Ademar Pijski
Ademar Pijski (franc. Adhémar de Monteil; ? — 1. avgust 1098) bio je papin legat tokom Prvog krstaškog rata i duhovni vođa pohoda.
Ademar Pijski | |
|---|---|
 Ademar Pijski s mitrom nosi Sveto Koplje u jednoj od bitaka Prvog krstaškog rata. | |
| Datum rođenja | 1045. |
| Mesto rođenja | Valence, Kraljevstvo Francuska |
| Datum smrti | 1. avgust 1098. (52/53 god.) |
| Mesto smrti | Antiohija |
Sabor u Klermonu uredi
Na saboru u Klermonu, papa Urban je imenovao Ademara za svog legata u krstaškom pohodu. Postoje dokazi da je papa razgovarao sa Ademarom pre održavanja koncila. Prilikom imenovanja Ademara za legata, papa je rekao sledeće: Mi smo odredili našeg voljenog sina Ademara, Biskupa od Peja da bude glava celoga pohoda, u našoj odsutnosti. Svi moraju slušati njegova naređenja kao da su od nas i podvrgavati im se. Određeno je da na pohod pođe u sklopu armije Remona od Sen Žila, najveće armije Prvog krstaškog pohoda. Remon i Ademar su se znali od ranije budući da je Ademarova porodica bila u vazalnim odnosima sa grofom. Papa je mogao biti ubeđen da će njih dvojica sačuvati klinijevske ideale. Treba dodati da je Ademar znao vešto da jaše i da se služi istim oružjem kojim su se služili i krstaši.
Bitka kod Dorileja uredi
Sultan Kilidž Arslan napao je 1. jula 1097. godine krstašku prethodnicu kod Dorileja. Ademar je odigrao ključnu ulogu u ohrabrivanju vojnika koji su već počeli da paniče. U momentu kada je već sve izgledalo izgubljeno, Ademar Pijski započinje molitvu kojoj se pridružuju i ostali krstaši. Jedan od učesnika opisuje ovaj događaj:
Molitvu su započeli biskup iz Le Peja, naš duhovni vođa i drugi biskupi kao i veliki broj drugih sveštenika, obučenih u belo. Ponizno su molili Boga da uništi snagu naših protivnika i prospe na nas nagradu svoje milosti. Plačući, oni su pevali i ispovedali im svoje grehe.
Ubrzo je pristigla glavnina armije pod komandom Remona i Gotfrida Bujonskog. Krstašima je dolazak glavnine verovatno izgledalo kao izlivanje Božije milosti, ali za Turke je to bio pravi šok. Glavnini se pridružuju i Boemundove trupe iz središta i razbijaju neprijatelje.
Opsada Antiohije i smrt uredi
Nakon osvajanja i ulaska krstaša u Antiohiju sultan Kerbuga ih opseda. Krstaši su bili bez hrane, a ni pitke vode nisu imali dovoljno jer su u žaru svetog klanja mrtve muslimane ubacivali u cisterne sa vodom. Nastala je panika. Tome su doprinele i bolesti koje su ubrzo počele da haraju gradom. Ademar je organizovao uličnu miliciju koja je hvatala one krstaše koji su u panici hteli da dezertiraju. Kada je Petar Bartolomej pronašao Sveto Koplje, Ademar je pokazao veliku sumnju u autentičnost Koplja. Epitemija tifusa ubrzo je zahvatila i Ademara koji umire 1. avgusta 1098. godine.
Petar Bartolomej je Ademara video u viziji nakon njegove smrti. U viziji mu je rečeno da je Remon pravi vođa pohoda nakon Ademarove smrti, a ukoliko Boemund sumnja može otvoriti Ademarov grob i videti da mu je lice izgorelo. To je, navodno, bila kazna jer nije verovao Petru Bartolomeju kada je pronašao Sveto Koplje. Naravno, Boemundu nije ni na kraj pameti bilo da otvara grob. On je ostao da vlada oslobođenom Antiohijom kao knez.
Značaj uredi
Smrt nijednog od krstaških vođa ne bi toliko oslabila krstašku armiju. Nije bilo krstaša koji nije oplakao Ademarovu smrt. Siromašni su ga, i pored nekih neslaganja, iskreno voleli i u njemu videli novog Mojsija. Slično kao Mojsije, i Ademar je umro na pragu Obećane zemlje. Sahranjen je u onoj jami iz koje je Petar Bartolomej izvukao Koplje. Krstaši su mislili da mu time čine čast iako je on do smrti sumnjao u autentičnost koplja.
Ademar Pijski je, bez sumnje, bio jedna od najznačajnijih ličnosti krstaških ratova. Nakon njegove smrti krstaši su se obratili papi Urbanu sa molbom da im pošalje drugog legata. Papino oklevanje da da odgovor bio je kasnije razlog što Jerusalim nije predat katoličkoj crkvi već je od njega formirana posebna kraljevina.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.
