Azarmidoht
Azarmidoht (srednjopersijski: Azarmigduht; novopersijski: ازرمیدخت, Azarmidoht) bila je sasanidska kraljica (banbišn) u Iranu od 630. do 631. godine. Bila je ćerka kralja (šah) Hozroja II (vladao 590–628). Bila je druga sasanidska kraljica; pre i posle nje vladala je njena sestra Boran. Azarmidoht je došao na vlast u Iranu nakon što je njenog rođaka Šapur-i Šahrvaraza svrgnula frakcija Parsig, koju je predvodio Piruz Hozroje, koji je pomogao Azarmidoht da dođe na presto. Međutim, sledeće godine ubio ju je Rostam Farohzad kao odmazu zbog njenog učešća u ubistvu njegovog oca. Nasledila ju je Boran.
| Azarmidoht II | |
|---|---|
 Kovanica sa likom Azarmidoht i njenog oca Hozroja II | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 631. |
| Mesto smrti | Ktesifon, |
| Porodica | |
| Roditelji | Hozroje II |
| Dinastija | Sasanidi |
| Kraljica Sasanidskog carstva | |
| Prethodnik | Boran |
| Naslednik | Boran |
Ime uredi
„Azarmidoht“ je novopersijska varijanta njenog imena koju koriste naučnici; njeno prvobitno ime bilo je srednjopersijsko, Azarmigduht, što znači „ćerka poštovanog“, a odnosilo se na njenog oca Hozroja II (vladao 590–628).[1]
Pozadina, detinjstvo i mladost uredi
Azarmidoht je bila kćerka poslednjeg istaknutog iranskog šaha, Hozroja II, koga je svrgnuo i pogubio 628. godine njegov sopstveni sin Kavad II, koji je nastavio sa pogubljenjem svoje braće i polubraće, uključujući naslednika Mardanšaha.[2][3] Ovo je nanelo težak udarac carstvu, od koga se nikad neće oporaviti. Kako se izveštava, Azarmidoht i njena sestra Boran kritikovale su i prekorevale Kavada II zbog njegovih varvarskih postupaka, zbog čega se pokajao.[4]
Pad Hozroja II kulminirao je građanskim ratom koji je trajao četiri godine, pri čemu su najmoćniji pripadnici plemstva stekli potpunu autonomiju i počeli da stvaraju svoju vladu. Takođe su nastavljena neprijateljstva između persijskih (Parsig) i Partskih (Pahlav) plemićkih porodica, koje su podelile celokupno bogatstvo države.[5] Nekoliko meseci kasnije razorna kuga proširila se zapadnim sasanidskim provincijama, usmrtivši polovinu njenog stanovništva, uključujući Kavada II.[5] Nasledio ga je njegov osmogodišnji sin Ardašir III, koga je dve godine kasnije ubio ugledni iranski vojskovođa Šahrbaraz, koji je četrdeset dana kasnije ubijen u puču od strane vođe Pahlava, Faruha Hormizda, koji je pomagao Boran da dođe na presto.[6] Međutim, sledeće godine je svrgnuta i zamenjena svojim rođakom Šapur-i-Šahrvarazom (koji je takođe bio Šahrbarazov sin).[7] Njegova vladavina pokazala se još kraćom od one kada je njegov prethodnik svrgnuo nakon manje od godinu dana od frakcije Parsig na čelu sa Piruzom Hozrojem, koja je pomogla Azarmidoht da se podigne na tron.[7]
Vladavina uredi
Kad je Azarmidoht postala kraljica Irana, izjavila je da će upravljanje zemljom i vladati se isto kao i njen otac, Hozroje II.[8] Faruh Hormizd, je kako bi ojačao svoj autoritet i stvorio modus vivendi između Pahlava i Parsiga, zamolio Azarmidoht (koji je bio kandidat za Parsig) da se uda za njega.[9] Azarmidoht je, međutim, odbila.[10] Nakon što je njegov predlog odbijen, Faruh Hormizd se "više nije sklonio sa samog trona", izjavivši "Danas sam vođa naroda i stub zemlje Irana."[10] Novac je kovao na isti način kao i monarh, posebno u Istahru , Parsu i Nahavandu u Mediji.[10] Da bi se obračunala sa Faruhom Hormizdom, Azarmidoht se navodno udružila sa pripadnikom dinastijom Mihranida Sijavahšom, koji je bio unuk Bahrama Čobina, poznatog vojnog zapovednika (spahbed) i nakratko šaha Irana.[11] Uz Sijavahšovu pomoć, Azarmidoht je ubila Faruha Hormizda.[12]
Rostam Farohzad sin Faruha Hormizda, koji je u to vreme bio stacioniran u severoistočnom regionu Horasan, nasledio ga je kao vođa Pahlava. Kako bi se osvetio za smrt svog oca, prevodio je trupe u Ktesifon, glavni grad Sasanidskog carstva, "pobedivši svaku vojsku Azarmidoht koju je sreo".[13] Potom je pobedio Sijavahšove snage u Ktesifonu i zauzeo grad.[13] Azarmidoht je nedugo zatim oslepeo i ubio Rostam, koji je zatim njenu sestru Boran vratio na tron.[13][1] Nakon ovog incidenta centar moći carstva se možda preselio na severoistok, koji je bilo domovina Pahlava, i bio je oblast u koju je Jedigerd III, poslednji sasanidski kralj kraljeva, na kraju pobegao da potraži pomoć protiv arapske invazije na Iran .[14]
