Aleksijada
Aleksijada (grčki: Ἀλεξιάς) je istoriografsko delo vizantijske spisateljice Ane Komnine, ćerke cara Aleksija I Komnina (1081–1118).[1]
Delo
urediAna Komnina je bila ćerka vizantijskog cara Aleksija. Nakon očeve smrti (1118), na vizantijski presto došao je njegov sin Jovan II Komnin (1118–1143). Ana Komnin je učestvovala u zaveri organizujući atentat na svog brata. Na presto je nameravala dovesti svoga muža, Nićifora Vrijenija. Nakon što je zavera otkrivena, Ana i Nićifor se povlače iz političkog života. Nakon muževljeve smrti (1137), Ana se posvetila literarnom radu tj. pisanju Aleksijade. Postanak ovog dela vezan je za Nićifora Vrijenija. Carica Irina, Aleksijeva supruga, tražila je od njega da sastavi biografiju Aleksija. Vrijenije je započeo sa pisanjem Aleksijade, ali je umro te je pisanje nastavila njegova žena. Aleksijada je završena 1148. godine. U to doba Ana je bila starija žena koja je već dugo živela u manastiru.
Ana je Aleksijadu pisala pristrasno, težeći da Aleksija prikaže u što boljem svetlu iako na više mesta navodi da će pisati objektivno "zaboravljajući ljubav i mržnju". Delo je pisano u 15 knjiga i sadrži podatke o caru Aleksiju i porodici Komnin još pre uspona na vizantijski presto, zatim opis dolaska Komnina na vlast, opis unutrašnjih prilika Carstva u Aleksijevo vreme, borbe sa Normanima, Turcima, Pečenezima. Aleksijada je značajan izvor za Prvi krstaški rat. U delu se spominju i Srbi koje Ana Komnina naziva "Starosedeocima Dalmacije", a Srbiju Dalmacijom.
Reference
urediLiteratura
uredi- Leib, Bernard, ur. (1937). Anne Comnène: Alexiade (règne de l'empereur Alexis I Comnène 1081-1118) (PDF). 1. Paris: Les Belles Lettres.
- Leib, Bernard, ur. (1943). Anne Comnène: Alexiade: Règne de l'empereur Alexis I Comnène (1081-1118) (PDF). 2. Paris: Les Belles Lettres.
- Leib, Bernard, ur. (1945). Anne Comnène: Alexiade: Règne de l'empereur Alexis I Comnène (1081-1118) (PDF). 3. Paris: Les Belles Lettres.
- Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut.