Albert Marćiš
Albert Marćiš (svk. Albert Martiš; pseudonimi: A. Martiš-Dobrodružský, A. Ohňoslav Martiš, Dobrodruški Marčiš; Kulpin, 20. april 1855 — Padina (Kovačica), 19. septembar 1918) bio je slovački učitelj, nacionalni radnik, književnik i publicista.
| Albert Marćiš | |
|---|---|
 Albert Marćiš | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. april 1855. |
| Mesto rođenja | Kulpin,  Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 19. septembar 1918. (63 god.) |
| Mesto smrti | Padina (Kovačica), Austrougarska |
Biografija
urediMladost i obrazovanje
urediNjegov otac je bio krojač, a kasnije učitelj u nekoliko slovačkih sela u Vojvodini. Majka je poticala iz učiteljske porodice iz Kisača.
Od 1867. do 1869. pohađao je Srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Potom je školovanje nastavio u nemačkoj gimnaziji u Novom Vrbasu (1869—1873), gde mu je Mihal Godra, tadašnji direktor gimnazije, usadio ljubav prema maternjem jeziku. U periodu 1873-1876. godine studirao je na Učiteljskom fakultetu u Prešovu. Tokom praznika je radio kao učitelj na zameni po slovačkim županijama, kako bi prikupio novac za studije. Za vreme boravka u Slovačkoj upoznao je mnoge važne nacionalne i književne radnike. Učiteljski ispit položio je 1877. u Sarvašu.
Nakon studija zaposlio se kao učitelj u Padini. Pokušavao je da se suprotstavi agresivnoj mađarizaciji šireći ideje o nacionalnom buđenju i prosvećujući ljude. Zbog svog angažmana došao je u sukob sa ugarskim vlastima, što je dovelo do njegovog prevremenog penzionisanja 1895. godine. I nakon uklanjanja sa radnog mesta Marćiš je nastavio svoju aktivnost.
Osnovao je prvu finansijsku instituciju u Padini - Vzájomná pomocnica (Društvo uzajamne pomoći). Tokom svog četrdesetogodišnjeg delovanja u velikoj meri je doprineo obrazovanju ljudi i opštem razvoju Padine.[1]
Književni rad
urediNjegova proza o životu Slovaka na Donjoj zemlji objavljena je postuhmno u formi knjige (Statočnosť… na večosť, Na rozcestí, Hriechy mladosti a ine rozprávky). Nedovršene uspomene objavljene su pod nazivom Pamäti dolnozemského buditeľa (1937) i Autobiografické črty a poviedky (1996).[1]
Publicista
urediČlanke o savremenoj poljoprivredi objavljivao je u listovima Obzor, Národné noviny i Národní hlásnik.[1]
Hmeljarstvo
urediAlbert Marćiš se takođe smatra pionirom hmeljarstva u Vojvodini. Pored hmelja, uzgajao je i druge kulture, promovisao razvoj svilarstva, pčelarstva i poljoprivrede uopšte.
Godine 1889. u Parizu su mu dodeljene srebrna i bronzana medalja za uspeh u uzgoju hmelja, a 1896. godine nagrađen je bronzanom medaljom na Privrednoj izložbi u Budimpešti.[1]
Reference
uredi- ^ a b v g „Albert Martiš”. www.slovackizavod.org.rs.