Antislavizam

Antislavizam ili slavofobija, odnosno antislovenstvo, pojam je kojim se označavaju razni oblici netrpeljivosti, neprijateljstva ili mržnje prema slovenskim narodima, njihovim državama, istorijskim tekovinama i kulturnoj baštini u celini. Tokom istorije, antislavizam se ispoljavao u širokom rasponu od omalovažavanja slovenskih naroda i njihove kulture, preko izražavanja netrpeljivosti i neprijateljstva, do otvorenog zagovaranja mržnje prema Slovenima i pozivanja na uništavanje slovenskih naroda.

Naslovna stranica dela Mein Kampf, u kojem je Adolf Hitler izložo svoju antislovensku ideologiju

Pojam antislavizam se u stručnoj literaturi i publicistici na srpskom jeziku sreće i kao antislovenstvo, odnosno protuslovenstvo, ili protivslovenstvo.

Istorija

Prve naznake organizovanog antislavizma javljaju se već u vreme prodora nemačkog Tevtonskog reda prema slovenskom istoku, a sam pojam je ušao u širu upotrebu početkom 19. veka. U ideologiji nemačkog nacističkog režima, antislavizam je poprimio rasističke i genocidne razmere, što je tokom Drugog svetskog rata dovelo do masovnog zatiranja i proganjanja slovenskog stanovništva i sistematskog uništavanja slovenske kulturne baštine u mnogim okupiranim oblastima.

Slavofobija

Poseban oblik antislavizma, koji se ispoljava u vidu projektovanog straha, odnosno fobije u odnosu na Slovene, naziva se slavofobija. Jedna od osnovnih odlika slavofobije ogleda se u stavu da treba strahovati od Slovena, koji su (prema uverenju slavofoba) opasni po druge narode. U tom smislu, slavofobija se neretko koristi kao izgovor za podsticanje opšte netrpeljivosti prema Slovenima. U oblasti političkih odnosa, slavofobija se javlja i kao propagandno sredstvo. Režim nacističke Nemačke je tokom predratnih godina sistematski promovisao i podsticao strah od Slovena, u cilju pridobijanja nemačke javnosti za narcističku politiku prema slovenskim državama, koja je po osnovu navodne opasnosti od Slovena prikazivana kao "odbrambena", dok je u stvarnosti bila agresivna i ekspanzionistička.

Vidi još

• Rasizam
• Antisrbizam
• Antirusizam
• Antislovaštvo
• Antislovenaštvo
• Germanizacija

Literatura

• Bogdanović, Dimitrije (1985). Knjiga o Kosovu. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
• Borejsza, Jerzy W. (1988). Antyslawizm Adolfa Hitlera. Warszawa: Czytelnik. 
• Borejsza, Jerzy W. (1989). „Racisme et antislavisme chez Hitler”. La politique nazie d'extermination. Paris: Albin Michel. str. 57—74. 
• Ersch, Johann Samuel, ur. (1810). „Erdbeschreibung”. Allgemeine Literatur-Zeitung. Halle-Leipzig. 2 (177): 465—472. 
• Jaworska, Sylvia (2011). „Anti-Slavic imagery in German radical nationalist discourse at the turn of the twentieth century: A prelude to Nazi ideology?” (PDF). Patterns of Prejudice. 45 (5): 435—452. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2018. g. Pristupljeno 19. 10. 2018. 
• Knežević, Miloš (2016). „Konture slavofobije: Epohalne predrasude o Slovenima” (PDF). Nacionalni interes: Časopis za nacionalna i državna pitanja. 12 (3): 75—120. 
• Krestić, Vasilije (1969). Hrvatsko-ugarska nagodba 1868. godine. Beograd: SANU. 
• Leiberich, Michel (1977). L'antislavisme allemand dans la vie politique et quotidienne du kulturkapampf à la veille de la première guerre mondiale. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Libretti, Giovanni (1998). „The Presumed Antislavism of Engels”. Beiträge zur Marx-Engels-Forschung: 191—202. 
• Nedeljković, Dušan (1999). „Antislovenska politika imperijalističkih sila između dva svetska rata”. Gledišta: Časopis za društvenu kritiku i teoriju. 40 (1-2): 238—248. 
• Serrier, Thomas (2004). „Antislavisme et antisémitisme dans les confins orientaux de l'Allemagne au XIXe siècle”. Normes culturelles et construction de la déviance. Paris: École pratique des hautes études. str. 91—102. 
• Fagard, Michel (1977). L'antislavisme allemand a travers les publications specialisees des annees 1914 a 1921. Thèse de doctorat. Paris: Université de Paris VIII. 
• Wollman, Frank (1968). Slavismy a antislavismy za jara národů. Praha: Academia.