Википедија

Albrajtova nasledna osteodistrofija

Albrajtova nasledna osteodistrofija (akronim ANO) jedna je od naslednih bolesti, nastala kao posledica inaktivacije mutacije GNAS1 gena. Karakteriše je okruglo lice, nizak rast sa zdepastim habitusom, brahidaktilija, potkožna osifikacija i zubne anomalije. Može biti povezan sa hormonskom rezistencijom kod pacijenata sa pseudohipoparatiroidizmom tipa 1a i 1c i često je najčešče i prvi trag za njegovu dijagnozu. Pored toga, jedna ili više karakteristika ANO fenotipa mogu biti prisutne u drugim poremećajima koje treba razlikovati od Albrajtove nasledne osteodistrofije. Imajući navedeno u vidu važna je uloga interprofesionalnog tima u dijagnostici i lečenju pacijenata sa Albrajtovom naslednom osteodistrofijom.

Albrajtova nasledna osteodistrofija
SinonimiAlbright's hereditary osteodystrophy
Albrajtova nasledna osteodistrofija ima autozomno dominantni obrazac nasleđivanje
SimptomiKalcifikacija horoidnog pleksusa, puni obrazi[1]
UzrociNedostatak Gs alfa podjedinice[2]
Dijagnostički metodtest mokraće [3]

Istorija

uredi

Fenotip Albrajtove nasledne osteodistrofije (ANO) prvi je opisao 1942. godine Fuler Olbrajt.[4] sa znacima koji su uključujučivali okruglo lice, nizak rast sa zdepastim habitusom, brahidaktiliju, potkožno okoštavanje i zubne anomalije.[5] Kašnjenje u razvoju, gojaznost (rani početak) i relativna makrocefalija dodatno su opisane karakteristike ANO.[6][7][8][9][10]

Epidemiologija

uredi

Podaci o prevalenci Albrajtove nasledne osteodistrofije su ograničeni. Usko povezan poremećaj, PHP, ima prevalenciju od 0,34 do 1,1 na 100.000.[11][12][13]

Etiologija

uredi

AHO fenotip se obično primećuje kod pseudohipoparatireoidizma (PHP) tipa 1a, 1c i pseudo-pseudohipoparatiroidizma (PPHP), retko se primećuje kod pacijenata sa PHP tip 1b i nije opisan u PHP tip 2.[14][15]

Pseudohipoparatireoidizam nastaje usled heterozigotne inaktivirajuće mutacije u GNAS1 genu koji kodira α-podjedinicu stimulativnog G proteina. GNAS gen se nalazi na telomernom kraju dugog kraka hromozoma 20 (20k13.2-20k13.3).[16]

PHP tip 1a i PHP tip 1c nastaju usled inaktivirajućih GNAS1 mutacija koje su nasleđene od majke, koje se manifestuju fenotipom ANO plus hormonskom rezistencijom. Nasuprot tome, oni sa očevim nasleđenim GNAS1 mutacijam prisutni su samo sa fenotipom ANO bez hormonske rezistencije (PPHP).

PHP tip 2b nastaje zbog abnormalnosti u metilacije GNAS-a.[15]

Patofiziologija

uredi

Pored otpornosti na PTH, PHP tip 1a i PHPtip 1c su takođe povezani sa otpornošću na druge hormone kao što su hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH), hormon koji oslobađa hormon rasta (GHRH), gonadotropin i kalcitonin.[17]

Skeletne abnormalnosti kod Albrajtove nasledne osteodistrofije iako uključuju skraćivanje svih dugih kostiju, najizrađenije su na kostima šaka i stopala. Kratke kosti nisu prisutne pri rođenju i manifestuju se kako dete raste zbog preranog zatvaranja epifiza, što skraćuje period rasta.[18]

