213 (avion)
Utva 213 je jugoslovenski vojni školski jednomotorni niskokrilni klipni avion dvosed sa duplim komandama za naprednu prelaznu, trenažnu i borbenu obuku, modernih aerodinamičkih linija, drvene konstrukcije sa uvlačećim stajnim trapom i zatvorenom kabinom, koji se proizvodio u fabrici aviona Utva u Pančevu. Neposredno po okončanju rata a na osnovu raspisanog internog konkursa iz 1946. godine, urađeni su projekti aviona za trenažnu prelaznu obuku pilota sa oznakama 212 i 213, oba sa istim motorom Rendžer SVG-770C-B1 od 330 kW (450 KS), koji su nabavljeni iz ratnih zaliha SAD. Prototipovi ovih aviona su napravljeni u zemunskoj fabrici aviona Ikarus, u kojoj je 1940. godine izrađen prototip prvog naprednog trenažnog aviona Ikarus MM-2, pa se ovi avioni mogu naći i pod imenom Ikarus 212 i Ikarus 213. Prvi let prototipa 212 i 213 je izveden 1948. godine a nakon ispitivanja serijski su se proizvodili u fabrici aviona Utva u Pančevu od 1950. do 1955. godine. Bio je naoružan sa dva mitraljeza kalibra 7,9 mm i sa četiri nosača bombi. Ukupno je napravljeno 196 aviona Utva 213 i 60 primeraka Utva 212. Naslednik ovih aviona iste namene i klase je bio Soko 522.
 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Dužina | 9,2m |
| Razmah krila | 11 |
| Visina | 3,69 |
| Površina krila | 18 |
| Prazan | 1824 |
| Normalna poletna | 2300 |
| Motori | 1 x Ranger |
| Snaga | 442 kW |
| Maks. brzina na Hopt | na visini 3000 m, = 362 km/h |
| Dolet | 713 km |
Poreklo i razvoj uredi
Pripada grupaciji „prelaznih“ aviona, koji se koriste u školovanju pilota, posle početne obuke a pre prelaska na borbene avione. Toj grupaciji, pripadaju domaći avioni :
- s klipnim motorom, 212, 213 i 522
- s mlaznim motorom, G-2 Galeb i G-4 Super Galeb
Avioni s klipnim motorom su ostali u ovoj nameni sve dok se nisu počeli uvoditi, u upotrebu, borbeni avioni s mlaznim motorom. Tada se moralo preći na prelazne avione s mlaznim motorom.
- Na ovaj način je sačuvan sistem trostepenog školovanja pilota, koje je uspostvljeno 1946. godine, s konkursom za razvoj prelaznog školskog aviona. Taj prilaz je iskustveno dokazan, kao ekonomičan, primenjuje se i sada. U ovakvom opredeljenju je razvijen, neuspeo Avion 212, čija je serijska proizvodnja brzo prekinuta.
Konstruktorska grupa, na čelu s inženjerima Ivanom Šoštarićem, Stevom Ćurićem, Stankom Marinkovićem i Mirkom Dabinovićem, pristupila je izradi projekta i razvoju aviona 213. Konstruktori su imali na raspolaganju klipni, linijski motor Renger, s dvostepenim mehaničkim kompresorom. Motor je razvijao snagu od 382kw (520 KS). Mala čeona projekcija motora je omogućila oblikovanje trupa za mali čeoni otpor. Pri izboru materijala, za gradnju strukture aviona, konstruktori su se opredelili za drvo, pošto još nije postojala domaća proizvodnja aluminijuma. Ovaj izbor je bio praktičan i povoljan s aspekta mase strukture, ali je bio nepovoljan zbog malog veka trajanja. Odabrana je, polumonokok konstrukcija trupa i rešetka od drveta pokrivena lepenkom, za krilo. Površina, nisko postavljenog krila, je dobro usklađena s ostvarenom masom aviona. Usvojen je klasičan stajni trap s repnim točkom, s uvlačećim glavnim nogama.
Razvoj uredi
Prvi prototip (Utva 213 Vihor) je razvijen sa stajnim trapom, čije se glavne noge uvlače u gondole na krilima, slično kao na sovjetskom avionu IL-2. Posle prvih njegovih letova, promenjena je odluka i prešlo se na razvoj prototipa s normalnim uvlačenjem glavnih nogu stajnog trapa, u prostor korenog dela krila. Prototip 2 je ispitivan, na zemlji i u letu u Vazduhoplovnoopitnom centru. Sve letne karakteristike su mu ispunjavale američke norme USAF spec. No-1815-B. Pokazao se kao veoma pogodan za letenje. Po letačkim osobinama i ponašanju u akrobacijama nije zaostajao za američkim avionom Harward.
- Harward je imao jači motor, s optimalnom snagom pri zemlji, a 213 na visini od 3000 m, što je postignuto s kompresorom za napajanje karburatora vazduhom.[1]
Kod aviona 213 je postignut povoljan odnos težine i površine krila , što je presudno za dobre letne karakteristike.
Serija uredi
U fabrici aviona Utva, od 1951. do 1955. godine, proizvedeno je 275 primeraka aviona 213. Ta proizvodnja je bila veoma kvalitetna, zahvaljujući prenosu znanja i iskustva od strane nemačkih inženjera, bivših ratnih zarobljenika.[1]
- Avion 213 je bio veoma prihvaćen i na njemu je isškolovano više generacija pilota. Dugo bi se zadržao u operativnoj upotrebi da ga nije ograničavao kratak rok trajanja, zbog brzog propadanja, njegove strukture od drveta.
Naoružanje uredi
- Streljačko, 2 mitraljeza 7.92 mm MG-15 sa po 75 metaka svaki
- Bombe, 4 bombe od 25 kg ili 2 bombe od 50 kg
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Rendulić 1996
Literatura uredi
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992. Beograd: IZSI i MCO. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Rendulić, Zlatko (1996). Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata. Beograd: "Lola" institut.
- Đokić, Nebojša (maj 2004). Miladinović Predrag. „Školski avioni 211 i 213”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB-Soft. 58: strana 34. ISSN 1450-6068.
