Azijski slonovi
Azijski slonovi (lat. Elephas) jedan su od dva postojeća roda porodice slonova (lat. Elephantidae), dok je azijski slon (lat. E. maximus) jedina preživjela vrsta ovog roda.[1]
| Azijski slonovi Vremenski raspon: pliocen — holocen
| |
|---|---|
| |
| Azijski slon | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Proboscidea |
| Porodica: | Elephantidae |
| Pleme: | Elephantini |
| Rod: | Elephas Linnaeus, 1758. |
| Tipska vrsta | |
| Elephas maximus Linnaeus, 1758.
| |
| Vrste | |
| Sinonimi | |
|
Hypselephas | |
Identifikovano je nekoliko izumrlih vrsta koje pripadaju ovom rodu, uključujući E. recki, E. antiquus i patuljasti E. falconeri i E. cypriotes. Ovaj rod je usko povezan sa rodom mamuta (lat. Mammuthus).[2]
Taksonomija
urediRod azijskih slonova pripada surlaškoj porodici slonova i čini ga jedna živa i sedam izumrlih vrsta:[3]
- E. maximus — azijski slon[1]
- E. m. indicus — indijski slon
- E. m. maximus — šrilančanski slon
- E. m. sumatranus — sumatranski slon
- E. m. borneensis — bornejski slon, predložen ali još uvijek nije priznat kao validan[4]
- †E. m. sondaicus — javanski slon
- †E. m. rubridens — kineski slon
- †E. m. asurus — sirijski slon
- †E. beyeri — opisan sa fosilnih ostataka pronađenih 1911. na Luzonu u Filipinima od strane fon Kenigsvalda[5]
- †E. celebensis — sulaveski patuljasti slon, opisan sa južnog Sulavesija od strane Hoejera[6]
- †E. ekorensis — opisan sa formacije Kubi Algi u Turkanu u Keniji[3]
- †E. hysudricus — opisan sa fosilnih ostataka pronađenih na Sivalik brdima od strane Falkonea i Kotlija, 1845[7]
- †E. hysudrindicus — fosil slona iz pleistocena na ostrvu Java, koji se razlikuje od E. m. sondaicus[8]
- †E. iolensis
- †E. platycephalus
Референце
uredi- ^ а б Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
- ^ Fleischer, Robert C.; Perry, Elizabeth A.; Muralidharan, Kasinathan; Stevens, Ernest E.; Wemmer, Christen M. (септембар 2001). „PHYLOGEOGRAPHY OF THE ASIAN ELEPHANT (ELEPHAS MAXIMUS) BASED ON MITOCHONDRIAL DNA”. Evolution. 55 (9): 1882—1892. doi:10.1111/j.0014-3820.2001.tb00837.x. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ а б Maglio, Vincent J. (1973). „Origin and Evolution of the Elephantidae” (PDF). Transactions of the American Philosophical Society (на језику: енглески). 63 (3): 1. doi:10.2307/1006229. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Fernando, Prithiviraj; Vidya, T. N. C.; Payne, John; Stuewe, Michael; Davison, Geoffrey; Alfred, Raymond J.; Andau, Patrick; Bosi, Edwin; Kilbourn, Annelisa; Melnick, Don J.; Craig Moritz (18. 8. 2003). „DNA Analysis Indicates That Asian Elephants Are Native to Borneo and Are Therefore a High Priority for Conservation”. PLOS Biology (на језику: енглески). 1 (1): e6. ISSN 1545-7885. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Koenigswald, Gustav Heinrich Ralph (1956). Fossil Mammals from the Philippines (на језику: енглески). National Research Council of the Philippines. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Hooijer, D.A. (1949). „Pleistocene vertebrates from Celebes : IV. Archidiskodon celebensis nov. spec.”. Zoologische Mededelingen (на језику: енглески). 30 (14): 205—226. ISSN 0024-0672. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Falconer, Hugh; Cautley, Proby T. (1846). Fauna Antiqua Sivalensis, Being the Fossil Zoology of the Sewalik Hills, in the North of India (на језику: енглески). Smith, Elder and Company. стр. 64. Приступљено 20. 4. 2020.
- ^ Hooijer, D. A. (1955). „Fossil Proboscidea from the Malay Archipelago and the Punjab”. Zoologische Verhandelingen (на језику: енглески). 28 (1): 1—146.