Agis IV
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Agis IV (oko 262. p. n. e. do 241. p. n. e.) bio je kralj Sparte. Pokušavao je 243. p. n. e. obnovu spartanskog društva u vidu socijalnih i agrarnih reformi. Lično slab da počete reforme brzo ostvari, i zbog intriga rodbine, morao je 241. p. n. e. u rat protiv Etolskog saveza. Za vreme odsustva iz Sparte i bez značajnih uspeha u ratnim pohodima zbačen je sa prestola. Vrativši se u Spartu osuđen je na insceniranom suđenju na smrt.
| Agis IV | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 265. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Antička Sparta, |
| Datum smrti | 241. p. n. e. |
| Mesto smrti | Antička Sparta, |
| Porodica | |
| Supružnik | Agiatis |
| Potomstvo | Eudamidas III |
| Roditelji | Eudamidas II Agesistrata |
| Prethodnik | Eudamidas II |
| Naslednik | Eudamidas III |
Agisova želja za reformama uredi
Agis je nasledio svoga oca Eudamidu II 245. p. n. e. Drugi spartanski kralj toga doba bio je Leonida II iz linije Agijada. Agis je želeo da vrati stare Likurgove zakone i disciplinu. Sparta je nakon pobede u Peloponeskom ratu počela da pati od korupcije kao i ostale grčke države. Tada je u Spartu ušlo mnogo zlata i srebra. Bitno je smanjen broj Spartijata, punopravnih građana Sparte. Ostalo je samo 700 porodica punopravnih građana. U četvrtom veku pre Hrista jedan od efora poništio je stari zakon po kome je svako imao jednaku parcelu zemlje. Odjednom su svi počeli da slobodno raspolažu svojom zemljom, pa se većina zemlje našla u rukama nekolicine, a od 700 punopravnih građana samo njih 100 je posedovalo dovoljno zemlje. Većina građana je posedovala malo zemlje i bili su opterećeni dugovima. Agis je nameravao da izvrši reformu, kako bi Sparta ponovo imala veliki broj punopravnih građana, koji su predstavljali osnovu spartanske vojske u slavnim danima spartanske hegemonije.
Agidove pristaše i protivnici uredi
Mladi ljudi su brzo prihvatili Agisove ideje, a većina starijih ogrezlih u korupciji suprostavaljala se njegovim namerama. Mnogo žena suprostavljalo se idejama, koje bi ograničile luksuz. Leonida II je tajno potkopavao Agisove pokušaje reforme. Leonida je bio na strani bogatijih, ali bojao se reakcije siromašnijih i to je bio razlog zašto se nije otvoreno suprostavljao Agisu. Govorio je da Agid podelom zemlje i opraštanjem dugova kupuje za sebe gardu, da bi onda uveo tiranidu. Agisa je podržavala njegova rodbina. Podržavali su ga i Lisandar, Mandrokleida i njegov ujak Agesilaj. Da bi sproveo svoje namere osigurao je podršku da se Lisandar izabere za efora.
Agisov zakon je odbijen uredi
Da bi obnovio Likurgove zakone Agis je 243. p. n. e. predložio:
- da se ponište dugovi
- da se izvrši nova podela zemlje
Tražio je da se zemlja između Tajgeta i Pelene podeli na 4.500 parcela, a ona van toga područja na 15.000 parcela.(Plutarh Agis 8)Ovih 4.500 parcela trebalo je podeliti Spartancima i istaknutijim perijecima i strancima, a 15.000 parcela trebalo je da se podeli preostalim perijecima. Geruzija je bila podeljena o tom pitanju, pa je Agis iznio zakon pred narodnu skupštinu i onda je rekao da on sam daje imanje i 600 talanata u slučaju da se zakon usvoji. To su učinili i njegovi rođaci i prijatelji. Drugi spartanski kralj Leonida II suprostavljao se zakonu. Običan narod je stao na stranu Agisa, a bogatiji su nagovarali članove geruzije da ne odobre taj zakon. Zakon je odbijen samo sa jednim glasom razlike.
