Argument iz podele

Argument iz podele je neformalna logička greška koja nastaje kada se na osnovu podataka o celini izvlači zaključak da isto važi za pojedine ili čak sve delove te celine, a pritom se ne opravdava takav zaključak. Postoje dva oblika ove greške:

• Prvi oblik ove greške je kada se na osnovu celokupnih osobina grupe zaključuje o pojedinačnim članovima. Problem kod ove greške je to što iako cela grupa ima neke osobine, to ne mora značiti da svi u toj grupi dele te osobine.
• Drugi oblik nastaje kada se prema podacima o objektu zaključuje koje su odlike delova tog objekta. Objekat može imati neke osobine, ali to ne znači da svi delovi imaju te odlike.

Argument iz podele ne mora biti logička greška. Ukoliko se zna da je objekat sav od drveta sa sigurnošću možemo zaključiti da su svi delovi tog objekta drveni.

Jedan od primera ove logičke greške možemo naći u homeopatiji koja se bazira na učenju Anaksagore. On je tvrdio da atomi koji čine neku supstancu imaju iste osobine kao ta supstanca: atomi vode su mokri, atomi kamena su tvrdi. Ovo danas, naravno, znamo da nije tačno, ali je homeopatija i dalje aktivna.

Suprotno ovoj logičkoj grešci je argument iz sastava u kom se tvrdi da nešto što važi za jedan deo celine važi i za samu celinu.

Primeri

• Njegova kuća je manja od svih u komšiluku, što znači da su njegova vrata 1 metar.

Samo zato što je kuća manja, ne znači da su svi predmeti u toj kući, poput vrata, proporcionalno manji.

• Boing 747 može da leti od Frankfurta do Tokija i on ima mlazne motore. Dakle, mlazni motori mogu da lete od Frankfurta do Tokija.

Sami delovi aviona ne mogu leteti iako avion može.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 46—47. ISBN 978-86-86059-45-1.