Andrija Dragutinović

Andrija Dragutinović je pesnik, pisac i novinar iz sela Konjarnik, opština Žitorađa.

Biografija

Andrija je rođen  u okolini Prokuplja, 1934. godine, kao najstarije od petoro dece Radoja i Spasenije. Od oca pesnika, nasledio je talenat za umetnost, isto kao i njegova braća i sestre. Vidosava je bila direktor Topličke biblioteke, Božidar i Hranislav bavili su se glumom i slikarstvom, a najmlađa, Ljiljana Dragutinović je poznata glumica.

Pravnik po struci, ceo svoj radni vek proveo je kao društveno-politički kulturni radnik, a neko vreme pred penziju bio je i starešina u službi javne bezbednosti.

Poezijom je počeo da se bavi od rane mladosti, a njegove pesme objavljene su na televiziji, radiju, dnevnim listovima, književnim časopisima. Objavio je nekoliko knjiga. Prva u nizu, zbirka pesama ”Ognjena svitanja” iz 1975. godine u izdavaštvu Doma kulture u Žitorađi. Jedan deo zbirke nazvan je ”crveno nebo Vijetnamsko”.

Po objavljivanju ove zbirke ambasada DR Vijetnam u Beogradu ponudila je Andriji Dragutinoviću da mu objavljenu zbirku pesama prevede na vijetnamski jezik, i Andrija je tada postao prvi Jugosloven čije su stihove čitali na vijetnamskom. Takođe, ambasador ove zemlje se Andriji Dragutinoviću zahvalio poslavši zahvalnicu za novi izraz jakih veza koje postoje između dveju zemalja.

Pored toga, 2006. godine je objavio pesama ” Sa obe strane života”, knjigu pripovetki ”Priče sa naslovne strane” i knjigu aforizama ”Hteo sam da se obratim vama u vaše i moje ime”. Tokom 2008. godine objavljen mu je roman ”Senke” kao i knjiga aforizama i misli ”Replika”. U pripremi za štampanje su i roman ”Antonije”, pesme ”Poslednje kapi suza” i ”Tragovi vremena”.

Kako nije imao talenta za glumu, kao njegova braća i sestra, Andrija je napisao dve pozorišne predstave ”Kalča sa onoga sveta” i ”Nijesam ja ka ovi, čoče”. Zastupljen je u leksikonu Jugoslovenskih pisaca i Antologiji Povelja ljubavi za zemlju, kao i izdanju Topličkih pesnika od Drainca do danas ”Ovo je nebo moje”.

Pored pisanja, Andrija Dragutinović je i vičan guslar, a imao je sklonosti i ka novinarstvu. Veći broj godina bio je stalni honorarni saradnik Večernjih novosti, Radio Niša, i aktivno sarađivao u Narodnim novinama, Topličkim novinama, i književnom časopisu ”Tok”, koji je objavljivan u okviru rada književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju.