Википедија

Ana Bičam

Ana Bičam, šesnaesta grofica od Vorika (13. jul 1426- 20. septembar 1492.), bila je značajna engleska plemkinja poznog srednjeg veka. Bila je kćerka Ričarda Bičama, trinaestog grofa od Vorika i njegove druge žene Izabele Despenser, kćerke Tomasa Despensera i Konstance od Jorka). Ana Bičam je bila majka dve poznate kćeri, Izabele Nevil, vojvotkinje od Klarensa i Ane Nevil, kraljice Engleske, supruge Ričarda III. [1]

Ana Bičam
Datum rođenja(1426-07-13)13. jul 1426.
Mesto rođenjaCaversham Park
Datum smrti20. septembar 1492.(1492-09-20) (66 god.)

Nasledstvo uredi

Ana Bičam je rođena u dvorcu Kaveršam u Oksfordširu (sada Berkšir). Bila je udata za Ričarda Nevila „Kraljotvorca“, dok se njen brat Henri Bičam oženio Ričardovom sestrom Sesili 1436. Nakon smrti Aninog oca 1439. godine, a potom i njenog brata Henrija 1446. godine, kao i njegove mlade kćeri lejdi Ane 1449. godine, Ričard Nevil nasleđuje titulu i značajna dobra erla od Vorika preko svoje žene.

Ipak, ovo nasledstvo bilo je osporeno od strane tri Anine starije polusestre po ocu, koje je Ričard Bičam dobio sa Elizabetom, naslednicom Berklija. Jedna od njih, lejdi Eleonor, bila je udata za Edmunda Boforta, drugog vojvodu od Samerseta (poginuo je u prvoj bici kod Sent Albansa 1455. godine). Spor oko nasleđa Vorikovih teritorija podstakao je neprijateljstvo između porodice Nevil i Bofort, koje su bile u bliskim rodbinskim vezama. Muž Ane Bičam, Ričard, bio je unuk lejdi Džoan Bofort, grofice od Vestmorlanda, sestre vojvodinog oca. Zakon je smatrao da je Ana Bičam kao tetka poslednje grofice, mnogo prihvatljivija da dobije nasledstvo nego njene starije polusestre, koje tako sa njom nisu delile nasledstvo, uključujući i najstariju lejdi Margaret, groficu od Šruzberija (umrla 1468.). Ričard Nevil je uspeo da zadrži nasledstvo Vorikovih i Despenserovih netaknuto.

Brakovi njenih kćeri uredi

Njena starija kći, lejdi Izabela, udala se za Džordža, vojvodu od Klarensa, mlađeg brata engleskog kralja Edvarda IV. Mlađa kći Ana Nevil bila je prvo udata za Edvarda od Vestminstera, jedinog sina kralja Henrija VI. Kada je princ Edvard od Vestminstera poginuo u bici kod Tjuksberija, Ana Nevil se udala za Ričarda, vojvodu od Glostera, kasnije engleskog kralja Ričarda III. Iako im je majka još uvek bila živa, dve Nevilove sestre su se borile oko njenog nasledstva, jer je Ana proglašena zvanično mrtvom od strane parlamenta. Da bi dobio Džordžovu saglasnost za brak sa Anom, Ričard se odrekao većine Vorikove zemlje i imanja, uključujući i samu grofoviju Vorik (koju je „Kraljotvorac“ posedovao po pravu svoje žene), kao i Solzberija i pozicije Velikog komornika Engleske, [2]te ih predao vojvodi od Klarensa. Posle Džordžovog pogubljenja zbog izdaje 1478. godine, njegov sin Edvard nasledio je titulu grofa od Vorika, dok je Ričardov sin nosio titulu grofa od Salizburija.[3]

Kasniji život uredi

Ana je umrla u oskudici, nadživevši svog muža, kćerke i zetove koji su je potpuno razbaštinili. Ona je bila u utočištu u Opatiji Bolije kada je 1486. molila kralja Henrija VII da joj vrati njene posede. Povratila je samo mali deo i to samo pod uslovom da prihvati da će ostatak nasledstva biti u vlasništvu Henrija VII. „Vorik i Spenser zemlje“, njeno lično nasledstvo, postali su zemlje krune.[4]

Portreti u literaturi uredi

Ana, grofica od Vorika, pominje se u knjizi Filipe Gregori Bela kraljica (2009), Crvena kraljica (2010), i Kraljotvorčeva kćerka (2012), [5]a igra je i Džulijet Obri u televizijskoj adaptaciji sve tri knjige (2013) Bele kraljice.[6] Prikazana je kao hladna i ambiciozna majka Izabele i Ane Nevil i kao najveća podrška svom mužu.

Mnogo naklonjeniji joj je portret grofice od Vorika u knjizi Šeron Kej Penman Sunce u sjaju, a mnogo materinskiji pogled na nju daje i knjiga Džejn Pled Neodlučna kraljica. Književnica Sandra Vort prikazuje groficu kao savest svog muža u pet knjiga koje se odnose na Ratove ruža. Grofica je prikazana kao veoma bliska sa svojim unukom Edvardom od Midlhajma. Pozitivno je prikazana i u knjizi „Žena kraljotvorca“ izdatoj 1974. godine autorke Sandre Vilson.[7]

Reference uredi

  1. ^ Hicks, Michael (2011-08-26). Anne Neville: Queen to Richard III (na jeziku: engleski). The History Press. ISBN 978-0-7524-6887-7. 
  2. ^ Kendall, Paul Murray (1956). Richard the Third (na jeziku: engleski). W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-00785-5. 
  3. ^ Ashdown-Hill, John (2014-03-03). The Third Plantagenet: George, Duke of Clarence, Richard III's Brother (na jeziku: engleski). The History Press. ISBN 978-0-7509-5539-3. 
  4. ^ Wolffe, Bertram Percy (1970). The crown lands, 1461 to 1536: an aspect of Yorkist and early Tudor government. Internet Archive. London, Allen & Unwin; New York, Barnes and Noble. ISBN 978-0-04-942081-6. 
  5. ^ Dennison, Matthew (2012-08-17). „Review: The Kingmaker's Daughter by Philippa Gregory”. Express.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-21. 
  6. ^ Genzlinger, Neil (2013-08-09). „In This Game of Thrones, Ladies Play Hardball”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-21. 
  7. ^ „Anne Beauchamp”. The Los Angeles Times. 1975-04-27. str. 559. Pristupljeno 2022-05-21. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Бичам&oldid=26810245”