Ektopična osifikacija, još jedna je tipična karakteristika Albrajtove nasledne osteodistrofije, koja se odnosi se na formiranje ekstraskeletne kosti (intramembranozna osifikacija) i nije sinonim za ektopičnu kalcifikacija. Formiranje ektopične osifikacije nije povezano sa nivoima kalcijuma i fosfora u serumu, već je rezultat nedostatka Gs-alfa u mezenhimalnim matičnim ćelijama, što dovodi do njihove diferencijacije u osteoblaste na ekstraskeletnim mestima kao što su potkožno tkivo i dermis i posledična formiranje nove kosti.[19] Kod PHP tip 1a kao i kod PPHP, obim potkožnih osifikacija u pozitivnoj je korelaciji sa ozbiljnošću mutacija (teže kod pacijenata sa pomeranjem okvira i besmislenim mutacijama).[20]

Nizak rast, uobičajena je karakteristika Albrajtove nasledne osteodistrofije, koji nastaje iz različitih razloga. Nekoliko pacijenata može imati intrauterinu retardaciju rasta, ali deficit rasta postaje očigledniji tokom vremena zbog smanjene brzine rasta nakon nekoliko godina po rođenju, kompromitovanog pubertetskim naglim rastom i preranim prestankom rasta zbog ranog spajanja epifiza.[13] Ovo poslednje je verovatno posledica nedovoljne signalizacije na PTH/PTHrP receptoru, što rezultuje ubrzanom diferencijacijom proliferirajućih hondrocita u hipertrofične ćelije.

Otpornost na GHRH i posledični nedostatak hormona rasta takođe delimično doprinose neuspehu u rastu.[13] Smanjena potrošnja energije, a ne prekomerna potrošnja energije, navodi se kao uzrok gojaznosti u ranoj fazi u nekoliko nedavnih studija.[21][22]

Klnička slika

uredi
 
Horiodini pleksus, u kome se mogu javiti znaci kalcifikacije kod ANO

Poremećaj karakterišu sledeći znaci i simptomi:[23]

  • Hipogonadizam
  • Sindrom brahidaktilije
  • Kalcifikacija horoidnog pleksusa
  • Hipoplazija zubne gleđi
  • Punih obraza
  • Hipokalcemična tetanija

Osobe sa Albrajtovom naslednom osteodistrofijom pokazuju nizak rast, karakteristično skraćene četvrte i pete metakarpale kosti, zaobljeno lice i često blagi intelektualni nedostatak.[24]

Albrajtova nasledna osteodistrofija je opšte poznata kao pseudohipoparatiroidizam jer bubreg reaguje kao da nema paratiroidnog hormona. Nivo paratiroidnog hormona u krvi je povišen kod pseudohipoparatiroidizma zbog hipokalcemije.

Dijagnoza

uredi

Početna biohemijska procena treba da uključi procenu rezistencije na PTH (serumski kalcijum, serumski albumin i serumski fosfor). Hipokalcemija, hiperfosfatemija i povišeni PTH u odsustvu hipovitaminoze D, hipomagneziemija i bubrežna disfunkcija su dijagnostika rezistencije na PTH.[13]

U uslovima ANO, treba posumnjati na rezistenciju na PTH čak i kada je kalcijum u serumu normalan ako je PTH visok-normalan do visok sa normalnim 25-hidroksi vitaminom D.[13]

Ako postoje dokazi o rezistenciji na PTH, treba izvršiti procenu druge hormonske rezistencije (serumski tireostimulišući hormon i tiroksin bez seruma). Obično je hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) blago povišen. Svi pacijenti sa rezistencijom na PTH, posebno oni sa niskim rastom, treba da budu podvrgnuti proceni ose GH-IGF1. Procenu rezistencije na gonadotropin treba uzeti u obzir samo kod pacijenata sa kašnjenjem puberteta.[13]

Rendgenografija

Sazrevanje skeleta treba pratiti rentgenografijom leve ruke u redovnim intervalima. Rendgenografija takođe može otkriti kratke metakarpale, metatarzalne kosti, distalne falange palca, poodmaklo koštano doba i ektopičnu osifikaciju.

