Википедија

Albertovo jezero

Albertovo jezero, bivše jezero Mobutu Sese Seko, je jedno od Afričkih velikih jezera. Nalazi se na granici između Demokratske Republike Kongo i Ugande.

Albertovo jezero
Albertovo jezero
Koordinate1° 40′ 31″ S; 30° 55′ 24″ I / 1.675278° S; 30.923333° I / 1.675278; 30.923333
1° 40′ 31″ S; 30° 55′ 24″ I / 1.675278° S; 30.923333° I / 1.675278; 30.923333
Tipprirodno jezero
PritokeViktorijin Nil
Zemlje basena DR Kongo
 Uganda
Maks. dužina160 km
Maks. širina30 km
Površina5.300 km2
Maks. dubina58 m
Zapremina133 km3 (32 cu mi)[1] km3
Nad. visina615 m
Albertovo jezero na karti Ugande
Albertovo jezero
Albertovo jezero
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Dugo je oko 145 km, 46 km široko i ima površinu od 5.600 km² što ga čini sedmim afričkim jezerom po veličini. Ima maksimalnu dubinu mu je 58, a prosečna 25 metara, i nalazi se na 619 metra nadmorske visine. Dužina obalske linije je 520 km. Ima oblik nepravilnog trapeza, jasno izduženog od jugozapada na severoistok.

Albertovo jezero je deo komplikovanog sistema gornjeg Nila. Njegov glavni izvor je reka Viktorija - Nil koji dolazi iz Viktorijinog jezera na jugoistoku, i reka Semliki koja dolazi iz Edvardovog jezera na jugozapadu.[1] Njegova otoka na severozapadnom kraju jezera je Albertov Nil koji se naziva Beli Nil kada uđe u Sudan. Zahvaljujući pritokama, od kojih jedna izvire iz Viktorijinog jezera, a druga iz Edvardovog jezera, površina sliva je velika. To omogućuje obilno hranjenje vodom, ujednačen vodeni bilans i obilno oticanje ka severu. Samo ka severu jezero je šire otvoreno.

Južno od jezera, na nešto više od pola rastojanja od Edvardovog jezera, diže se vrh Ruzvenzori, dostižući 5119 nadmorske visine.

Prvi Evropljanin koji ga je otkrio je Samjuel Vajt Bejker 14. marta 1864. Ime je dobio po tada nedavno preminulom princu Albertu, mužu Kraljice Viktorije, kao jedno od tri jezera (Rudolfovo, Albertovo i Edvardovo) u istočnoj Africi koja nose imena prinčeva, te se popularno zovu Jezera prinčeva.[2][3]

Geografija uredi

Jezero Albert se nalazi na granici između Ugande i Demokratske Republike Kongo. To je najsevernije u lancu jezera u Albertinskom rasedu, zapadnom ogranku istočnoafričkog rascepa.

Dugačko je oko 160 km (99 mi) i široko 30 km (19 mi), sa maksimalnom dubinom od 51 m (167 ft) i nadmorskom visinom od 619 m (2.031 ft) iznad nivoa mora.

Jezero Albert je deo komplikovanog sistema gornjeg Nila. Njegovi glavni izvori su Beli Nil, koji na kraju dolazi od jezera Viktorija na jugoistoku, i reka Semliki, koja izvire iz jezera Edvard na jugozapadu. Voda Viktorijinog Nila je mnogo manje slana od vode jezera Albert. Izlaz jezera, na njegovom najsevernijem kraju, je deo Belog Nila Albertov Nil. Reka je kasnije postaje poznata kao Planinski Nil kada njen tok uđe u Južni Sudan.

Na južnom kraju jezera, gde ulazi Semliki, nalaze se močvare. Planine Ruvenzori su južno od jezera, a na severozapadu Plave planine. Nekoliko naselja duž obale uključuju Butijabu i Pakvač.

