Antimikrobna aktivnost vina
Antimikrobna aktivnost vina zasniva se na dejstvu nekih sastojaka vina, kao što su: fenolna kiselina, p-kumarna kiselina i neki flavonoida,[1] kao (+)- katehin i kvercetin, protiv gram-pozitivnih i gram-negativnih bakterija. Naime dosadašnjim istraživanjima utvrđeno je da flavonoidi i fenolne kiseline u vinama imaju antibakterijska, antifugalna, antiviralna, antineoplastična, hepatoprotektivna, imunomodulaciona, anti-inflamatorna, antimikrobna, antikancerogena, antimutagena svojstva.[2]
Epidemiologija uredi
Iako se zna da preterano konzumiranje alkohola, pa i u obliku vina, može da ima štetan uticaj po čovekovo zdravlje, epidemiološke studije s početka 20. veka pokazale su da postoje i veoma značajni pozitivni uticaji crvenog vina na stanje u ljudskom organizmu.[3][4]
Svetska zdravstvena organizacija (1970) uključila je preko 1.000.000 stanovnika iz 18 razvijenih zemalja sveta u brojna istraživanja, da bi posle statistički obrade iznela stav da je u zemljama sa većom potrošnjom vina, smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja 3-5 puta manja u odnsou na zemlje gde je potrošnja vina mala (poznati „francuski paradoks”).[5]
Umereno konzumiranje crvenog vina, oko 120 ml dnevnoj može da dovede do smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti od 25 do 60%.[6][7][8]
Takođe dosadašnjim istraživanjima utvrđeno je da flavonoidi i fenolne kiseline u vinama imaju antibakterijska, antifugalna, antiviralna, antineoplastična, hepatoprotektivna, imunomodulaciona, anti-inflamatorna, antimikrobna, antikancerogena, antimutagena svojstva. Mehanizmi antimikrobnog delovanja fenolnih jedinjenja nisu još uvek u potpunosti razjašnjeni. Mada je poznato da kvercetin deluje na DNK, dok epigalokatehin, kao antimikrobni agens, deluje na ćelijske membrane.[9]
Antimikrobno delovanje Vina, se pojačava se na sa niskim pH vrednostima u prisutnosti etanola (nepovoljnim uslovima za razvoj mikroorganizama).
Daglija i sardnici (2007),[10] pokazali su da vino može biti efikasan antibakterijski agens protiv bakterijskih vrsta iz grupe streptokoka.
Antimikrobna aktivnost crvenih vina u istraživanjima uredi
.jpg)
Antimikrobna aktivnost crvenih vina koja se uglavnom ispitue primenom diskdifuzione i mikrodilucione metode prema šest gram-pozitivnih bakterija: Klostridijum perfringens ATCC 19404, Bacilus subtilis ATCC 6633, Listerije ATCC 33090, Stafilokokusa aureus ATCC 6538, Sarcine lutee ATCC 9341 i Mikrokokusa flavus ATCC 40240 i šest gram-negativnih: Ešerihija koli ATCC 25922,[11] Pseudomonasa aeruginoza ATCC 9027, Salmonele enteritidis ATCC 13076, Šigele sonei ATCC 25931, Klebsijele pneumoniaa ATCC 10031 i Proteusa vulgarisa ATCC 8427), kao i prema kvascu - Kandida albikans.[12]
Primena ove metode pokazalo se da svako vino poseduje antibakterijsko svojstvo, ali da njegov intenzitet dejstva prema istoj bakterijskoj vrsti različit i da zavisi od; sorte grožđa, njegovog sastava, podneblja berbe grožđa, načina obrade i čuvanja itd.[13]
Analize ispitivanih crvenih vina pokazale su na mikrobiološkom disku (50 μL/disc) da imaju inhibicionu zonu delovanja do 20,0 mm prema nekim bakterijskim sojevima, što je uporedljivo sa inhibicionom zonom delovanja standardnih antibiotika (koja se kreće od 16,0 - 35,0 mm,) i nekih fenolnih jedinjenja, kao što su: galna kiselina, kvercetin i (+)- katehin (14,5 - 21,8 mm).[13]
Korelacionom analizom takođe je potvrđeno da postoji dobra korelacija između antimikrobnog delovanja crnih vina prema Ešerihija koli i nađenih koncentracija za (+)- katehin (0,6625) i ukupnih fenolnih kiselina (0,7333), kao i između Stafilokokusa aureusa i nađenih koncentracija za (+)- katehin (0,7433) i ukupnih fenolnih kiselina (0,5121).[13]
