeme nisu odazivali. [10]

Kasniji život

uredi

Džulija i Julisis putovali su na dvogodišnjoj svetskoj turneji po Evropi, Africi i Aziji. Nastavili su da žive u Njujorku i uživali su u penziji.[10] Međutim, sav svoj novac izgubili su u nerazumnoj investiciji, te je njihova porodica živela u siromaštvu. Ubrzo nakon toga, Julisis je dobio rak grla, od čega je i umro 1885. godine. Tokom poslednjih dana, Grant je dovršio svoje lične memoare, koji su obezbedili Džuliji i njenoj deci finansijsku sigurnost. [10]

Kao udovica, Džulija je živela u Vašingtonu, gde je napisala svoje memoare.[10] Ona je bila prva Prva dama koja je napisala memoare, iako nije uspela da nađe izdavača. Bila je mrtva skoro 75 godina, kada su joj memoari objavljeni 1975. godine. Prisustvovala je 1897. godine podizanju Grantove monumentalne grobnice sa pogledom na reku Hadson u Njujorku. Njeno telo je položeno pored tela supruga. Svoje memoare dovršila je rečima: "Svetlo moje stare slave i dalje seže do mene, pada na mene i greje me".[13]

Dok je živela u Vašingtonu, Džulija je, poput Doli Medison, glumila lik "kraljice majke".[14] Sprijateljila se sa kasnijim Prvim damama Frensis Klivlend, Karolinom Harison i Edit Ruzvelt.[14] Umrla je 14. decembra 1902. godine. Sahranjena je pored svoga muža u Grantovoj grobnici u Njujorku.[10]

Reference

uredi
  1. ^ a b Caroli, Betty (2010). First Ladies: From Martha Washington to Michelle Obama. Oxford University Press. str. 85. ISBN 9780199750634. 
  2. ^ a b Bausum, Ann (2016). Our Country's First Ladies. National Geographic Books. str. 55. ISBN 9781426300066. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j "Julia Grant Biography :: National First Ladies' Library Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2012)". www.firstladies.org. Retrieved 2016-12-05.
  4. ^ a b "Julia Dent Grant". whitehouse.gov. 2015-01-02. Retrieved 2016-12-05.
  5. ^ a b v g "Why Ulysses S. Grant's Wife Always Posed in Profile". Mental Floss. Retrieved 2016-12-05.
  6. ^ King, Gilbert. "General Grant in Love and War". Smithsonian. Retrieved 2016-12-05.
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n King, Gilbert. "General Grant in Love and War". Smithsonian. Retrieved 2016-12-05.
  8. ^ a b v g d đ e ž Hooper, Candice Shy. "The Two Julias". Opinionator. Retrieved 2016-12-05.
  9. ^ "First Lady – Julia Grant | C-SPAN First Ladies: Influence & Image". firstladies.c-span.org. Retrieved 2016-12-05.
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj "Julia Grant—Miller Center". millercenter.org. Retrieved 2018-07-10.
  11. ^ M.D, Ludwig M. Deppisch (2015-01-14). The Health of the First Ladies: Medical Histories from Martha Washington to Michelle Obama. McFarland. ISBN 9780786474363.
  12. ^ "White House Brides and Envisioned Flowers". WHHA. Retrieved 2016-12-05.
  13. ^ "Julia Dent Grant". Gale Biography in Context.
  14. ^ a b Hendricks, Nancy (2015). America's First Ladies: A Historical Encyclopedia and Primary Document Collection of the Remarkable Women of the White House: A Historical Encyclopedia and Primary Document Collection of the Remarkable Women of the White House. ABC-CLIO. str. 143. ISBN 9781610698832. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Počasne titule
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država
1869–1877
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џулија_Грант&oldid=27686441”