Википедија

Akcesorna slezina

Glavni članak: Slezina

Akcesorna slezina jedna je od jako retkih anomalija slezine nastala u embrionalnom razvoju, mada može biti uzrokovana i povredom trbuha.[1][2]

Akcesorna slezina
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija, patologija

Epidemiologija uredi

Akcesorne slezine su otkrivene, kao slučajni nalaz u 18% do 30% bolesnika kojima je urađena splenektomija. Njihov broj se kreće od 1% do 5%, a može ih biti i više. Učestalost javljanja je na nivou od 10% na 100 slučajeva.[3][4]

Etiologija uredi

Akcesorna slezina je mala kvržica slezinog tkiva koji se nalazi odvojeno od glavnogdela slezine. To je anomalija koja pretežno nastaje zbog razvojnih poremećaja u embrionalnom razvoju fetusa.[5][6][7]

Najčešći uzrok njihovog nastanka je nepotpuno spajanje mezenhimskih pupoljaka i trauma, a može da se desi i da se akcesorna slezina preko slezinskog ligamenta odvuče do ektopičnih lokacija.[8] Akcesorna slezina se uvek nalazi na levoj strani trbuha usled rotacije slezine tokom embriogeneza. Noovonastale lokacije na kojima je aksesoarna slezina poziicionirana obično su:[9] [10][11][12][13] [14][15]

  • hilusu slezine u 75% slučajeva
  • oko repa gušterače u 20%,
  • gastrosplenični ili lienorenalni ligamenti,
  • zidovi stomaka ili creva,
  • omentuma ili mezenterijum,
  • karlici i skrotumu.

Morfološki i funkcionalno akcesorne slezine su slične normalnoj slezini od koje dobijaju i vaskularizaciju preko jedne od grana slezinske arterije.[6][16]

Patoanatomija uredi

 
Histološki prikaz akcesorne slezine

Akcesorna slezina, jedna ili više, sastoji se od inkapsulirane mase spleničkog tkiva, koji se najverovatnije odvoji od glavne slezine u toku embrionalnog razvoja. Po podacima iz literature akcesorne slezine se pojavljuju u embrionu u velikom broju, ali posle rođenja veći broj njih iščezava, izuzev ako se zadrže u slučaju oboljenja kao što su kongenitalni hemolitički ikterus ili žutica, ili trombocitopenična purpura.[17]

Akcesorna slezina se anatomski najčešće nalazi u hilusu slezine, spleničnoj peteljci ili repu gušterače (pankreasa),[18] gastrokoličnom ligamentu, mezenterijumu, zidu želuca ili creva, gonadama na njihovom putu spuštanja tokom razvoja kroz trbuh. Retko se nalaze iznad levog bubrega ili u skrotumu. Raseljeni fragmenti tkiva akcesorne slezine mogu se usaditi i na dobro vaskularizovanimi površinama u trbušnoj duplji, ili, ako je narušena dijafragmalna barijera i u grudnom košu.[19][20]

Veličina akcesorne slezine, u prečniku, kreće se od nekoliko milimetara do nekoliko santimetara. Često se dešava da takva akcesorna slezina, ne samo da ima svoju sopstvenu (malu) arteriju i venu, već posebnu peteljku.

Mikroskopski akcesorne slezine na prvi pogled izgledaju slično kao i slezina, mada ih ponekad lekari zamene za uvećane limfne čvorove ili neoplastične promene u repu gušterače (pankreasa),[18] želudačno-crevnom traktu, nadbubrežnoj žlezdi ili gonadama.[1][21]

Terapija uredi

Kada se vrši splenektomija (uklanjanje slezine) zbog hipersplenizma, moraju se ukloniti i sve akcesorne slezine jer u kasnijem period mogu biti uzrok recidiva ili perzistiranja primarnog oboljenja slezine.[22][23]

Splenoza je stanje u kome se žarišta tkiva slezine podvrgavaju autotransplantaciji, najčešće posle fizičke traume ili splenektomije. Izloženi fragmenti tkiva mogu se implantirati na dobro vaskularizovane površine u trbušnoj šupljini, ili, ako je dijafragmatična barijera oštećena, u grudnom košu.[24][25][26]

Poznavanje varijacione anatomije slezine je od osnovnog značaja za hirurge koji izvode hirurške operacije koje su vezan za slezinu, a posebno one tokom rutinskih kadaveričkih stanja.[27]

