Avato (pravo)

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Avato (Grčka).

Avato ili „ne kročiti” je posebna vrsta crkvenog zakona koji bićima ženskog pola, ali i licima bez posebne saglasnosti, zabranjuje pristup Svetoj gori na Atosu, tačnije na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija (istočno Atos, središnje Sitonija i zapadno Kasandra) koja se, kao tri kažiprsta, račvaju iz većeg poluostrva Halkidiki (Egejska Makedonija) na severu Grčke. Ovaj zakon je često tumačen isključivo kao restriktivna norma koja svim bićima ženskog pola strogo zabranjuje pristup manastirima (po kome je u zakonu to najrestriktivnija odrednica), on više od 1000 godina ima još jednu odrednicu koja ograničava slobodu kretanja svih ljudi i dobara na ovoj teritoriji, odnosno to reguliše posebnim procedurama. Naime orgraničeni pristup na Svetu goru odnosi se i na muške posetioce koji mogu u nju doći isključivo nakon upućivanja molbe za posetu Kancelariji za poklonike u Grčkoj. Zabrana ulaska osoba ženskog pola i ograničenog pristupa ostalih lica na Svetoj gori, kao procedura je neophodna — zbog specifičnog, izuzetno strogog monaškog načina života i zbog ograničenih kapaciteta manastira da primi posetioce, kako se u njoj ne bi narušio besprekoran mir i ustaljeni monaški život i kako u vreme obavezne osmočasovne molitve, tako i tokom dana koji monasi provode u ličnim molitvama i tihovanju.

Amblem autonomne republik Atos, koja je svojim zakon regulisala Avato

Prema tome Avato, bilo da se odnosi na žene ili muškarce, ima svrhu očuvanje Božjeg prava, po kome monasi treba da ostanu u „miru”, maksimalno posvećeni bogoslužbenim obavezama, na nekom mestu na zemlji, „izolavani” od ostatka sveta.

Osnovne postavke

Sveta gora na Atosu je priznata eksteritorijalna oblast koja u okviru Grčke ima suverenitet i autonomiju, čija monaška tradicija potiče iz vremena Vizantije čineći je najvećom svetinjom pravoslavnih naroda, prvenstveno Grka, Srba, Bugara, Rumuna i Rusa, mnaških stanovništvnika koji trenutno živi u nekom od 20 manastira, ili izolovano kao podvižnici posvećeni usamljeničkom životu, uli isposnici u skitovima, isposnicama i kolibama.

Prve tragove o Avatu nalazimo u carskim tipicima koji su činili osnovno telo pisanog svetogorskog prava. U njima se vrlo rano susreće izričita zabrana ulaska na Svetu Goru žena, golobradih dečaka i uškopljenika. Razlozi su isti kao oni koji su diktirali Avato za žene i ženke životinja. Međutim zvaničnu zabranu je izdao vizantijski imperator Konstantin IX, 1046. godine.

Zakon o Avato" (koji je zabranjen posete) zabranjuje ulaz u Svetu goru i za žene. Godine 1926. godine, Atos je proglašen za autonomnu republiku, a zakon o Avato je sadržan u imperijalnim članovima u člancima o međunarodnom pravu, kao i u Ustavu Grčke.

Avatom se ostvaruje apsolutni minimum u odnosu na odnose sa svetom i n eograničene mogućnosti u pogledu duhovnih želja.

Neka od načela Avata

• Ovaj tradicionalni zakon u svetogorskoj terminologiji nazvan avato označava instituciju.
• Avato je za mnoge stanovnike monaške države osnovni temelj Atonske fizionomoje.
• Avato na neki način razdvaja muško i žensko na duhovnoj osnovi.
• Avato se ne primenjuje samo na Atosu nego u mnogim muškim pravoslavnim monaškim zajednicama.
• Nedovoljano je poznato da je sve do sredine 20 veka ženama bio zabranjen pristup i u manastire Meteori. Ovaj skup manastira u jedinstvenom prirodnom ambijentu otvorio se za ženski pol tek poele velikog požara u čijem su gašenju učestvovale žene.