Elektrokardiogram

Elektrokardiogram može otkriti produženi QT kod pacijenata sa hipokalcemijom.

Kompjuterska tomografija mozga može otkriti kalcifikacija bazalnih ganglija i, u težim slučajevima, difuznija kalcifikacija koja uključuje subkortikalnu belu materiju (Fahr sindrom).

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Pojedinačne karakteristike Albrajtove nasledne osteodistrofije nisu jedinstvene za pseudohipoparatiroidizam i primećuju se kod drugih poremećaja kako je opisano u nastavku.[25]  ANO treba razlikovati od dole opisanih poremećaja, koji blisko imitiraju Albrajtovu naslednu osteodistrofiju.

Sindrom brahidaktilije-mentalne retardacije ili sindrom sličan ANO ( HDAC4 mutacija gubitka funkcije ili mikrodelecija 2k37)

Brahidaktilija, gojaznost, zaostajanje u razvoju, mentalna retardacija, poremećaji ponašanja su uobičajene manifestacije. Blaga rezistencija na PTH se može primetiti kod sindroma sličnog AHO, ali ne i kod ektopične osifikacije.[26]

iPPSD4 ili akro-dizostoza tip 1 ( mutacija PRKRA1A )

Facijalna disostoza i hipoplazija nosa, generalizovana, teška brahidaktilija i PTH rezistencija ± druga hormonska rezistencija. Podgrupa pacijenata sa ANO bez abnormalnosti u  genu GNAS1 ima mutacije u  genu PRKRA1A.[27]

iPPSD5 ili Akro-dizostoza tip 2 ( PDE4D mutacija)

Generalizovana i teška brahidaktilija tipa E, facijalna disostoza i hipoplazija nosa, mentalna retardacija, smanjena interpedunkularna udaljenost ( PDE4D mutacija gubitka funkcije). Podgrupa pacijenata sa ANO bez abnormalnosti u genu GNAS1 ima mutacije u genu PDE4D.[27]

iPPSD6 ( PDE3A mutacija)

Nizak rast, brahidaktilija E, hipertenzija, petlja posteriorne donje cerebelarne arterije.

Izolovana brahidaktilija E

HOKSD13 mutacija.

Brahidaktilija E niskog rasta, PTHLH tip ( PTHLH mutacija)

Problemi sa zubima, poteškoće u učenju, facijalni dismorfizam

Trihorhinofalangealni sindrom

Blaže generalizovana brahidaktilija E bez urezivanja epifiza falange, retka dlaka, lukovičasti vrh nosa, tanka gornja usna, nedostatak hormona rasta, malformacija kuka.

Tarnerov sindrom

Nizak rast, kratka IV metakarpalna (bez skraćivanja TP1), insuficijencija jajnika, kubitus valgus, Madelungov deformitet

Terapija

uredi

Pacijenti sa pseudohipoparatiroidizmom se leče oralnim suplementacijama kalcijuma, kalcitriolom i ograničenjem unosa fosfata u ishrani.

Subklinički oblik hipotiroidizam se može lečiti zamenom levotiroksina.

Lečenje hormonom rasta preporučuje se pacijentima sa dokumentovanim nedostatkom hormona rasta, obično u dozama koje se koriste za SGA.[18]

Zamenu polnih steroida treba ponuditi pacijentima sa odloženim pubertetom zbog rezistencije na gonadotropin.

Prognoza

uredi

Postoje ograničene informacije u vezi sa prognozom Albrajtove nasledne osteodistrofije. Očekivani životni vek je obično normalan kod pacijenata sa Albrajtovom naslednom osteodistrofijom.