Karakteristike vode uredi

Za razliku od veoma dubokog jezera Malavi, jezera Tanganjika i jezera Kivu, temperatura vode u jezeru Albert je relativno stabilna svuda, obično oko 27—29 °C (81—84 °F), i čak i njegovi dublji delovi sadrže kiseonik.[3]

Voda ima pH približno ili nešto ispod 9 i električnu provodljivost od oko 720–780 μS/cm. Obe ove vrednosti su veoma visoke za slatkovodno jezero, ali su ipak niže od jezera Edvard.[2]

Životinje uredi

Jezero Albert ima manje endemskih vrsta od drugih Afričkih velikih jezera.[4] Iako Albertov Nil – deo Nila koji napušta jezero Albert – ima nekoliko brzaka u regionu Nimula,[5] oni nisu efikasno izolovali jezero od glavnih delova Nila.[4] Nasuprot tome, jezero Edvard (i na kraju jezero Džordž) je efektivno izolovano od jezera Albert brzacima na reci Semliki, dok je jezero Kjoga (i konačno jezero Viktorija) efektivno izolovano od jezera Albert preko vodopada Marčison na Viktorijinom Nilu.[4][5] Kao posledica toga, većina riba jezera Albert su široko rasprostranjene rečne vrste koje se takođe nalaze u glavnim delovima Nila. Malo je haplohrominskih ciklida; grupa koja je veoma raznolika u drugim jezerima rasedne doline. Od šest haplohromina u jezeru Albert, četiri su endemska (Haplochromis albertianus, H. avium, H. bullatus i H. mahagiensis), a dva se takođe nalaze u Nilu (H. loati i Pseudocrenilabrus multicolor). U poređenju s tim, većina od više od 60 haplohromina u jezeru Edvard-Džordž i većina od otprilike 600 haplohromina u jezeru Viktorija-Kjoga su endemski.[4] Jedine druge endemske vrste ribe u jezeru Albert su mali ciprinid Engraulicypris bredoi i ugroženi Albert lates.[4]

Istorija uredi

Jezero Albert je još uvek poznato kao Mvitanzige u govoru naroda Banjoroa i Batura, kao i drugih naroda koji su naseljavali region vekovima pre kolonijalnog doba. Ovo ime znači 'ubica skakavaca', od omvita 'ubica' i enzige 'skakavci' na Runjoro jeziku. Za to je zaslužna lokalna legenda koja govori kako je pošast skakavaca uništila useve ljudi koji su živeli na istočnoj obali jezera, ali kada su pokušali da pređu na drugu stranu, tamo nikada nisu stigli. Zbog usmene prirode Njoro kulture i nedostatka pisanja pre britanske okupacije, nije moguće sa sigurnošću znati da li se ova priča zaista i dogodila.

Godine 1864, istraživači Semjuel Bejker i Flora fon Sas pronašli su jezero[6] i preimenovali ga po u to vreme nedavno preminulom princu Albertu, suprugu kraljice Viktorije. U 20. veku, predsednik Zaira Mobutu Sese Seko privremeno je nazvao jezero po sebi.

Evropski kolonijalisti su upravljali pomorstvom na jezeru. Britanci su planirali transport na jezeru Albert kao deo mreže železničkih, rečnih i jezerskih parobroda koji povezuju britanske interese u Egiptu, istočnoj Africi i južnoj Africi. Brodogradilište Džon I. Tornikroft & kompanija u Vulstonu u Hempširu izgradilo je teretni i putnički brod Robert Koridon za ovu svrhu 1930. godine.[7] Ime je dobio po oficiru Britanske armije Robertu Tornu Korindonu, koji je bio guverner Ugande 1918–22.[8] Vinston Čerčil je opisao brod kao „najbolju poloveću biblioteku“, a Ernest Hemingvej ga je nazvao „veličanstvenost na vodi“.[8] Brod je potopljen 1962.[9] ili je potonula 1964. godine.[8] Ostao je nespašen i delimično potopljena u jezero[8][9] na pristanišnom mestu Butjaba. Tu se i danas može videti.