Nekoliko slučajeva u kojima je prekrženo pravilo

Ovo pravilo je ipak prekršeno nekoliko puta, uz blagoslov svetogorskih monaha:

• Tokom velike epidemije kuge i opsade Katalanaca, 1347. godine, kada je žena cara Dušana Jelena Kantakuzin sa decom boravila u Hilandaru.
• Kada je Svetu goru je u 15. veku posetila Mara Branković, kćer Đurđa Brankovića i udovica vladara Osmanske države sultana Murata II, koja je u srpskoj istoriji upamćena kao velika vladarka, diplomata i dobročiniteljka manastira Hilandar i manastira Sv. Pavla.
• U vreme Oktobarske revolucije, kada su na Svetoj Gori utočište našle ruske izbeglice, žene i deca
• U vreme grčkog ustanka i proterivanja Grka iz Male Azije tokom 1920-ih.

Ovi izuzeci, po tumačenju svetogorskih monaha, potvrđuju snagu Avato zakona, jer pokazuju da je osim u slučajevima velikih stradanja poput ratova, progona i epidemija, on bez izuzetka poštovan vekovima.

Odnos Evropske unije i žena prema Avatu

Iako je Grčka i okviru nje Sveta gora deo Evropske unije, ona ima potpunu samoupravu, potvrđenu 28. maja 1979. godine, pri potpisivanju sporazuma o pristupanju Grčke Evropskoj ekonomskoj zajednici, kasnije Evropskoj uniji. Ovim sporazumom prihvaćen je i Avato („ne kročiti”).

I pored toga poslednjih godina se po ko zna koji put postavlja pitanje o zabrani ulaska ženama na Svetu Goru. To pitanje postavljaju poslanici u evropskom parlamentu. Rezolucijom EU iz 2003. godine ova norma je osuđena kao narušavanje ravnopravnosti polova i građanske slobode kretanja. Pobornici revizije Avatoa svoje stavove pravdaju potrebom da se prevaziđe arhaično razdvajanje polova karakteristično za davnu prošlost, te da se žene i muškarci duhovno izjednače u veri.

Mnoge savremene žene Avato posmatraju kao ostatak muškog utvrđenja u kome se favorizuje mučki pol. Zabranu kročenja na Svetu Goru tumače kao eksluzivnu prednost muškaraca i primer favorizovanja pola. Za njih je Avato potvrda nejednakosti u istoj veri. Mnoštvo žena stalno postavlja pitanje o opravdanosti Avata i izražava želju da kroči na nedostupno tlo.

Grupe koje se zalažu za ukidanje ovog načela najčešće se pozivaju na ravnopravnost polova i na činjenicu da se ostale religije brže prilagođavaju savremenim društvenim kretanjima, stvarajući tako bliskiju vezu sa vernicima i ugodnost u praktikovanju vere. Zanimljivo je da neki svoj stav pravdaju i vrlo pragmatičnim argumentima. Grčka feministkinja, profesor Eleni Chontodolou, ističe da ona jednako kao i muškarci plaćanjem poreza učestvuje u održavanju manastira, pa ne vidi razlog zašto bi joj bilo uskraćeno pravo koje oni imaju – da poseti manastire na Atosu.

Suprotstavljeni stavovi o Avatu

Stav zagovornika Avata

Protivnici ukidanja zabrane ulaska žena na Svetu Goru veruju da bi taj čin bio varvarski napad na kolevku pravoslavlja, koji se kroz istoriju nisu usudili da učine ni inovernici, ni osvajači. Iako postoje različita svetovna ubeđenja zašto ženska noga ne sme da kroči na Atos, zagovornici navode dva viševekovna prihvaćena stava u pravoslavnoj zajednici:

Prvi stav

Po jednom verovanju, brod na kome je plovila Bogorodica je tokom oluje bio prinuđen da prstane na ostrvo Atos, nastanjeno mnogobošcima. Za vreme boravka, Bogorodičina propoved je bila toliko uverljiva, da su svi stanovnici ostrva prihvatili hrišćanstvo. Tokom godina koje su usledile, monasima Atosa bi se često ukazivao njen lik, koji ih je održao na putu hrišćanstva. Tada je, smatra se, zaživelo verovanje da nijedna žena ne sme da kroči na ostvo i zaseni lik „dame od anđela“, Blažene devica Marije – igumanije Svete gore.