Izvori uredi

  1. ^ a b Gayer, G; Zissin, R; Apter, S; Atar, E; Portnoy, O; Itzchak Y (avgust 2001). „CT findings in congenital anomalies of the spleen”. British Journal of Radiology. British Institute of Radiology. 74 (884): 767—772. PMID 11511506. doi:10.1259/bjr.74.884.740767. Pristupljeno 3. 3. 2009. 
  2. ^ Freeman, J. L.; Jafri, S. Z.; Roberts, J. L.; Mezwa, D. G.; Shirkhoda, A. (1993). „CT of congenital and acquired abnormalities of the spleen”. Radiographic. 13 (3): 597—610. PMID 8316667. doi:10.1148/radiographics.13.3.8316667. 
  3. ^ G. Scire, N. Zampieri, G. El-Dalti, F.S. Camoglio Conservative management of accessory spleen torsion in children Minerva Pediatr, 65 (4) (2013), pp. 453-456
  4. ^ Moore 1992, str. 187
  5. ^ Pushpalatha M, Sujana M, Sharmada K L. Accessory Spleen –a case report. Int J Cur ResRev. 4 (1): 121—2. novembar 2012.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  6. ^ a b B Calin, BN Sebastin, B Vasile, O Andrea. „Lost and found: the accessoryspleen”. Med Con. 2 (26): 63—6. jun 2012. .
  7. ^ Doralice Mariá Leite Batista; Fernanda Silva Guedes; Antonio Carlos de Barros Lima Jr; Eduardo Kanaan; Marcos Filgueiras; Ricardo Zorron (2008). „Accessory spleen detection at laparoscopic splenectomy is adequate for immune thrombocytopenic purpura- a prospective study” (PDF). Bras J Video- Surg. 1 (4): 156—162. 
  8. ^ Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia. Pristupljeno 16. 1. 2022. 
  9. ^ H. Ishibashi, T. Oshio, T. Sogami, A. Nii, H. Mori, M. Shimada Torsion of an accessory spleen with situs inversus in a child J Med Invest, 59 (2012), pp. 220-223
  10. ^ M. Ozeki, M. Asakuma, N. Go, T. Ogura, Y. Inoue, T. Shimizu, et al. Torsion of an accessory spleen: a rare case preoperatively diagnosed and cured by single-port surgery Surg Case Rep, 1 (2015), p. 100
  11. ^ T.L. Babcock, D.D. Coker, J.L. Haynes, H.B. Conklin Infarction of an accessory spleen causing an acute abdomen Am J Surg, 127 (1974), pp. 336-337
  12. ^ P. Impellizzeri, A.S. Montalto, F.A. Burroto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, et al. Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of the literature J Pediatr Surg, 4 (2009), pp. E15-E18
  13. ^ E. Settle Surgical importance of accessory spleens Am J Surg, 1 (1) (1940), pp. 23-27
  14. ^ V. Bard, N. Goldberg, H. Kashtan Torsion of a huge accessory spleen in a 20-year-old patient Int J Surg Case Rep, 5 (2) (2014), pp. 67-69
  15. ^ Landmann, A.; Johnson, J.J.; Webb, K.M.; Mantor, P.C.; Letton, R.W. (2016-09-01). „Accessory spleen presenting as acute abdomen: A case report and operative management”. Journal of Pediatric Surgery Case Reports (na jeziku: engleski). 12: 9—10. ISSN 2213-5766. doi:10.1016/j.epsc.2016.05.011. 
  16. ^ Impellizzeri et al. Accessory spleen torsion: a rare cause of acute abdomen in children: a review.2009 Sep;44(9):e15-18
  17. ^ Orlando R, Lumachi F, Lirussi F. Congenital anomalies of the spleen mimicking hematological disorders and solid tumors: a single-center experience of 2650 consecutive diagnostic laproscopies. Anticancer Research. 2005;25(6C):4385–4388. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ a b Kim, SH; Lee, JM; Han, JK; Lee, JY; Kim, KW; Cho, KC; Choi, BI (1. 4. 2008). „Intrapancreatic Accessory Spleen: Findings on MR Imaging, CT, US and Scintigraphy, and the Pathologic Analysis”. Korean J Radiol. Korean Radiological Society. 9 (2): 162—174. PMC 2627219  . PMID 18385564. doi:10.3348/kjr.2008.9.2.162. 
  19. ^ M, Abu Hilal; Harb, A; Zeidan, B; Steadman, B; Primrose, JN; Pearce, NW (5. 1. 2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. England: BioMed Central. 7 (1): 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  20. ^ Madjar, S; Weissberg D (oktobar 1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. British Medical Assn. 49 (10): 1020—1022. ISSN 0040-6376. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  21. ^ Sohaib SA, Reznek RH. Reticuloendothelial disorders: the spleen. In: Grainger RG, Allison DJ, Adam A, Dixon AK, editors. 4th ed. London (LDN): Churchill Livingstone; 2001. p. 1436. [Google Scholar]
  22. ^ P. Impellizzeri, A. S. Montalto, F. A. Borruto, P. Antonuccio, G. Scalfari, F. Arena, C. Romeo: Accessory spleen torsion: rare cause of acute abdomen in children and review of literature. In: J Pediatr Surg. 44(9), Sep 2009, S. e15–e18
  23. ^ Pane, Francesco; Cavaglià, Enrico; Silvestre, Mattia; Coppola, Milena; Corvino, Fabio; Borzelli, Antonio; Paladini, Andrea; Giurazza, Francesco; Corvino, Antonio; Zobel, Daniela Beomonte; Amodio, Francesco; Capasso, Francesco; Niola, Raffaella (1. 7. 2019). „Successful endovascular treatment of a spontaneous bleeding accessory spleen: A case report”. Radiology Case Reports (na jeziku: engleski). 14 (7): 787—790. PMC 6462800  . PMID 31011380. doi:10.1016/j.radcr.2019.03.037. 
  24. ^ Abu Hilal, M.; Harb, A.; Zeidan, B.; Steadman, B.; Primrose, JN; Pearce, NW (2009). „Hepatic splenosis mimicking HCC in a patient with hepatitis C liver cirrhosis and mildly raised alpha feto protein; the important role of explorative laparoscopy”. World Journal of Surgical Oncology. 7: 1. PMC 2630926  . PMID 19123935. doi:10.1186/1477-7819-7-1  . 
  25. ^ Madjar, S.; Weissberg, D. (1994). „Thoracic splenosis”. Thorax. 49 (10): 1020—1022. PMC 475241  . PMID 7974296. doi:10.1136/thx.49.10.1020. 
  26. ^ W. Richard Webb; Wiliam E. Brant; Nancy M. Major (2014). Fundamentals of Body CT, Fundamentals of Radiology (4 ed.). Elsevier Health Sciences. p. 242.
  27. ^ Neeta Chhabra et al., ACCESSORY SPLEEN AND ITS CLINICAL SIGNIFICANCE : A CASE REPORT. Int J Anat Res. 2 (2): 325—27. 2014.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Акцесорна_слезина&oldid=27441457”