Amalija de Ljano
Amalija de Ljano (šp. Amalia de Llano; 29. april 1822 — 6. jul 1874) bila je španska kontesa i spisateljica. Bila je važna figura u kulturnom životu Madrida u 19. veku. Udajom je takođe postala kontesa od Vilčesa i vikontesa od La Kervanta.
| Amalija de Ljano Kontesa od Vilčesa i vikontesa od La Kervanta | |
|---|---|
.jpg) Portret „Kontesa od Vilčesa”, slikara Federika de Madraza iz 1853. | |
| Lične informacije | |
| Rođenje | Amalija Tereza Ramona de Ljano i Dotres Čavari i Gibert 29. april 1822. Barselona |
| Smrt | 6. jul 1874. (52 god.) Madrid |
| Grob | Groblje Sen Isitro |
| Nacionalnost | špansko |
| Supružnik | Gonzalo Hose de Vilčes i Parga, konte od Vilčesa |
| Deca | Gonzalo Vilčes i Ljano Pilar de Vilčes i Ljano |
| Majka | Pilar Dotres i Gibert |
| Otac | Ramon de Ljano i Čavari |
Biografija
urediAmalija de Ljano bila je ćerka Ramona de Ljano i Čavari i Pilar Dotres i Gibert. Rođena je 1822. godine u Barseloni u bogatoj porodici buržoazijskih trgovaca. Posle smrti oca, njena majka se udala za Franciska Falca i Valkaker, IX markiza od Almonakido de los Oteros. Ovaj brak doneo je porodici pristup mnogim buržoazijskim krugovima. Amalija se udala 12. oktobra 1839. za Gonzala Vilčez i Parga (1808–1879). Par je imao dvoje dece:
- Gonzalo Vilčez i Ljano (Madrid, 13. juna 1842 - Madrid, 2. februara 1918), II grof od Vilčeza, II vikon Kervanta. Gonzalo je 1879. godine oženio Mariju San Huan i Mendinueta (? - 1927) groficu od Goineče i Himere.
- Pilar de Vilches i Llano.
Dana 8. decembra 1848. godine, kraljica Izabela II odlikovala je njenog supruga Gonzala, uzdigavši ga za grofa od Vilčesa. Pre ovog čina, imao je titulu vikonta La Kervanta, nomenklature koja se pozivala na jedno od njihovih prebivališta u regionu Kastilja-La Manča.[1]
Grofica od Vilčesa učestvovala je i organizovala predstave, kao i književne susrete koje su često posećivale intelektualne ličnosti i umetnici njenog vremena. Kao velika ljubiteljka književnosti, okušala se i kao pisac, uspevši da objavi dva romana: Ledia (Ledia) i Berta (Berta). Drugi roman je svetlost dana ugledao tek posle njene smrti. Slikar Federiko de Madrazo, koji je naslikao njen portret 1853. godine, bio je deo njenog kruga prijatelja. Grofica je sama platila 4.000 reala za sliku. Slika prikazuje groficu kako graciozno sedi u finom naslonjaču, a mladost i lepota ističu se tamnom pozadinom. Portret se prilično razlikuje od tradicionalnih španskih portreta iz tog perioda.[2] Grofica od Vilčesa bezuslovno je podržala Izabelu II i bila je vrlo naklonjena obnovi vladavine.[1]
Amalijinu smrt, koja se dogodila 6. jula 1874. godine u Madridu, madridsko društvo je duboko osetilo, što se ogledalo u brojnim člancima koji su joj bili posvećeni u tadašnjim novinama. Sahranjena je na groblju Sen Isitro (šp. Cementerio de San Isidro) u Madridu, u porodičnoj grobnici markiza Almonakida de los Oteros, koju je 1870. godine sagradio arhitekta Venseslao Gavinja Bakuero. Pored nje se, između ostalih, nalaze i posmrtni ostaci njene majke, njenog očuha i njenog unuka Gonzala. Njen muž, konte od Vilčesa, umro je 1879. godine i sahranjen je na istom groblju, ali u drugoj grobnici.
Reference
uredi- ^ a b Dardé, Carlos (1996). La Restauración, 1875-1902. Alfonso XII y la regencia de María Cristina (na jeziku: Spanish). str. 102—106. ISBN 84-7679-317-0.
- ^ „Amalia de Llano y Dotres, Countess of Vilches”. Museo del Prado. Pristupljeno 20. 4. 2021.