Aristoksen

Aristoksen iz Tarenta (stgrč. Αριστοξενος ο Ταραντινος Αριστοξενος ο Ταραντινος, oko 370/360. p. n. e., Tarent – posle 300. p. n. e., Atina) – starogrčki filozof.

Aristoksen
Aristoksen iz Tarenta
Lični podaci
Druga imena	Αριστοξενος ο Ταραντινος
Datum rođenja	370/360. p. n. e.
Mesto rođenja	Tarent,
Datum smrti	posle 300. p. n. e.
Mesto smrti	Atina,

Biografija

Rođen oko 360. godine p. n. e.po svoj prilici u Tarentu. Studirao je kod svog oca Spintara, a zatim kod Lampra iz Eritrae. Njegov otac i učitelj, muzičar Spintar, bio je blizak pitagorejcu Arhitu iz Tarenta; Aristoksenovi učitelji su bili i pitagorejci Ksenofil, Ehekrat i drugi učenici Filolaja i Eurita. Posle boravka na Peloponezu (u Mantineju i Korintu), već etabliran filozof, Aristoksen se pridružio Aristotelovskom liceju (osnovanom 335. p. n. e.). Posle Aristotelove smrti, Aristoksen je verovatno ostao u Liceju, gde je ovde predavao muziku.

Eseji

Pisao je o muzici i filozofiji, istoriji, pedagogiji – pominje se kao autor u ukupno 450 knjiga (skoro sve su izgubljene). Među njima su „Elementi harmonike” (sačuvani u fragmentima), „O elementima”, „O Melopeji” (najmanje 4 knjige), „O režimima”, „O percepciji muzike”, „O muzici” (najmanje 4 knjige. ), „Elementi ritma” (sačuvani u fragmentima), „O prvom vremenu”, „O instrumentima”, „O aulosu i (drugim muzičkim) instrumentima”, „O pravljenju aula”, „O auletima”, „O kolom igrama”, „O tragičarima”, „O igri u tragediji”, „Prakidamantu”, „O Pitagori i njegovim učenicima”, „O pitagorejskom životu”, „Pitagorine izreke”, „Pitagorin život”, „Život sv. Arhita“, „Život Sokratov“, „Život Teleste“, „Građanski zakoni“ (najmanje 8 knjiga), „Zakoni prosvete“ (najmanje 10 knjiga), „O aritmetici“, „Tabelarni razgovori“, „Istorijski Beleške”, „Razni memoari”, „Raštrkane beleške”, „Poređenja”.

Harmonični elementi

Aristoksenova knjiga „Elementi harmonike“ (kompilacija različitih Aristoksenovih dela sa prazninama, bez kraja) je prva naučna studija o muzici koja je došla do nas. Ovde se razmatraju vrste melodija (dijatonska, hromatska, enharmonska), intervali (kombinovani u govoru i diskretni u pevanju), zvukovi, sistemi (intervalne strukture u okviru četvrte, kvinte, oktave, do dvooktavnog punog sistema), modusi, metaboli (promene u rodu, sistemu, modusu), melopea (muzička kompozicija). Aristoksen je (za razliku od Pitagorejaca) namerno napustio matematičko tumačenje intervala, smatrajući ih očiglednim za muzičara i ne zahtevajući nikakvo dodatno opravdanje. Aristoksenova „muzička“ aritmetika je kasnije bila podvrgnuta oštroj kritici sledbenika Pitagorejaca. Za naučnika-muzičara (μουσικος), prema Aristoksenu, direktno opažanje je prvi i najvažniji preduslov za dalje (racionalno) proučavanje muzike:

Svaku muzičku melodiju koja nastaje u glasu ili instrumentima smatramo kao celinu. Ali istraživanje se svodi na dva principa: sluh i razum. Sluhom razlikujemo intervalne vrednosti, a razumom određujemo njihove funkcije (δυναμεις). Morate se obučiti da pažljivo razdvojite to dvoje. Jer ovde situacija nije ista kao u geometriji, gde je uobičajeno reći: „Pretpostavimo da je ovo prava linija“. Što se tiče intervala, takve izjave se moraju napustiti. Geometar, uostalom, ne koristi sposobnost osećanja i zato ne uvežbava svoj vid da razlikuje šta je dobro, a šta loše u pravoj liniji, krugu itd.; nego to radi stolar, strugar ili drugi zanatlija. Za muzičara je oštrina slušnog čula (η της αισθησεως ακριβεια) gotovo najvažnija stvar.

Ritmički elementi

Traktat je sačuvan u originalnim fragmentima, kao i u odlomcima iz Porfirijevog komentara na Ptolomejevu harmoniku, Proslambanomena Mihaila Psela i nekoliko kasnijih anonimnih tekstova (uključujući Oksirinhov papirus 9 i 2687).

U središtu učenja o ritmu (ritmici) je ideja o najmanjoj nedeljivoj jedinici prozodijskog vremena, koju Aristoksen naziva πρωτος χρονος (doslovno „prvo vreme“, odnosno najmanja jedinica mere, „kvant“ vremena). Kretanje nagore u (prostim i složenim) stopalima opisuje se rečju „arsis“ (αρσις), a kretanje nadole ređom „osnovom“ (βασις). Numerički odnosi unutar osnovnih metričkih stopa ograničeni su na 4 prozodijska „kvanta” (na primer, 2:1 trohej, 1:2 jamb, 2:2 sponde, itd.); povremeno stopala mogu sadržati iracionalnu vezu između arsisa i basisa, koju je Aristoksen opisao rečju αλογια. Pošto ritmovi mogu da sadrže bilo koji broj (plesnih?) „koraka” i da se mogu realizovati u bilo kom tempu (αγωγη), ritmička kompozicija teoretski može da sadrži bilo koji broj vremenskih kvanta; međutim, bez obzira na broj stopala i tempo, funkcija (δυναμις) kvanta vremena (πρωτος χρονος) unutar stopala (ili skupa stopala) ostaje nepromenjena i uho je prepoznaje kao takvu.

Nisu sačuvani delovi Aristoksenovog traktata o „ritmičkom metabolizmu“ i „ritmopeu“ (potpuna ritmička kompozicija).

Uticaj

Aristoksen je imao ogroman uticaj na razvoj kasnije antičke nauke o muzici. Direktni Aristoksenci su bili Aristid Kvintilijan, Kleonid, Gaudencije i Bahus. Čak ni Pitagorejci nisu izbegli njegov uticaj, uključujući Nikomaha i Boetija (Aristoksen — jedini antički autoritet koga Boetije s poštovanjem označava rečju musikus). Ptolomej (koji nije bio čisti Aristoksenac ili Pitagorejac) je prirodno integrisao delove Aristoksenovog učenja u svoju harmoniku.

U srednjem veku, Aristoken se pominje retko (uglavnom kod Boetija), možda zato što mnogi naučnici tog vremena nisu poznavali grčki jezik. Na srednjovekovnom arapskom istoku, recepciju Aristoksena predstavljao je al-Farabi. U zapadnoj Evropi aktivno interesovanje za Aristoksena oživljava u Italiji od kraja 15. veka (Đorđo Vala, Frankino Gafuri, Vinćenco, Galilej itd.). Prvi latinski perevod (Antonio Gogavi) objavljen je 1562. godine, što je dalo podsticaj uvođenju Aristoksenove harmonike u širok naučni opticaj.

U čast Aristoksena, nazvan je krater na Merkuru.