Википедија

Antikodon

Antikodon je triplet nukleotida tRNK koji je komplementaran kodonu iRNK.

Transportna RNK- antikodon je predstavljen crvenom bojom

Karakteristike uredi

Za svaki od kodona iRNK, osim tzv. stop kodona, postoji odgovarajući, komplementaran antikodon tRNK. Pošto se kodoni iRNK prepisuju sa DNK po principu komplementarnosti i komplementarni su antikodonima, proizlazi da antikodoni sadrže isti redosled baza kao odgovarajući triplet DNK, samo što umesto timina imaju uracil. Ukupan broj antikodona iznosi 61. Prilikom translacije antikodon tRNK se vezuje vodoničnim vezama za komplementaran kodon iRNK.

Interakcija kodon-antikodon uredi

Interakcija kodon-antikodon je sparivanje komplementarnih baza iRNK i tRNK, koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena aminokiselina. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po strogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T), odnosno, sa uracilom (A-U) (ako se radi o RNK), dok se guanin sparuje sa citozinom (G-C). Kodon i antikodon se sparuju antiparalelno što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona.

Hipoteza Frensisa Krika uredi

Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je Frensis Krik postavio hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po strogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja (kolebanja), tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil na trećoj poziciji u kodonu može da se sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom.

Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista tRNK može da prepozna veći broj različitih kodona, kao i da se tRNK sa različitim antikodonima mogu vezivati za isti kodon. Prema priloženoj tabeli se vidi da je 61 kodon određen sa nešto više od 30 antikodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i kolebljiv. Kako za treću bazu kodona važi osobina kolebljivosti, tako to isto važi za prvu bazu antikodona (zbog antiparalelnosti). Biološki značaj ove pojave je zaštita od mutacija.

Vidi još uredi

Literatura uredi

  • Dumanović, J, Marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антикодон&oldid=26811789”