Teška morbidna gojaznost sa povezanim komplikacijama kao što su opstruktivna apneja u snu, neuropsihijatrijski poremećaji, napadi i katarakta su češći kod oblika Albrajtove nasledne osteodistrofije povezane sa PHP tip 1a.[12]

Komplikacije

uredi

Povezana rezistencija na PTH koja dovodi do hronične hipokalcemije i hiperfosfatemije može dovesti do kalcifikacije bazalnih ganglija i subkortikalne bele materije i posledičnih neuropsihijatrijskih poremećaja, poremećaja kretanja i parkinsonizma.[12][28][29]

Prevalencija sindroma karpalnog tunela je veća kod pacijenata sa Albrajtovom naslednom osteodistrofijom.[30]

Prijavljen je povećan rizik od apneje u snu kod dece sa PHP tip 1a. [31]

Osetljivost na insulin je smanjena kod pacijenata sa PHP tip 1a, što kod njih povećava rizik od poremećene tolerancije glukoze.[32]

Spinalna stenoza se često opisuje kod pacijenata sa Albrajtovom naslednom osteodistrofijom, što može dovesti do parapareze donjih ekstremiteta.[33]

Heterotopne osifikacije u zglobovima ili oko njih retko mogu dovesti do ograničenih pokreta zglobova.[34]

