Avanture nevaljale devojčice

Avanture nevaljale devojčice najčitanija je i najprodavanija knjiga u Srbiji tokom 2011. godine. Vođena majstorskim perom dobitnika nobelove nagrade za književnost 2010. godine, Maria Vargasa Ljose, priča prati nesvakidašnju ljubavnu avanturu koja se naizmenično prekida i nastavlja u periodu od 40 godina. Slobodno se može reći da je ovim romanom Ljosa ostvario svoju želju da u postmoderna vremena napiše veliki realistički roman. Poput plesačice na žici, on vešto balansira između devetnaestovekovnog romana i modernog bestselera. Za razliku od većine Ljosinih romana, “Avanture nevaljale devojčice” se lako čita, a tema i jezik ovog književnog dela su bliski širokom krugu čitalaca.

Osnovna ljubavna tema ovog romana bi u rukama manje veštog pisca izgledala kao trivijalni ljubavni roman. Ljubav između dvoje ljudi iz suprotnih društvenih slojeva koji nemaju ništa zajedničko, ambiciozne žene sa društvenog dna koja želi moć i bogatstvo i dekadentno neambicioznog obrazovanog muškarca iz više klase koji ima više mogućnosti nego što želi da ih ostvari, poslužila je da se ispriča istorija Perua u drugoj polovini 20. veka.

Struktura romana

Roman je podeljen na sedam poglavlja koja sem glavnih junaka nemaju ništa zajednočko. Čvrste strukture sedam poglavlja koja se odigravaju u različitim svetskim prestonicama – Lima, Pariz, London, Tokio, Madrid (što daje atraktivnost priči zajedno sa povremenim erotskim detaljima) se mogu posmatrati i kao sedam različitih priča o dvoje glavnih junaka.

Svaka priča počinje malim istorijskim uvodom koji prikazuje duh vremena (manir 19. veka) i nekim živopisnim detaljima i iz sećanja pisca koji je živeo u svim ovim gradovima. To malo odlaganje i usporavanje radnje kao da je smišljeno da dodatno pobudi radoznalost kako li će se opet sresti dobri dečko i nevaljala devojčica i zašto će se opet rastati. Sve ove priče imaju svoje junake koji se ne pojavljuju u drugim pričama i različite teme.

• Prva priča „Čileankice“ govori o Limi pedesetih godina, mambo zarazi i prvim upoznavanjem i flertovanjem tog vremena koje je podrazumevalo odlaske u bioskop i na sladoled.
• Druga priča, „Gerilac“ je o Parizu s početka šezdesetih godina i fascinaciji kubanskom revolucijom (u koju je i Ljosa tada verovao).
• Treća priča je o portretisti konja u Londonu, tu je Ljosa inteligentnoo dao analizu hipi-kulture, a lik Huana Bareta posebno ostaje u sećanju.
• Četvrta priča, „Terdžuman iz Šato Megurua“ se dešava u Tokiju i najbizarnija je. Koliko zbog samih dešavanja toliko i zbog likova Solomona Toledana i jakuze Fukude.
• U petoj i najdužoj priči, „Dečak bez glasa“ glavni junaci će se vratiti u Pariz i delovaće kao da se fatalna žena smirila.
• U šestoj priči, „Arkimedes, graditelj lukobrana“, Rikardo će se vratiti u Peru i saznati tajnu njenog porekla.
• U sedmoj, završnoj priči, neobičnim obrtima i veštim prikazivanjem surove realnosti, Ljosa nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Literatura

• Harrison, Kathryn (14. 10. 2007), „Dangerous Obsession”, The New York Times, Pristupljeno 14. 04. 2008 .