Википедија

Alfred od Velike Britanije

Члан британске краљевске породице; 14. дете и 9. син краља Џорџа III и Шарлоте од Мекленбург-Штрелица.

Princ Alfred od Velike Britanije (engl. Prince Alfred of Great Britain; Vindzor, 22. septembar 1780 — Vindzor, 20. avgust 1782)[1] bio je četrnaesto dete i ujedno deveti i najmlađi sin kralja Džordža III i njegove supruge kraljice, Šarlote od Meklenburg-Štrelica. Godine 1782, Alfred, koji nikada nije bio vitalnog zdravlja, se razboleo nakon vakcinacije protiv malih boginja, a nedugo potom i preminuo. Njegova rana smrt, zajedno sa smrću njegovog brata princa Oktavija šest meseci kasnije, duboko je uznemirila kraljevsku porodicu. U kasnijim napadima ludila, kralj Džordž je zamišljao razgovore sa oba svoja najmlađa sina.

Princ Alfred
Princ Velike Britanije i Irske
Slika Alfreda kao dečaka sa kratkom, tankom plavom kosom, u beloj odeći sa ružičastim pojasom
Portret Tomasa Gejnsboroa, 1782
Lični podaci
Puno imePrinc Alfred od Velike Britanije
Datum rođenja(1780-09-22)22. septembar 1780.
Mesto rođenjaZamak Vindzor, Vindzor, Berkšir, Engleska, Velika Britanija
Datum smrti20. avgust 1782.(1782-08-20) (1 god.)
Mesto smrtiRojal lodž, Vindzorski veliki park, Engleska, Velika Britanija
GrobVestminsterska opatija
Porodica
RoditeljiDžordž III
Šarlota od Meklenburg-Štrelica
DinastijaHanover

Život uredi

Princ Alfred je rođen u zamku Vindzor, 22. septembra 1780. godine.[2][3] Bio je četrnaesto dete i ujedno i deveti i najmlađi sin kralja Džordža III i njegove supruge kraljice Šarlote od Meklenburg-Strelica.[4] Po rođenju, postao je član dinastije Hanover. Kada je Alfred rođen, njegova najstarija braća su već bila blizu punoletstva.[5] Kršten je nepunih mesec dana od rođenja, 21. oktobra 1780. godine. Princa je krstio Frederik Kornvolis, kenterberijski nadbiskup, a kumovi su bili njegova starija braća Džordž, princ od Velsa i princ Fridrih, i sestra Šarlota, kraljevska princeza.[3][6][7] Alfredovo rođenje donelo je radost njegovoj porodici, posebno njegovoj starijoj sestri princezi Sofiji, koja je, kako je izvestila njihova sestra princeza Elizabeta, nazvala novu bebu svojim unukom.[8] Od rođenja, Alfredovo zdravlje je bilo delikatno. Patio je od „erupcija” na licu i tokom celog života se borio sa kašljem.[9]

Smrt i posledice uredi

 
Apoteoza princa Oktavija iz 1783, Benjamin Vest. Alfred (levo) dočekuje svog brata Oktavija (desno) na nebu.

Za vreme princa Alfreda, male boginje su bile bolest od koje su se plašili i plemići i obični ljudi,[10] a zbog nerazvijene medicine, posledice po obolele su često bile fatalne.[11] Kraljica Šarlota, Alfredova majka, bila je doživotni zagovornik vakcinacije i pristala je da se kraljevska deca podvrgnu vakcinaciji.[12] Variolacija, preteča vakcinacije, popularizovana je u Britaniji kada su kćerke kralja Džordža II, tada princ od Velsa, podvrgnute proceduri 1721. godine.[13]

Godine 1782. princ Alfred je vakcinisan protiv malih boginja. Inokulacija je negativno uticala na prinčevo zdravlje. Alfredovo lice i kapci su oboleli od erupcija izazvanih vakcinacijom, a grudni koš je takođe bio u lošem stanju.[14] U junu je odveden u priobalni grad Dil, sa svojom guvernantom ledi Šarlotom Finč i medicinskom sestrom gospođom Čivli, kako bi se oporavio.[15][9] Lekari su se nadali da će morski vazduh, kupanje u vodi i jahanje poboljšati njegovo zdravstveno stanje.[14][16] U pismima upućenim svojoj prijateljici Meri Hamilton, ledi Šarlota je napisala da je kupanje u moru pozitivno uricalo na princa, te da mu je i apetit poboljšan.[17] Dok je bio tamo, Alfred se mnogima dopao zbig svog šarma i dobre naravi.[14] Uprkos tome, problemi sa grudima i licem nisu nestali.[14] Početkom jula, ledi Šarlota je izvestila da Alfred počinje da se oporavlja, ali kasnije tog meseca njegovo stanje se pogoršalo do te mere da nije mogao da hoda.[17] Početkom avgusta, princ Alfred, ledi Šarlota i gospođa Čivli vratili su se u Vindzorski zamak zbog njegovog pogoršanja stanja. Po povratku, lekari su se okupili da razgovaraju o prinčevom zdravlju i zaključili da dečaku preostaje samo nekoliko nedelja života. Nakon što je bolovao od napada groznice i kontinuiranih problema sa grudima,[18] princ Alfred je umro između četiri i pet časova popodne 20. avgusta[19][20][21] u kući Royal Lodge, u Vindzorskom velikom parku, nekoliko nedelja pre drugog rođendana.[22]