Svergavanje Leonide i efora uredi
Da bi se rešio Leonide Agid se odlučio da ga optuži. Agisov prijatelj Lisandar bio je efor, pa je optužio Leonidu II po jednom starom Likurgovom zakonu, koji je zabranjivao da se žene stranim ženama i da žive u stranoj zemlji. Leonida je imao decu sa jednom Azijatkinjom, dok je boravio kod Seleuka II Kalinika. Leonidi je zbog toga pretila smrtna kazna, pa je pobegao. Zbog toga su ga svrgnuli, a umesto njega kralj je postao Leonidin zet Kleombrot III, koji je bio spreman da sarađuje sa Agisom. Kada je Lisandru istekao mandat izabrani su novi efori, koji su se suprostavljali Agisu i nameravali su da vrate tron Leonidi. Novi efori su pored toga optužili i Agisove prijatelje Lisandra i Mandrokleidu. Agis i Kleombrot su tada na silu smenili efore i postavili nove mesto njih. Bio je to događaj bez presedana, Objašnjavali su da efori mogu da se suprostavljaju kraljevima, ako među kraljevima postoji neslaganje. U ovom slučaju dva kralja su se slagala, pa su zbog toga smenili efore. Leonida se u doba novih efora vratio u Spartu, ali nakon njihovoga svrgavanja ponovo je pobegao.
Upola izvedena reforma uredi
Jedan od novopostavljenih efora bio je Agisov ujak Agesilaj. Agesilaj je imao mnogo zemlje, ali dugovao je i jako mnogo novca i nije mogao da plati dugove. On je nagovorio Agisa da se raspodela zemlje i opraštanje dugova ne sprovedu u istom trenutku. Rekao je da bi najpre trebalo oprostiti dugove, pa da će onda veleposednici lakše i spremnije prihvatiti raspodelu poseda. Uspeo je da nagovori i Agisa i Lisandra. Jednoga dana na glavnom trgu spaljeni su svi papiri o dugovanjima i sve hipoteke. Mnoštvo je tražilo preraspodelu zemlje, ali Agesilaj je zbog vlastitoga interesa uvek nalazio neke razloge da se to odgodi, sve dok Ahajci nisu zatražili vojnu pomoć od Sparte.
Odlazak u rat sa Etolskim savezom uredi
Etolski savez je tada 241. p. n. e. izveo invaziju Peloponeza, pa je Arat, strateg Ahajskoga saveza, tražio pomoć od Sparte. Agis IV je krenuo sa vojskom da pomogne saveznike. Agisova vojska je bila izuzetno disciplinovana i motivisana. Većina je bila siromašna i tek su bili oslobođeni dugova, a očekivali su da će im nakon pohoda biti podeljena zemlja. Agis se pridružio Aratu kraj Korinta, ali Arat je odlučio da ne ulazi u odlučnu bitku, pa je raspustio saveznike.
Pobuna u Sparti uredi
Za vreme Agisovoga odsustva u Sparti je izbila pobuna i revolucija. Agesilaj je kao efor uveo i trinaesti mesec, da bi uterivao dodatne poreze. Naljutio je siromašnije neprekidnim odlaganjem raspodele zemlje. Zbog toga su Agisovi neprijatelji znali da im se u takvoj situaciji niko neće suprostavljati. Oni su doveli Leonidu II iz Tegeje da ponovo bude kralj. Običan narod se tome nije suprostavljao, jer se osećao prevarenim zbog neprekidnog odlaganja podele zemlje. Agis i Kleombrot III su se sklonili u svetilišta. Leonida je poštedeo svoga zeta Kleombrota, koji je morao da napusti Spartu. Smenio je stare efore i zamenio ih novima.
Agisova smrt uredi
Leonida je pokušao da na prevaru izvuče Agisa iz egzila, pa mu je nudio da dele kraljevsku vlast, ali Agis se nije dao prevariti. Agis je ponekad izlazio iz egzila, da bi se okupao, pa su ga tako jednom prilikom uhvatili. Efori su Agisa osudili na smrt. Službeni dželati nisu bili spremni da izvrše presudu, a mnoštvo naroda se okupilo ispred zatvora. U zatvoru su najamnici ubili Agisa, njegovu majku i baku. Agis je bio prvi kralj koga su efori osudili na smrt. Narod je nakon toga događaja zamrzio Leonidu.
Literatura uredi
- F. W. Walbank, Macedonia and Greece, Cambrige Ancient History 7.1. . 2008. ISBN 978-0-521-23445-0. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - Cartledge, Paul; Spawforth, Antony (2002). Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities. London: Routledge. ISBN 9780-415-26277-4.