Izvori

uredi
  1. ^ „Albright's hereditary osteodystrophy” (na jeziku: engleski). Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program. Arhivirano iz originala 11. 02. 2017. g. Pristupljeno 9. 2. 2017. 
  2. ^ Kottler, Marie (2004). „Alpha hereditary Osteodystrophy” (PDF). Orphanet. 
  3. ^ „Pseudohypoparathyroidism: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  4. ^ MACGREGOR ME, WHITEHEAD TP (oktobar 1954). „Pseudo-hypoparathyroidism; a description of three cases and a critical appraisal of earlier accounts of the disease”. Arch Dis Child. 29 (147): 398—418. .
  5. ^ Mantovani, G.; Elli, F. M. (2019). „Inactivating PTH/PTHRP Signaling Disorders”. Front Horm Res. Frontiers of Hormone Research. 51: 147—159. ISBN 978-3-318-06408-7. PMID 30641531. doi:10.1159/000491045. 
  6. ^ Mouallem M, Shaharabany M, Weintrob N, Shalitin S, Nagelberg N, Shapira H, Zadik Z, Farfel Z. Cognitive impairment is prevalent in pseudohypoparathyroidism type Ia, but not in pseudopseudohypoparathyroidism: possible cerebral imprinting of Gsalpha. Clin Endocrinol (Oxf). 68  (2):  233–9.
  7. ^ Wilson LC, Trembath RC (oktobar 1994). „Albright's hereditary osteodystrophy”. J Med Genet. 31 (10): 779—84. .
  8. ^ Wilson LC, Hall CM (decembar 2002). „Albright's hereditary osteodystrophy and pseudohypoparathyroidism”. Semin Musculoskelet Radiol. 6 (4): 273—83. .
  9. ^ Patten JL, Johns DR, Valle D, Eil C, Gruppuso PA, Steele G, Smallwood PM, Levine MA (maj 1990). „Mutation in the gene encoding the stimulatory G protein of adenylate cyclase in Albright's hereditary osteodystrophy”. New England Journal of Medicine. 322 (20): 1412—9. .
  10. ^ Long DN, McGuire S, Levine MA, Weinstein LS, Germain-Lee EL (mart 2007). „Body mass index differences in pseudohypoparathyroidism type 1a versus pseudopseudohypoparathyroidism may implicate paternal imprinting of Galpha(s) in the development of human obesity”. J Clin Endocrinol Metab. 92 (3): 1073—9. .
  11. ^ Nakamura Y, Matsumoto T, Tamakoshi A, Kawamura T, Seino Y, Kasuga M, Yanagawa H, Ohno Y (januar 2000). „Prevalence of idiopathic hypoparathyroidism and pseudohypoparathyroidism in Japan”. J Epidemiol. 10 (1): 29—33. .
  12. ^ a b v Underbjerg L, Sikjaer T, Mosekilde L, Rejnmark L. Pseudohypoparathyroidism - epidemiology, mortality and risk of complications. Clin Endocrinol (Oxf). 84  (6):  904–11.  Međutim, procenjuje se da je prevalencija PHP-a otprilike 1 na 20.000.
  13. ^ a b v g d đ Germain-Lee EL (avgust 2019). „Management of pseudohypoparathyroidism”. Curr Opin Pediatr. 31 (4): 537—549. 
  14. ^ Zeniya S, Yuno A, Watanabe T, Usui T, Moriki Y, Uno Y, Miake H (2014). „A 22-year-old woman with hypocalcemia and clinical features of albright hereditary osteodystrophy diagnosed with sporadic pseudohypoparathyroidism type Ib using a methylation-specific multiplex ligation-dependent probe amplification assay”. Intern Med. 53 (9): 979—86. .
  15. ^ a b Thiele S, Mantovani G, Barlier A, Boldrin V, Bordogna P, De Sanctis L, Elli FM, Freson K, Garin I, Grybek V, Hanna P, Izzi B, Hiort O, Lecumberri B, Pereda A, Saraff V, Silve C, Turan S, Usardi A, Werner R, de Nanclares GP, Linglart A. From pseudohypoparathyroidism to inactivating PTH/PTHrP signalling disorder (iPPSD), a novel classification proposed by the EuroPHP network. Eur J Endocrinol. 2016 Dec;175(6):P1-P17.
  16. ^ Gejman PV, Weinstein LS, Martinez M, Spiegel AM, Cao Q, Hsieh WT, Hoehe MR, Gershon ES (april 1991). „Genetic mapping of the Gs-alpha subunit gene (GNAS1) to the distal long arm of chromosome 20 using a polymorphism detected by denaturing gradient gel electrophoresis”. Genomics. 9 (4): 782—3. .
  17. ^ Levine MA (decembar 2012). „An update on the clinical and molecular characteristics of pseudohypoparathyroidism”. Curr Opin Endocrinol Diabetes Obes. 19 (6): 443—51. .
