Anatolije Optinski

Anatolije I Optinski (rođ. Aleksej Mojsejevič Zercalov, 6. [12] marta 1824, selo Bobili, Kaluška gubernija - 25. januara [6. februara], 1894, Optinska Pustinja) - sveštenik Ruske pravoslavne crkve. Proslavljen kao svetitelj 2000. godine, uvršten je u Saborni hram 14 svetih Optinske isposnice.

Anatolije Optinski
Lični podaci
Datum rođenja	1824.
Mesto rođenja	selo Bobili, Kaluška gubernija, Carska Rusija
Datum smrti	25. januara [6. februara], 1894.
Mesto smrti	Optinska Pustinja, Carska Rusija

Biografija

Rođen je 1824. godine u porodici đakona Mojsija Kopijeva, koji je služio u crkvi sela Bobili, Borovski okrug, Kaluška gubernija. Na krštenju je dobio ime po svetom Aleksiju, čoveku Božijem. U porodici je bilo šestoro dece.

Uspešno je završio Borovsku bogoslovsku školu, a zatim i Kalušku bogosloviju. U Bogosloviji je dobio novo prezime - Zercalov. Šest godina služio je u Trezorskoj komori pokrajinske vlade. Za vreme bolesti dao je zavet: ako ozdravi, otići će u manastir. Po ozdravljenju je odbio da služi i po blagoslovu roditelja otišao je u Optinski manastir, gde je ostao zauvek.

U Optinskuu pustinju je došao 31. jula 1853. godine. Položio razne poslušanja; dugo je bio pomoćnik pisara oca Evfimija (Trunova). Sedam godina, do smrti starca Makarija, bio je njegov duhovni učenik. Zatim se duhovno preselio kod starca Amvrosija.

Posle devet godina novicijata, 17. novembra 1862. godine u skitskoj crkvi Aleksej je postrižen u monašku shimu sa imenom Anatolije – u čast Anatolija, patrijarha caregradskog; 5. juna (jula) 1866. godine rukopoložen je u jerođakona, a 7. septembra 1870. godine u jeromonaha. Od decembra 1866. bio je monaški bibliotekar, a od decembra 1870. monaški dekan.

U leto 1871. sinodalnim ukazom, uz dovođenje u čin arhimandrita, postavljen je za nastojatelja Orlovskog manastira (Vjatska gubernija), ali je na zahtev kaluškog episkopa Grigorija ovo postavljenje poništeno. 1873. godine, posle smrti starca Ilariona, postavljen je za starešinu skita i bratskog ispovednika.

Kada je osnovan manastir Šamorda, starac Amvrosije mu je poverio brigu o monahinjama; Amvrosije je više puta rekao sestrama: „Retko vas vodim kod sebe (na razgovor), jer sam miran za vas: vi ste kod oca Anatolija. Pored toga, bio je duhovnik manastira u šest drugih eparhija. Budući da je i sam bio vatreni molitvenik, vršilac Isusove molitve, on je tome poučavao i svoju duhovnu decu. Starac Amvrosije je rekao: „Dana mu je takva molitva i blagodat, koja se daje jednom od hiljadu. Njegovo pastirsko staranje je u Optinskoj isposnici vaspitalo starešine poslednjih vremena kao Varsanufije[1] i Nektarije.

Krajem 1892. otputovao je u Sankt Peterburg, gde je sa Jovanom Kronštatskim služio Svetu Liturgiju.

Teško bolestan, stariji Anatolij je 15. decembra 1893. tajno prihvatio shimu. Preminuo je u 4.20 u utorak, 25. januara 1894. godine“.

Godine 1996. kanonizovan je za lokalno poštovanog svetitelja Optinske isposnice, a u avgustu 2000. godine od Jubilarnog Arhijerejskog Sabora Ruske pravoslavne crkve proslavljen za opšte crkveno poštovanje.

Mošti svetog Anatolija (starog) nalaze se u Vladimirskoj crkvi Optinske isposnice.