Na osnovu istraživanja antioksidacione i antimikrobne aktivnosti vina utvrđeno je da se najbolje korelacije uspostavljaju sa ukupnom koncentracijom detektovanih flavonoida, pa je zaključeno da je biohemijsko delovanje crvenih vina, zapravo posledica sinergestičkog delovanja većeg broja biološkoaktivnih komponenata, a ne samo jedne.[13]
To navodi na zaključak da kvalitetna crvena vina sa povećanim sadržajem fenola, i drugih supstanci zbog svok antimikrobnog dejstva mogu biti konkurentnija na svetskom tržištu.[14]
- Razlika u antimikrobnog aktivnosti između crvenih i belih vina
Crvena vina u odnosu na bela pokazuju jaču antimikrobnu aktiviti prema gram pozitivnim bakterijama sledećim redosledom:
Klostridijum perfringens > Bacilus subtilis ~ Listerija monocitogenes ~ Sarcina lutea > Stafilokokus aureus, ~ Mikrokokus flavus.[13]
- Antimikrobna aktivnost crnih vina prema testiranim gram-negativnim bakterijama
Proteus vulgaris > Pseudomonas aeruginoza ~ Salmonela enteritidis > Klebsijela pneumonije > Šigela sonei.[13]
Izvori uredi
- ^ Grotewold E. (2006).The Science of Flavonoids, Springer Science, USA
- ^ Fikselova M., Kačaninova M., Mellen M. (2010). Antioxidant and antimicrobial effects of Slovac Tokaj wines, Acta Alimentaria, 39, 256 – 264
- ^ Harris V., Jiranek V, Ford C.M., Grbin P.R. (2010) Inhibitory effect of hydroxycinnamic acids on Dekkera spp, Applied Microbiology and Biotechnology, 86, 721-729
- ^ Ikigai H., Nakae T., Hara Y., Shimamura T. (1993) Bactericidal catechins damage the lipid bilayer. Biochemica et Biophysica Acta, 1147, 132-136
- ^ Renaud S., de Lorgeril M. (1992). Wine, alcohol, plateles and the French paradox for conorary heart disease, Lancet, 339, 1523-1526.
- ^ Bertelli A.A.E. (2007). Wine, research and cardiovascular disease: Instructions for use. Atherosclerosis, 195 (2), 242-247
- ^ Gey, K.F. (1990). The antioxidant hypothesis of cardiovascular disease: epidemiology and mechanisms, Biochemical Society Transactions, 18, 1041-1045
- ^ Mimić-Oka J., Simić D., Simić T. (1999). Free radicals in cardiovascular diseases. Facta Universitatis, Medicine and Biology, 6/1, 11-22.
- ^ Moretro T., Daeschel M.A. (2004). Wine is bactericidial to foodborne pathogens, Journal of Food Science, 69/9, 251-257.
- ^ Daglia M., Papeti A., Grisoli P., Aceti C., Dacarro C., Gazzani G. (2007) Antibacterial activity of red and white wine against oral Streptococci. Journal of Agricultural and Food Chemistry, 55, 5038-5042.
- ^ Just J.R., Daeschel M.A. (2003) Antimicrobial effects of wine on Escherichia coli O157:H7 and Salmonella typhimurium in a model stomach system, Journal of Food Science, 68, 285-90
- ^ Bauer A.W., Kirby W.M., Sherris J.C., Truck M. (1966). Antibiotic susceptibility testing by a standardized single fisc method, American Journal of Clinical Pathology, 45, 493-496.
- ^ a b v g d đ Radovanović B., Radovanović A., Souquet JM. Phenolic profile and free radicalscavengingactivity of Cabernet Sauvignon wines of different geographical origins fromthe Balkan region. Journal of Science and Food Agriculture, 90 ( 2010) 2455–2461
- ^ German J.B., Walzem R.L. (2000) The health benefits of wine. Annual Review of Nutrition, 20, 561–593
Litertura uredi
- Jovančićević, Branimir, Karakterizacija i korelacija bioaktivnih fenolnih jedinjenja crvenih vina Balkana i njihova antioksidaciona i antimikrobna svojstva. doktorska disertacija, Hemijski fakultet Univerzitetau Beogradu, 2014.
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