Heritidž Ojl i Tulov Ojl su najavili velika nalazišta nafte u basenu jezera Albert, uz procene da će se nalazište sa više milijardi barela pokazati kao najveće kopneno polje pronađeno u podsaharskoj Africi za više od dvadeset godina.[10]

U martu 2014, brod koji je prevozio kongoanske izbeglice prevrnuo se u jezeru Albert, pri čemu je poginulo više od 250 ljudi.[11] Dana 26. decembra 2016, čamac sa 45 članova i navijača lokalnog seoskog fudbalskog tima prevrnuo se u jezeru Albert usmrtivši najmanje 30 ljudi.[12] Trideset ljudi je poginulo 24. decembra 2020. kada se prevrnuo brod na putu od Ugande do Konga. Putnici su bili zabrinuti zbog ograničenja putovanja u vezi sa pandemijom Kovida-19 u Africi.[13]

Naselje Kibiro na jezeru Albert ima kulturni i arheološki značaj.[14]

Galerija uredi

  •  
    Ser Semjuel istražuje jezero
  •  
    Reke i jezera Ugande
  •  
    Trajekt
  •  
    Kanal
  •  
    Žirafa pored jezera

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b „The Nile”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2007. g. 
  2. ^ a b Talling, J.F. (2009). „Physical and Chemical Water Characteristics”. Ur.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. str. 367—394. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  3. ^ a b Green, J. (2009). „Nilotic Lakes of the Western Rift”. Ur.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. str. 263—286. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  4. ^ a b v g d Witte, F.; M.J.P. van Oijen; F.A. Sibbing (2009). „Fish Fauna of the Nile”. Ur.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. str. 647—676. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  5. ^ a b Dumont, H.J. (2009). „A Description of the Nile Basin, and a Synopsis of Its History, Ecology, Biogeography, Hydrology, and Natural Resources”. Ur.: H.J. Dumont. The Nile. Monographiae Biologicae. 89. Springer Science + Business Media B.V. str. 1—21. ISBN 978-1-4020-9725-6. 
  6. ^ Dorothy Middleton (2004). „Baker [née von Sass], Florence Barbara Maria, Lady Baker (1841–1916)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/42346.  (Subscription or UK public library membership required.)
  7. ^ Jitze Couperus (2009-04-06). „Jitze Couperus”. Biog: The World Biography Project. Arhivirano iz originala 2011-09-10. g. Pristupljeno 2011-05-18. 
  8. ^ a b v g „Behold, a Dream Unfulfilled”. Ugandan Insomniac; Want to sleep, can't sleep. 2009-03-25. Pristupljeno 2011-05-18. 
  9. ^ a b „darbykj's photostream”. Flickr. 2007-12-09. Pristupljeno 2011-05-18 — preko Yahoo!. 
  10. ^ „Oil & Gas | National Environment Management Authority”. www.nema.go.ug. Arhivirano iz originala 14. 03. 2023. g. Pristupljeno 2020-05-30. 
  11. ^ „Uganda Lake Albert boat disaster 'killed 251 refugees'”. BBC News. 27. 3. 2014. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  12. ^ „At least 30 drown in Uganda Christmas drama on Lake Albert”. MSN. Arhivirano iz originala 2016-12-27. g. 
  13. ^ KAMALE, JEAN-YVES (24. 12. 2020). „Boat capsizes between Uganda and Congo, killing more than 30”. news.yahoo.com. Yahoo News. AP. Pristupljeno 24. 12. 2020. 
  14. ^ Connah, Graham (1. 3. 1997). „The cultural and chronological context of Kibiro, Uganda”. African Archaeological Review. 14 (1): 25—67. S2CID 128430380. doi:10.1007/BF02968365 — preko Springer Link. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Albertovo jezero na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албертово_језеро&oldid=27551341”