Iako prema tadašnjim običajima nije postojala formalna žalost domaćinstva za smrt kraljevske dece mlađe od sedam godina,[22] njegovi roditelji su teško podneli gubitak. Prema pisanju ledi Šarlote, kralj i kraljica su bili veoma povređeni.[22] Alfred je sahranjen u Vestminsterskoj opatiji 27. avgusta 1782. godine,[2][23] ali su njegovi ostaci kasnije premešteni u Kraljevski trezor u kapeli Svetog Đorđa u zamku Vindzor, 11. februara 1820. godine.[24][25] Šest meseci nakon Alfredove smrti, njegov četvorogodišnji stariji brat Oktavije je takođe podlegao virusu malih boginja nakon vakcinacije, što je dodatno razaralo kralja, [26][27][28] koji je već tugovao za jednim sinom.[29][30] Književnik i grof Horas Volpol je preneo ser Horas Menu da je kralj Džordž III rekao kako mu je veoma žao Alfreda, ali da je nakon smrti Oktavija, sada trebalo i on da umre.[31][32] Alfredov otac je nastavio da razmišlja o smrti svojih sinova, a pogled na Alfredov posthumni portret na porodičnoj slici Tomasa Gejnsboroa naslikan skoro godinu dana nakon prinčeve smrti rasplakao je njegove tri najstarije sestre, a kralj i kraljica su takođe bile vidno dirnuti.[33] [34] Tokom jednog od napada ludila 1812, Džordž je vodio zamišljene razgovore sa svoja dva najmlađa sina.[26][napomena 1]

Princ Alfred bio je prvo dete kralja Džordža III i kraljice, Šarlote koje je preminulo,[23][35] dok je njegova sestra, princeza Meri, koja je preminula 1857.[36] godine, bila poslednja preživela od petnaestoro braće i sestara. Zbog rane smrti, Alfred nikada nije bio stariji u nizu, jer je njegova mlađa sestra Amelija rođena posle njegove smrti.[37]

Naslov i stil uredi

Tokom svog života, Alfred je bio proglašen za Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Princ Alfred, sa titulom Princa Velike Britanije i Irske.[19]

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Džordž II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Frederik, princ od Velsa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Princeza Karolina od Brandenburg-Ansbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Džordž III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Frederik II, vojvoda od Sakse-Gota-Albertina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Princeza Avgusta Saskogotska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Princeza Magdalena Avgusta od Anhalt-Cerbsta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Princ Alfred od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Adolf Frederih II, vojvoda od Meklenburga-Cerbsta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Djuk Čarls Luis Frederik od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Princeza Kristina Emili od Švarcburg-Zondershauzena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Princeza Šarlota od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Ernest Frederik I, vojvoda od Saks-Hildburghauzena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Princeza Elizabeta Albertin od Sakse-Hildburghauzena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Grofica Sofija Albertin od Erbah-Erbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Napomene uredi

  1. ^ Džeremi Blek navodi da su se ti razgovori dogodili 1812. godine; Kenet Panton veruje da su se dogodili godinu dana ranije, 1811.[23]

Izvori uredi

  1. ^ Curzon 2020, str. XII.
  2. ^ a b Weir 2008, str. 300.
  3. ^ a b Hall 2010, str. 236.
  4. ^ Hedley 1975, str. 344.
  5. ^ Hadlow 2014, str. 192.
  6. ^ Sheppard 1894, str. 59.
  7. ^ Watkins 1819, str. 276.
  8. ^ Fraser 2004, str. 65.
  9. ^ a b Hadlow 2014, str. 291.
  10. ^ Riedel, Stefan (januar 2005). „Edward Jenner and the History of Smallpox and Vaccination”. Proceedings (Baylor University. Medical Center). Baylor University Medical Center. 18 (1): 21—25. PMC 1200696  . PMID 16200144. doi:10.1080/08998280.2005.11928028. 
  11. ^ Koplow 2003, str. 9.
  12. ^ Hedley 1975, str. 99.
  13. ^ Koplow 2003, str. 17.
  14. ^ a b v g Fraser 2004, str. 71.
  15. ^ Watkins 1819, str. 282.
  16. ^ Hadlow 2014, str. 291–292.
  17. ^ a b Hadlow 2014, str. 292.
  18. ^ Fraser 2004, str. 72–73.
  19. ^ a b „No. 12324”. The London Gazette. 20. 8. 1782. str. 1. 
  20. ^ Hedley 1975, str. 126.
  21. ^ Holt 1820, str. 251.
  22. ^ a b v Fraser 2004, str. 72.
  23. ^ a b v Panton 2011, str. 39.
  24. ^ „Royal Burials in the Chapel since 1805”. College of St. George. Arhivirano iz originala 27. 9. 2011. g. 
  25. ^ „Royal Burials in the Chapel by location”. College of St. George. Arhivirano iz originala 22. 1. 2010. g. 
  26. ^ a b Black 2006, str. 156.
  27. ^ Fraser 2004, str. 74–77.
  28. ^ Hedley 1975, str. 127.
  29. ^ Black 2006, str. 256.
  30. ^ Curzon 2020, str. 86.
  31. ^ Walpole & Cunningham 1891, str. 363.
  32. ^ Hadlow 2014, str. 293.
  33. ^ Fraser 2004, str. 73.
  34. ^ Hadlow 2014, str. 296.
  35. ^ Hibbert 2000, str. 99.
  36. ^ Fraser 2004, str. xii–xiii, 399.
  37. ^ Fraser 2004, str. xii–xiii, 74–75.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфред_од_Велике_Британије&oldid=27514462”