Anders Jonas Angstrem
Anders Jonas Angstrem (šved. Anders Jonas Ångström; Legde, 13. avgust 1814 — Upsala, 21. jun 1874), je bio švedski fizičar, spektroskopičar.[1] Otkrio je prisustvo vodonika na Suncu.[2]
| Anders Jonas Angstrem | |
|---|---|
 Jonas Anders Angstrom | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. avgust 1814. |
| Mesto rođenja | Legde, Švedska |
| Datum smrti | 21. jun 1874. (59 god.) |
| Mesto smrti | Upsala, Švedska |
| Obrazovanje | Univerziteta u Upsali |
| Naučni rad | |
| Polje | fizika |
Angstrem se obrazovao u Upsali a od 1839. predavao je fiziku na univerzitetu Upsala[1] do smrti. Otkrio je metod merenja toplotne provodljivosti, dokazujući da je ona srazmerna električnoj provodljivosti i izveo zaključak da užareni gas emituje zrake iste prelomljivosti kao one što ih apsorbuje, odnosno da vreo gas emituje svetlost iste talasne dužine na kojoj je apsorbovao svetlost kad je bio hladniji.[1] To je 1859. dokazao Kirhof. Bio je jedan od prvih osnivača spektroskopije.[1] Od 1861. je proučavao Sunčev spektar zaključivši da vodonik mora biti prisutan u Sunčevoj atmosferi.[1] Objavio je kartu od skoro 1 000 linija normalnog solarnog spektra koje je ranije primetio Fraunhofer. Bio je prvi čovek koji je ispitao spektar severne svetlosti, otkrio i izmerio karakterističnu svetlu liniju u njenom žuto-zelenom pojasu.
Angstrem (10-10m), jedinica za dužinu, koja ne spada u SI jedinice, nazvana je njemu u čast.[1] On je tu jedinicu koristio da bi beležio talasne dužine spektralnih linija.
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 49. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Ångström, Anders Jonas - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-01-25.
