Apolo 13

Apolo 13 (engl. Apollo 13) je sedma Apolo misija koju je organizovao SAD. Letelica je lansirana 11. aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Kenedi na Floridi ali je misija napuštena zbog eksplozije rezervoara sa kiseonikom dva dana posle lansiranja. Posada se uspešno vratila na Zemlju a o njihovom događaju snimljen je film Apolo 13.

Apolo 13
Apolo 13 lunarni modul
Operator	NASA
Tip misije	letelica sa ljudskom posadom
Datum lansiranja	11. april 1970.
Kraj misije	17. april 1970.
Masa	28 790 kg

Posadu su činili Džejms Lavel, Džek Svajgert kao piloti komandnog modula i Fred Hejz kao pilot lunarnog modula.

Cilj misije

Cilj Apolo 13 misije bio je da istraži krater Fra Mauro prečnika 80 km. Pošto nije uspeo, njegovu misiju preuzeo je Apolo 14.

Incident sa rezervoarom za kiseonik

Na udaljenosti od 320 000 km od Zemlje, 56 sati nakon lansiranja, na putu do Meseca članovi posade čuli su eksploziju praćenu nestankom struje. Prva pomisao je bila da je meteoroid udario o lunarni modul ali se ispostavilo da je eksplodirao jedan od rezervoara sa kiseonikom. Smatra se da je došlo do kratkog spoja u rezervoaru što je izazvalo požar i time se pritisak rapidnom brzinom povećao i razneo ceo rezervoar.

Curenje kiseonika u svemir trajalo je 130 minuta i nije moglo biti zaustavljeno. Dva rezervoara sa gorivom eksplodirala su zajedno sa rezervoarom za kiseonik, a zatim i treći rezervoar i ćelije koje stvaraju struju i vodu za posadu. Letelici je bila preostala samo rezervna baterija veoma ograničene snage. Misija je zatim prekinuta a astronauti su morali da nađu najkraći put do Zemlje. Da bi se vratili što brže morali su da pokrenu motore do brzine od oko 1800 metara u sekundi kako bi promenili pravac. Ovo je bilo nemoguće jer bi istrošilo previše energije. Na kraju je odlučeno da će se Mesec iskoristiti da vrati posadu kući, tačnije Mesečeva gravitacija. Letelica je vraćena na putanju oko Meseca. Mesečeva gravitacija ubrzala je letelicu i skratila put za 10 sati i pomerila mesto sletanja sa Indijskog okeana na Atlantski okean. Posle toga, samo dve male korekcije putanje bile su potrebne.

Pošto je to dosta istrošilo bateriju, posada ju je morala sačuvati tako što je prekinuto emitovanje događaja TVom. Prezenteri na TVu su tada koristili ilustracije i animacije. Zbog nedostatka električne energije i komunikacija je bila otežana. Preostali kiseonik bio je dovoljan da izdržava dvoje ljudi za dan i po a ne troje za još 4 dana, koliko je trebalo posadi do povratka. Prekinute su sve komunikacije kako bi se uštedela baterija i povezivanjem nekih od rezervoara dobijen je dodatni vazduh. Javio se problem kod poslednjeg rezervoara sa gorivom kada je temperatura pala na samo 4 °C. Počela je da se kondenzuje voda kod rezervoara i kada bi se uključio moglo je da dođe do kratkog spoja i gubljenja sve preostale energije.

lunarni modul

Poslednji problem bio je kako odvojiti lunarni od komandnog modula pre ulaska u Zemljinu atmosferu. Na univerzitetu u Torontu formiran je tim koji je trebalo da reši ovaj problem za jedan dan. Tim je konstatovao da povišenjem pritiska u tunelu koji povezuje lunarni i komandni modul tačno pre odvajanja bi stvorio dovoljnu silu da udalji lunarni modul. Ideja je preneta astronautima koji su je zatim uspešno iskoristili.

Ulazak u atmosferu

Dok se Apolo 13 približavao Zemlji polako su se odvojili od lunarnog modula. Apolo 13 sleteo je u južni Pacifik 17. aprila 1970.

Pri spuštanju posada je izgubila komunikaciju na 6 minuta zbog prevelikih oštećenja. Na kraju su uspeli da uspostave kontakt sa Hjustonom. Posada je bila zdrava kada je sletela.

uspešno sletanje

Izvori

• Apolo 13-istorijat na istory.nasa.gov
• Apolo 13
• Izveštaj o misiji na history.nasa.gov
• Rezultati misije na ntrs.nasa.gov