  18. ^ a b Mantovani G, Bastepe M, Monk D, de Sanctis L, Thiele S, Usardi A, Ahmed SF, Bufo R, Choplin T, De Filippo G, Devernois G, Eggermann T, Elli FM, Freson K, García Ramirez A, Germain-Lee EL, Groussin L, Hamdy N, Hanna P, Hiort O, Jüppner H, Kamenický P, Knight N, Kottler ML, Le Norcy E, Lecumberri B, Levine MA, Mäkitie O, Martin R, Martos-Moreno GÁ, Minagawa M, Murray P, Pereda A, Pignolo R, Rejnmark L, Rodado R, Rothenbuhler A, Saraff V, Shoemaker AH, Shore EM, Silve C, Turan S, Woods P, Zillikens MC, Perez de Nanclares G, Linglart A (avgust 2018). „Diagnosis and management of pseudohypoparathyroidism and related disorders: first international Consensus Statement”. Nat Rev Endocrinol. 14 (8): 476—500. .
  19. ^ Pignolo RJ, Xu M, Russell E, Richardson A, Kaplan J, Billings PC, Kaplan FS, Shore EM (novembar 2011). „Heterozygous inactivation of Gnas in adipose-derived mesenchymal progenitor cells enhances osteoblast differentiation and promotes heterotopic ossification”. J Bone Miner Res. 26 (11): 2647—55. .
  20. ^ Salemi P, Skalamera Olson JM, Dickson LE, Germain-Lee EL (januar 2018). „Ossifications in Albright Hereditary Osteodystrophy: Role of Genotype, Inheritance, Sex, Age, Hormonal Status, and BMI”. J Clin Endocrinol Metab. 103 (1): 158—168. .
  21. ^ Perez KM, Curley KL, Slaughter JC, Shoemaker AH (novembar 2018). „Glucose Homeostasis and Energy Balance in Children With Pseudohypoparathyroidism”. J Clin Endocrinol Metab. 103 (11): 4265—4274. .
  22. ^ Shoemaker AH, Lomenick JP, Saville BR, Wang W, Buchowski MS, Cone RD. Energy expenditure in obese children with pseudohypoparathyroidism type 1a. Int J Obes (Lond). 37  (8):  1147–53.
  23. ^ „Albright's hereditary osteodystrophy | Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program”. rarediseases.info.nih.gov. Arhivirano iz originala 11. 02. 2017. g. Pristupljeno 2022-01-28. 
  24. ^ Garavelli L; Pedori S; Zanacca C; et al. (April 2005). „Albright's hereditary osteodystrophy (pseudohypoparathyroidism type Ia): clinical case with a novel mutation of GNAS1”. Acta Biomedica. 76 (1): 45—8. PMID 16116826. 
  25. ^ Pereda A, Garin I, Garcia-Barcina M, Gener B, Beristain E, Ibañez AM, Perez de Nanclares G. Brachydactyly E: isolated or as a feature of a syndrome. Orphanet J Rare Dis. 2013 Sep 12;8:141
  26. ^ Elli FM, de Sanctis L, Madeo B, Maffini MA, Bordogna P, Pirelli A, Arosio M, Mantovani G. 2q37 Deletions in Patients With an Albright Hereditary Osteodystrophy Phenotype and PTH Resistance. Front Endocrinol (Lausanne). 10  604.
  27. ^ a b Elli FM, Bordogna P, de Sanctis L, Giachero F, Verrua E, Segni M, Mazzanti L, Boldrin V, Toromanovic A, Spada A, Mantovani G (jun 2016). „Screening of PRKAR1A and PDE4D in a Large Italian Series of Patients Clinically Diagnosed With Albright Hereditary Osteodystrophy and/or Pseudohypoparathyroidism”. J Bone Miner Res. 31 (6): 1215—24. .
  28. ^ Hasani-Ranjbar S, Jouyandeh Z, Amoli MM, Soltani A, Arzaghi SM (2014). „A patient with features of albright hereditory osteodystrophy and unusual neuropsychiatric findings without coding Gsalpha mutations”. J Diabetes Metab Disord. 13: 56. 
  29. ^ Song CY, Zhao ZX, Li W, Sun CC, Liu YM. Pseudohypoparathyroidism with basal ganglia calcification: A case report of rare cause of reversible parkinsonism. Medicine (Baltimore). 2017 Mar;96(11):e6312.
  30. ^ Joseph AW, Shoemaker AH, Germain-Lee EL (jul 2011). „Increased prevalence of carpal tunnel syndrome in albright hereditary osteodystrophy”. J Clin Endocrinol Metab. 96 (7): 2065—73. .
  31. ^ Landreth H, Malow BA, Shoemaker AH (2015). „Increased Prevalence of Sleep Apnea in Children with Pseudohypoparathyroidism Type 1a”. Horm Res Paediatr. 84 (1): 1—5. .
  32. ^ Muniyappa R, Warren MA, Zhao X, Aney SC, Courville AB, Chen KY, Brychta RJ, Germain-Lee EL, Weinstein LS, Skarulis MC. Reduced insulin sensitivity in adults with pseudohypoparathyroidism type 1a. J Clin Endocrinol Metab. 2013 Nov;98(11):E1796-801
  33. ^ van Lindert EJ, Bartels RH, Noordam K (2008). „Spinal stenosis with paraparesis in albright hereditary osteodystrophy”. Case report and review of the literature. Pediatr Neurosurg. 44 (4): 337—40. 
  34. ^ Sarathi V, Patil A, Wade R, Bandgar TR, Shah NS (jun 2011). „Intraarticular heterotopic ossification as the initial manifestation in a child with pseudohypoparathyroidism 1a”. Indian J Pediatr. 78 (6): 745—8. .

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Албрајтова_наследна_остеодистрофија&oldid=27869953”