Kovanice novca i carska ideologija uredi
Tokom svoje kratke vladavine, Azarmidoht je kovala novac sa likom svog oca na prednjoj strani, s natpisom hvarah abzud ("Povećanje slave") i krunom sa krilima koja predstavlja Veretragna, ime boga pobede.[15] Na naličju je regularni kasni sasanidski oltar sa dva čuvara.[15] Njen razlog za postavljanje oca nije bio toliko posledica njenog pola, jer nije bila toliko značajana u poređenju sa vladarskim odnosom prema kraljevskoj sasanidskoj porodici, a u suštini s Hozrojem II, koji se smatrao poslednjim pravilnim i legitimnim kraljem kraljeva Iran.[15] Azarmidohtin razlog kovanja kovanica sa slikom njenog oca je, dakle, bio vraćanje njegove slike i slike sasanidske kuće, pokušaj koji je prvo uradila Azarmidoktina sestra Boran, koja, međutim, nije koristila sliku svog oca, već je pribegla tome da mu odaju počast pozivajući se na njega u njenim natpisima.[16] Međutim, u vreme kada je Azarmidoht uspela na tron, natpis možda nije bio dovoljan, što je rezultiralo postavljanjem slike Hozroja II na aversu novčića.[8]
Ličnost, izgled i dostignuća uredi
Islamski izvori opisuju Azarmidoht kao inteligentnu i vrlo zanosnu ženu.[1] Prema istoričaru iz 10. veka Hamzi el Isfahaniju, sada izgubljena knjiga Ketab varovar moluk Bani Sasan ("Sasanska slikovnica") prikazivala ju je kao "sedeću, u crvenoj vezenoj haljini i nebesko-plavim šljokicama sa bojnom sekirom u desnoj ruci i naslonjenom na mač koji je držan u levoj ruci. "[1] Izgradnja dvorca u Asadabadu pripisuje se njoj.[1] Naslov joj je bio „Pravedni. "[1]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Gignoux 1987, str. 190.
- ^ Kia 2016, str. 284.
- ^ Howard-Johnston 2010.
- ^ Al-Tabari 1985–2007, v. 5: p. 399.
- ^ a b Shahbazi 2005.
- ^ Pourshariati 2008, str. 185.
- ^ a b Pourshariati 2008, str. 204.
- ^ a b Daryaee 2014b, str. 80.
- ^ Pourshariati 2008, str. 205–206.
- ^ a b v Pourshariati 2008, str. 205.
- ^ Pourshariati 2008, str. 206, 210.
- ^ Pourshariati 2008, str. 206.
- ^ a b v Pourshariati 2008, str. 210.
- ^ Daryaee 2014b, str. 78–80.
- ^ a b v Daryaee 2014b, str. 79.
- ^ Daryaee 2014b, str. 79–80.
Literatura uredi
- Al-Tabari, Abu Ja'far Muhammad ibn Jarir (1985—2007). Ehsan Yar-Shater, ur. The History of Al-Ṭabarī. 40 vols. Albany, NY: State University of New York Press.
- Daryaee, Touraj (2014b). The Last Ruling Woman of Iranshahr: Queen Azarmigduxt. International Journal of the Society of Iranian Archaeology. ISBN.
- Gignoux, Ph. (1987). „Āzarmīgduxt”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 2. str. 190.
- Howard-Johnston, James (2010). „Ḵosrow II”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.
- Kia, Mehrdad (2016). The Persian Empire: A Historical Encyclopedia [2 volumes]: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 978-1610693912.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Shahbazi, A. Shapur (2005). „Sasanian dynasty”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition.
Dalje čitanje uredi
- Brosius, Maria. „WOMEN i. In Pre-Islamic Persia”. Encyclopaedia Iranica, Vol. London et al.
- Chaumont, Marie Louise (1989). „Bōrān”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 4. str. 366.
- Daryaee, Touraj (2014a). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. str. 1—240. ISBN 9780857716668.
- Daryaee, Touraj (2009). „Shapur II”. Encyclopaedia Iranica.
- Schmitt, Rüdiger (2005a). „Personal Names, Iranian iv. Sasanian Period”. Encyclopaedia Iranica.
- Schmitt, Rüdiger (2005b). „Personal Names, Iranian iv. Parthian Period”. Encyclopaedia Iranica.
- Sundermann, W. (1988). „Bānbišn”. Encyclopaedia Iranica, Vol. III, Fasc. 7. London et al. str. 678—679.