Američki pit bul terijer

Američki pit bul terijer
Alternativna imena
APBT Pit bul Pit
Zemlja porekla
SAD
Klasifikacija i standardi
UKS: Terijeri standard

Američki pit bul terijer (APBT) je potomak originalnog engleskog buldoga i engleskog terijera. Cilj uzgoja je bio rad-performans.

Kolbijev Tvister je pobedio za Kolbija 19. 11. 1906, pri čemu je porazio Parsonovog Džim Big Boja u 42. min. u Boksford, Masačusets

Osnovno

• Mužjak
  • Visina od 45 do 53 cm
  • Težina od 11 do 29 кг
• Ženka
  • Visina od 43 do 50 cm
  • Težina od 13 do 27 кг

Istorija

U Engleskoj, krajem 18. i početkom 19. veka borbe pasa sa bikovima su bile izuzetno popularne pa su gajeni psi koji bi se što bolje istakli u istom. Isti tip pasa se takođe koristio u lovu i od strane mesara ne bi li oborili nemirnu, divlju stoku. Ovi psi su se zvali bulldogs (engl. bull - bik, engl. dogs - psi). Istorijski, reč „buldog” nije označavao rasu pasa po sebi, već je primenjen na potomke drevnih tipova mastif, pasa koji su se isticali u bulbaitingu (bull=bik, baiting=mamiti). Buldozi u stara vremena su bili nešto sasvim drugačije od današnjih slatkih klovnova koje znamo kao buldoge. Stari radni buldozi su bili bliži fenotipu pit bula danas, no modernom buldogu. Upotreba reči buldog se primenjuje na pit bulove dan danas među ljubiteljima i odgajivačima istih. Kada su u Engleskoj borbe bikova zabranjene ( 1835. godine ), sport usklađivanja dva psa, jednog protiv drugog, upotpunio je prazninu.

Jedna tačka razdora o istoriji APBT je da li su ovi pit (engl. pit - jama) borbeni psi u suštini nova vrsta pasa specijalno kreirana za ovaj popularan hobi. Neki autori, posebno Ričard Straton pretpostavljaju da je APBT u suštini ista rasa pasa kao renesansi psi, mešani sa buldozima, i naročito terijerima, koji su se koristili za borbu sa bikovima. Neki veruju da su to skroz drugi psi, i da oni koji su se koristili za borbu sa bikovima su bili u tome dobri, ali ne i jedan na jedan (za pit borbu), ali su dobro dokumentovani.

Karakteristike psa

Narav

Iako je APBT istorijski gajen za borbu sa bikovima (pa i u hvatanju pacova u tzv. jamama), kasnije, i sa drugim psima, dobro vaspitani pit bul ima stabilan temperament, suprotno popularnom verovanju, nije agresivan prema ljudima. Ali se dešava da su agresivni prema drugim psima, obično onima koji im mogu predstavljati pretnju, a to su uglavnom daleko veći psi od njih samih, takođe agresivni.

Danas mnogi ljudi ukrvljuju (pare rodbinski) pit bulove ne bi li dobili pse koji liče psihofizički u većem procentu na ciljanog psa (pretka), ali prekomerno ukrvljavanje (incest) dovodi do pasa koji su ponekad fizički unazađeni (loša ili pogrešna ukrvljavanja), a ponekad agresivni prema ljudima (takvi psi su se uglavnom odstranjivali). Dakle, zajedno sa svojom odlučnošću i snagom, APBT nije pas za bilo koga, jer iziskuje trening i socijalizaciju od malih šapa.

Iako neki pitovi mogu biti sumnjičavi prema strancima, kao i većina pasa, i da će zaštititi svoje voljene ako je neophodno, generalno se ne ističu kao psi čuvari. Ako je vaš glavni razlog za uzimanje ovog psa za zaštitu, odbranu ili napad, možda je bolje da nabavite rotvajlera, dobermana ili nemačkog ovčara.

Izgled

Postoji nekoliko vrsta pasa koje nazivaju pit bul. Primarno, postoje američki pit bul terijer, američki stafordski terijer (AST), američki buli (u novije vreme) i stafordski bul terijer. Ova tri psa (izuzev američkog bulija) dele isto poreklo ali kasniji uzgoj naglašava različite kriterijume. Neki ljudi ih smatraju totalno različitim vrstama, neki ne, ali to je subjektivna stvar obzirom da imaju potpuno iste pretke pre nastanka nekih kriterijuma. Kod APBT-a ne postoji striktno određen kriterijum za izgled, dosta variraju izgledom i veličinom jer kod njih su samo bitni srčanost, agilnost, snaga, karakter. APBT može biti bilo koje, sem merle ili sive boje (sa sivom pečurkom). Postoji takođe i ADBA udruženje koje organizuje i izložbe ovih pasmina, a kriterijumi su donekle određeni.

Od 1900. do 1975. je verovatno postepeno povećanje u prosečnoj težini APBT-a tokom godina, ali danas je moderno, pogotovo u Americi što veće-to bolje, pa ih pare tako da dobiju što veće primerke. Danas postoje i psi koje neupućeni nazivaju xl, xxl ili xxxl pit bulovima, a koji su u stvari američki buli, skroz zasebna rasa pasa. Takođe postoje i AKC ''питови''

APBT nije FCI priznat, ali postoje organizacije i udruženja koja ih priznaju kao rasu. Svaki registar ima određenje kriterijume za izgled ili karakteristike američkog pit bul terijera. Primer ilustrovanog A.D.B.A. standarda

Nega i zdravlje

Ovu rasu treba svakodnevno šetati, barem sat vremena, igrati se, ili vežbati. Treba rano početi sa dresurom i socijalizacijom. Ne treba ih ostavljati napolju predugo jer ne podnose zimu najbolje (a ni trening po najvećem suncu obzirom da su srčani, preći će zbog vlasnika granicu normale i mogu dobiti čak infarkt). Dlaka ne zahteva posebnu negu, a lako je održavati povremenim kupanjem. Povremeno četkanje tvrdom četkom će održavati sjaj dlake.

Američki pit bul terijeri su generalno zdrava pasmina, ali kao i sve ostale rase, skloni su nekim zdravstvenim stanjima. Neće svaki APBT patiti od ovih bolesti, ali potrebno ih je uzeti u obzir. Najčešće bolesti su displazija kuka, alergije, hipotireodizam, srčani problemi.Dalje, srčani crv, babesia, lajmska bolest, stafilokoke, streptokoke, itd (o čemu treba obratiti posebnu pažnju, obzirom da ne pokazuju simptome kao druge pasmine, već kad je bolest uznapredovala).

Spoljašnje veze

• Nacionalni kinološki savez (jezik: engleski)

Literatura

• Capp, Dawn M. (2004). American Pit Bull Terriers: Fact or Fiction: The Truth Behind One of America's Most Popular Breeds. Doral Publishing. ISBN 978-0-9745407-1-9. 
• Foster, Ken (2006). The Dogs Who Found Me: What I've Learned from Pets Who Were Left Behind. Lyons Press. ISBN 978-1-59228-749-9. 
• Stahlkuppe, Joe (2000). American Pit Bull Terrier Handbook. Barron's Educational Series. ISBN 978-0-7641-1233-1.