Arai Ikunosuke
Arai Ikunosuke (荒井 郁之助, 12. jun 1836 – 19. jul 1909) bio je japanski samuraj kasnog Edo perioda. U kratkotrajnoj republici Ezo, nastaloj posle Bošin rata držao je poziciju ministra za mornaricu. Nešto kasnije ostao je zapamćen kao prvi direktor japanske metrološke agencije. U literaturi je ponekad oslovljen imenima Akinori (顕徳) i Akijoši (顕理).
Arai Ikunosuke | |
|---|---|
 Arai Ikunosuke 荒井郁之助 | |
| Datum rođenja | 12. jun 1836. |
| Mesto rođenja | Edo, Japan |
| Datum smrti | 16. jul 1909. (73 god.) |
| Mesto smrti | Tokio, Japan |
Mladost uredi
Arai Ikunosuke je rođen u Tedai-čo distriktu u gradu Edu, u blizini hrama „Jušima Seido“ kao sin gokeina (nižeg vazala) Tokugava šogunata po imenu Arai Seibei. Njegov otac, Seibei, ostao je poznat kao osoba koja je donirala novac seljacima kao pomoć usled poplave nastale u Fudživari iako je takav čin razbesneo tadašnjeg šoguna. Uprkos tome Ikunosuke je od ranih nogu, sa svojih 7 godina, po savetu svog ujaka, počeo da izučava kineske klasične tekstove. Sa dvanaest počeo da vežba mačevalačke veštine stila „Džikišin kake-rju“ i „Šingjoto-rju“ ali i streljaštvo kao i jahanje konja. Sa 14 pristupio je akademiji šogunata „Šoheizaka“ a sa 18 bavio se obukom artiljerije zapadnog stila. Svoju karijeru u šogunatu započeo je u svojoj 20 godini kada je postavljen kao instruktor u mornaričkoj školi u Nagasakiju dok je u isto vreme izučavao rangaku studije.
Nakon studija matematike, plovidbe i navigacije Arai je postavljen na poziciju upravnika mornaričke škole za obuku 1862. godine. Tamo nije proveo dugo vremena budući da je 1864. premešten u vojnu akademiju šogunata (Kobušo) u Jokohami. Tamo je ostao do 1865. godine gde se susreo sa Otori Keisukeom, sa kojim je učio taktiku francuske pešadije.
Bošin rat uredi
Godine 1868. tokom Bošin rata i Meidži obnove, Arai je služio kao kapetan u Mornarici šogunata zajedno sa Enomoto Takeakijem. Zajedno su isplovili iz luke Šinagava kada se grad Edo predao pobedničkoj carskoj vojsci. U poslednjem pokušaju otpora otplovili su za Hokaido gde je Arai postao ministar mornarice novoosnovane Republike Ezo. Tamo je učestvovao u pomorskim borbama kod luke Mijako i Hakodate a kada su njegove snage poražene u sukobima za Hokaido, Arai je uhapšen i zatvoren. U neizvesnosti da li će dobiti smrtnu kaznu zbog otpora carskoj vojsci ili ne, Arai je u zatočeništvu napisao prvi englesko-japanski rečnik.
Meidži period uredi
Arai je ipak izbegao smrtnu kaznu i pomilovan, isto kao i Takeaki sa kojim je radio na poslovima melioracije zemljišta. Nakon toga radi za poljoprivrednu školu sa bi na kraju postao upravnik jedne od tz. ženskih škola u Japanu. Nešto kasnije mu je dodeljeno upravljanje nad centralnom meteorološkom agencijom a u tom poslu ostaće zapamćen kao prva osoba koja je fotografisala sunčevu koronu u Japanu tokom pomračenja sunca 1887. godine. Arai je zaslužan i za uvođenje metričkog sistema, modernog merenja vremena i osnivanje Univerziteta u Hokaidu.
Tokom kasnijeg života, usled ponovnog uzdizanja nacionalističkog duha u Japanu, sarađivao je sa starim poznanikom Otori Keisukeom doprinoseći magazinu Kju bakufu, u kom je pisao o svojim iskustvima kao oficir šogunata.
Arai je umro od dijabetesa, 1909. godine u svojoj 73 godini života.
Reference i literatura uredi
- Fukunaga Kyōsuke. Kaishō Arai Ikunosuke. Tokyo: Morikita Shoten, 1943.
- Harada Akira. Arai Ikunosuke. Tokyo: Yoshikawa Kobunkan, 1994.
- Hillsborough, Romulus (2005). Shinsengumi: The Shogun's Last Samurai Corps. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3627-2.
