Antonije Marinković

Antonije Marinković, poznat i kao A. M. Mladunac, Mefisto i Andra (Korman kod Aleksinca, 21. maj 1917Kruševac, 16. jul 1987) bio je srpski književnik.[1]

Antonije Marinković
Lični podaci
Datum rođenja(1917-05-21)21. maj 1917.
Mesto rođenjaKorman,, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti16. jul 1987.(1987-07-16) (70 god.)
Mesto smrtiKruševac,, Jugoslavija

Biografija

uredi

Osnovnu školu završio u Skoplju i Kruševcu. Gimnaziju je završio u Kruševcu. Jedan je od osnivača SKOJ-a u Kruševačkoj Gimnaziji. Zbog svoje političke aktivnosti, više puta bio je zatvaran pre Drugog sv. Rata. Za vreme rata se sklonio u Korman, a 1944. god, postaje borac Treće južnomoravske brigade na Jastrepcu. Tada je ranjen i poslat na lečenje u Italiju. Vratio se krajem 1944. god. Od tada radi u štabu Druge armije u Tuzli, u listu Naš front. Radio je neko vreme i u Zagrebu, gde je bio sekretar za srednjoškolsko obrazovanje oficira, 1945. god. U Beogradu postaje saradnik lista Narodna armija, urednik Književnih novina i član KUD „Ivo Lola Ribar“, 1946. Od 1950-1959, živeo u Kormanu, potom bio nastavnik osnovne škole u Gredetinu.Od 1960. nastanjuje se u Kruševcu gde ostaje do kraja svog života. Više godina je radio u Istorijskom arhivu Kruševac.[2][1]

Književni rad

uredi

Jedan je od pokretača lista Narod (Kruševac, 1939). Publikovao je zbirku pesama Žetva 1939. koja je zabranjena zbog revolucionarnih ideja.. Bio je član Književnog kluba Bagdala od osnivanja, 1959. god. Sa grupom pisaca izdvojio iz Kluba i 1968. osnovao Udružene stvaraoce Sinteza i bio urednik prvog broja . Od 1964. god. Bio je član centra za fantazmagiku u Briselu i stalni saradnik časopisa Fantasmagie. Prevođen na francuski, italijanski, ruski, rumunski, češki, flamanski jezik. Prevodio sa engleskog, italijanskog, francuskog i ruskog. Bio član Udruženja književnika Srbije.[3][1]

Pisao je pesme, pripovetke, drame, eseje, književne kritike. Bavio se i esejistikom iz oblasti likovne i muzičke umetnosti. U rukopisu su ostala neobjavljena njegova dela Kneginja, drama u četiri čina i Veselin: posthumna memorija, monodrama., Čedni i besni , roman (odlomak objavljen u Bagdali, avgust 1987).[4][1]

Bibliografija

uredi
  • Žetva, pesme, 1939.
  • Stope na vodi, pesme, 1952.
  • Krizalida : pripovetke, 1960.
  • Svetkovina poezije : o Tinu Ujeviću, 1961.
  • Nedogled : pesme, 1962.
  • Reka ljudima govori, književna kritika o delu Živka Jevtića, 1963.
  • Gustina bića : pesme, 1969.
  • Šest vekova Kruševca : [1371-1971], 1970.
  • Mačak pred golicavim predelom : pripovetke, 1974.
  • Tragajući, pesme, 1978.
  • Anđama moderni Mefisto, 1978.
  • Poniženje s molitvom, 1980.
  • Čovek protiv Baš-čelika, 1981.
  • Taoci, 1983.
  • Sutjeska, 1984.
  • Zatvoren u telu, 1986.
  • Rasinski narodno oslobodilački partizanski odred, 2011.

Reference

uredi
  1. ^ a b v g „Uskoro u BIBLIOFONOTECI: Antonije Marinković (1917 - 1987)”. vrnjackabiblioteka.org.rs. Arhivirano iz originala 04. 02. 2022. g. Pristupljeno 4. 2. 2022. 
  2. ^ Simonović, Slobodan. Enciklopedija Kruševca i okoline. Aleksandrovac : Zavičajni muzej Župe, 2016. str. 280. ISBN 978-86-86829-18-4. 
  3. ^ Knjiga o Antoniju : [zbornik]. Kruševac : Književni klub Bagdala, 2007. ISBN 978-86-84233-15-0. 
  4. ^ Simonović, Slobodan. Enciklopedija Kruševca i okoline. Kruševac : Milirex, 2011. ISBN 978-86-86033-31-4.