Википедија

Avija B-158

Avija B-158 (Avia B-158) je bio prototip čehoslovačkog dvomotornog lakog bombardera iz 1937. godine. Izgrađen je samo jedan primerak koji je napušten nakon nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

Avija B-158
Avion Avija B-158
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Statusneaktivan
Prvi korisnik Čehoslovačka Čehoslovačko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka1
Dužina12,00
Razmah krila16,00
Visina5,20
Površina krila43,00
Prazan4.300
Normalna poletna6.600
Maks. masa pri uzletanju7.260 kg
Maks. spoljni teret1.000 kg
Klipno-elisni motor2 х Hispano-Suiza 12Ydrs
Snaga2 x 630 kW
Brzina krstarenja365 km/h
Maks. brzina na Hopt435 km/h
Dolet1.100 km
Plafon leta8.500 m
Brzina penjanja420 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona Avija B-158 u 3 projekcije.
 
Avion Avija B-158 sa oznakama Trećeg rajha

Robert Nebesar, glavni konstruktor firme AVIA, je 1935. godine radio na projektu dvomotornog bombardera sa radijalnim motorima. Kada je 1936. Avia počela licencnu proizvodnju avionkih motora Hispano-Suiza, Nebesar je rešio da preprojektuje započeti projekt bombardera. Avion je prvi put poleteo 11. novembra 1937.

U leto 1938. prototip je intenzivno testiran. Kada je Sudetska kriza počela u oktobru i kasnija okupacija Čehoslovačke u martu 1939. godine, testiranje je bilo još u toku, kad je B-158 zaplenila okupatorska Nemačka[1][2].

Tehnički opis uredi

Avion je bio niskokrilni dvomotorac metalne konstrukcije sa uvlačećim stajnim trapom, namenjen za bombardovanje i izviđanje. U zavisnosti od namene avion je imao 3-ro članu ili 4-voro članu posadu. Tehnički opis aviona je napravljen prema izvorima[1][2][3]

Kostur trupa bio je uglavnom napravljen od duraluminijuma, a u maloj meri i od čeličnih elemenata. Oplata trupa je bila od duraluminijumskog lima zakovana zakivcima. Kljun aviona je bio napraavljen od providnog materijala i tu je bio smešten navigator-bombaš-strelac. Na gornjoj strani trupa se nalazila kabina pilota i radiooperatera koji je ujedno bio i stražnji strelac. Sa leve strane trupa nalazila su se vrata za ulaz u avion. U trup aviona su se smeštale bombe ili Foto kamere. Predviđeno je da izviđačka varijanta u trupu ima dodatne rezervoare za gorivo.

Kao pogonske jedinice korišćena su dva tečnošću hlađena V rasporeda 12-to cilindarska motora Avia HS 12Ydr, koje su se proizvodili po licenci francuskog motora Hispano-Suiza 12Ydrs. Zapremina ovog motora iznosila je 36 litara, nominalne snage 750 KS, a maksimalne snage 850 KS. Metalni propeleri Hispano-Suiza Hamilton sa tri kraka bili su podesivi u letu.

Noseća konsrukcija krila je uglavnom bila napravljena od duraluminijumskih profila i otkovaka a obloga od duraluminijumskog lima. Konstrukcija elerona je bila od duraluminijuma a obloga od impregniranog platna. Oblik krila u horizontalnoj ravni je bio ravnokraki trapez sa zaobljenim krajem. U vertikalnoj ravni krilo je imalo izlomljeni oblik: od trupa aviona do motora krilo je imalo orjentaciju na dole a posle motora prema kraju, krilo je imalo orjentaciju na gore (ovako krilo su imali avioni nemački Junkers Ju 87 i američki Vout F4U korser). Na izlomljenom delu krila nalazila se gondola za smeštaj motora i nogu stajnog trapa. Krila su bila opremljena zakrilcima kojima se upravljalo hidrauličnim putem.

Repni delovi aviona su se sastojali od horizontalnog stabilizatora na čijim krajevima su bili vertikalni stabilizatori (avion je imao udvojene vertikalne stabilizatore). Svi stabilizatori su izvedeni sa metalnom konstrukcijom obloženu duraluminijumskim limom. Svi pokretni elementi kormilo pravca i dubine izvedeni su kao metalna konstrukcija obložena impregniranim platnom. Ovakav raspored vertikalnih stabilizatora je olakšavao gađanje stražnjem strelcu a i poboljšavao je manevarsku sposobnost aviona.

Stajni trap je klasičan, imao je dve prednje glavne noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su se uz pomoć hidrauličnog uređaja uvlačili u gondole motora unazad u toku leta, a zadnji samo usmeravajući točak koji se u toku leta nije uvlačio u trup aviona, se nalazi na repu aviona.

Naoružanje uredi

Avion je naoružan sledećim streljačkim naoružanjem: tri mitraljeza kalibra 7,92 Zbrojevka postavljeni u nosni, leđni i trbušni položaj. Od bombarderskog naoružanja mogao je da ponese ukupno 1.000 kg slobodno padajućih bombi, 500 kg bombi u trupu i 500 podvesnih bombi (2x500; 4x250). Za izviđačku varijantu predviđene su fotobombe.

Naoružanje aviona: Avija B-158
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 3 x vz.30 Zbrojevka
Broj metaka 1.000 za svaki mitraljez
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 2x500; 4x250
Ukupna masa 1.000 kg
Broj tačaka za podvešavanje 2
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije uredi

Avion je proizveden u jednom primerku (prototip)

Operativno korišćenje uredi

Razvoj ovog aviona je omeo rat. U fazi ispitivanja aviona Čehoslovačku je okupirala Nemačka. Ona je zarobila ovaj avion i odnela ga u test centar u Rehlinu u Nemačkoj na ispitivanje. Nakon podrobnog testiranja avion je isečen verovatno su ga smatrali neperspektivnim.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b http://www.airwar.ru/enc/bww2/b158.html
  2. ^ a b https://www.vinar.cz/mitte/b158.htm
  3. ^ https://www.idnes.cz/technet/vojenstvi/prototyp-bombardovaciho-letadla-avia-b-158.A200417_140829_vojenstvi_erp

Literatura uredi

  • Václav Němeček: Československá letadla. Naše Vojsko, Prag 1968, S. 108/109 und 290/291.
  • Alles-Fernandez, Peter (1987). Flugzeuge von a bis Z: Aamsa Quail-Consolidated P2Y. Koblenz: Bernard u. Graefe. str. 132. ISBN 3-7637-5904-2. 
  • Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1939, 2., unveränderte Auflage, J. F. Lehmann, München. . 1937. str. 223.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Spoljašnje veze uredi

 
Avija B-158 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авија_B-158&oldid=26804689”