Akamir
Akamir (grčki: Ἀκάμηρος; umro posle 799) je bio arhont Slovena iz Verzetije, vođa ustanka protiv carice Irine 799. godine.
Biografija
urediJedini izvor koji pominje Akamira jeste hronika Teofana Ispovednika. Kao vođe pobune Teofan navodi sinove Konstantina V (741—775), bivše cezare Nićifora i Hristofora i njihovu mlađu braću Nikitu, Antimosa i Evdokima. Njihov pokušaj da državnim udarom dođu na vlast umesto svog polubrata, Lava IV Hazara (775—780) završen je neuspešno te su kažnjeni oslepljenjem. Nakon Lavove smrti Irina preuzima vlast u ime maloletnog sina Konstantina IV do 797. godine kada potpuno samostalno preuzima vlast nad Carstvom. Ujake mladog cara poslala je u izgnanstvo u Atinu kako joj ne bi ugrozili vlast. Marta 799. godine Akamir, u dosluhu sa trupama Helade, planira da jednog od braće proglasi za cara. Irina je, međutim, informisana o ustanku te je poslala rođaka koji je u Atini zarobio braću, oslepeo ih i poslao na ostrvo Panormo u Mramornom moru. Akamir se više ne pominje u izvorima.
Teritorija kojom je Akamir vladao identifikovana je kao Velegezitija, područje oko Dimitrijade u istočnoj Tesaliji na kojoj su živeli Velegeziti.
Literatura
uredi- Curta, Florin (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81539-0.
- Hollingsworth, Paul A. (1991). „Nikephoros”. Ur.: Kazhdan, Alexander. Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford University Press. str. 1476. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Koder, Johannes; Hild, Friedrich (1976). Tabula Imperii Byzantini, Band 1: Hellas und Thessalia (na jeziku: German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-0182-6.
- Mango, Cyril; Scott, Roger (1997). The Chronicle of Theophanes Confessor. Byzantine and Near Eastern History, AD 284–813. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822568-3.