Drugi stav

Drugo objašnjenje nalazimo u težnji monaha sa Atosa da u cilju revnosnog praktikovanja vere žive u najstrožem celibatu, koji bi stalna iskušenja dodatno otežala. Smatra se da bi posete žena narušile mir monaškog bratstva, čiji je stil života okrenut isključivo duhovnom prosvetljenju.

Glavni problemi koje navode zagovornici Avata

Problem koji navode zagovornici ukidanja Avata može se pomatrati sa nekoliko aspekata:

• Može li vernik da preispituje neka od osnovnih načela svoje vere, a da na tom putu ne završi na stranputici svetogrđa?
• Imaju li pravo ateisti, agnostici ili pripadnici drugih vera da se mešaju u kanon jedne religije praveći od toga globalno političko pitanje?
• Da li je to mešanje pravedna borba za ljudska prava i slobode, ili odstustvo poštovanja jedne kulture i narušavanje slobode veroispovesti?
• Da li religija sme da ignoriše društvena kretanja i udaljava vernike od svog učenja insistirajući na arhaičnim normama, neprihvatljivim za savremeni način rasuđivanja?

Česti telefonski pozivi preko kojih žele da se informišu glasom majke i rođaci monaha sa Avatom zabranjenih teritorija, i druga korespondencija donosi sa sobom negativne misli, osećanja i potrebe, i time remeti duhovni mir monaha. Pleteni džemperi i čarape, lično pripremljeni slatkiši, pite i kolačići su žive manifestacije njihove brige i pokušaj učešća u međusobnoj komunikaciji. Pod različitim pobožnim izgovorom majke i rođaci plivaju ili plove na brodovima do geografski dozvoljene granice Svete gore, ali ovim činom oni krše duhovne granice Svete gore.

Stav protivnika Avata

Danas, ženska polovina čovečanstva brani svoje pravo da komunicira sa Svetom gorom i svojim najmilijima na njoj. Problem koji navode zagovornici ukidanja Avata mogu se pomatrati sa nekoliko aspekata:

• Da religija treba da odstupi od propisanih normi zarad popularizacije svog učenja.
• Da Sveta gora neće biti manje sveta ako na nju kao hodočasnik kroči žena.

Sukob dva prava

Miroljub Jevtić, urednik časopisa „Politikologija religije“, kaže za da je stav žena Evropskog parlamenta, s tačke gledišta univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, sasvim ispravan.

„ Sa druge strane, to pokazuje svu slabost modernog koncepta religije. Evropa počiva, osim što se, između ostalog, bori za ravnopravnost žena, i na ideji o slobodnom ispovedanju religije.

A šta je ta sloboda, ne odlučuje Evropski parlament, već verske zajednice i njihove dogme. Prema učenju Pravoslavne crkve, pristup ženama Svetoj gori je nemoguć. Tu je, zapravo, sukob dva ljudska prava – pravo pripadnica ženskog pola i pravo vernika i verskih zajednica da slobodno ispoljavaju svoju veru i versku praksu.

Ta kvadratura kruga se, kao što vidimo, ne može rešiti jer sa tačke gledišta sadašnjih stavova Pravoslavne crkve nemoguće je ukidanje Avata.

”

Spoljašnje veze

• Avato - Nedostupnost Svete Gore ženama
• Isidora Bjelica, Avato ili Žena poslednjeg despota