Arijarat IV
Arijarat IV od Kapadokije ili Arijarat IV Euzeb (grč. Ἀριαράθης Εὐσεϐής, do 163. p. n. e. ) je bio kralj Kapadokije od 220. p. n. e. do 163. p. n. e. Bio je saveznik Antioha III Velikoga, sve do njegovoga poraza u bici kod Magnezije 190. p. n. e. Dajući ruku svoje ćerke Eumenu II postao je saveznik Pergama, a preko njega i rimski klijent.
| Arijarat IV | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 3. vek p. n. e. |
| Datum smrti | 2. vek p. n. e. |
| Porodica | |
| Potomstvo | Orophernes of Cappadocia, Stratonice of Pergamon, Arijarat V |
| Roditelji | Ariarathes III of Cappadocia |
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Nasleđuje presto kao dete uredi
Sin je kralja Kapodokije Arijarata III i Stratonike od Kapadokije, koja je bila ćerka seleukidskoga kralja Antioha II Teosa. Kada mu je umro otac 220. p. n. e. Arijarat IV od Kapodokije je bio još dete. Bilo je to vreme kada su mnogi mladi kraljevi došli na vlast, a to su bili Antioh III Veliki, Ptolemej IV Filopator i Filip V Makedonski.
Učešće u Rimsko-sirijskom ratu uredi
Antioh III Veliki je 193. pre n. e, pre Rimsko-sirijskoga rata, počeo da traži saveznike. Uspostavio je savez sa Hanibalom, a onda je počeo da uspostavlja saveze sa ostalim helenističkim kraljevinama. Sa Arijaratom je obnovio savez nudeći mu 193. p. n. e. ruku svoje ćerke Antiohije. Arijarat je zbog toga učestvovao u Rimsko-sirijskom ratu pomažući svoga tasta Antioha III Velikoga. U bici kod Magnezije 190. p. n. e. Arijarat je kao pomoć svome tastu poslao 2.000 vojnika iz Kapodokije i 3.000 Galaćana. Arijarat je nakon Antiohovoga poraza poslao izaslanike u Rim tražeći mir. Odobren mu je mir pod uslovom da plati ratnu štetu od 600 talanata.
Savez sa Pergamom uredi
Sporazumom iz Apameje 188. p. n. e. Seleukidsko kraljevstvo je izgubilo sve teritorije zapadno od Taura, tako da je Kapodokija izgubila moćnoga zaštitnika, sa kojim je bila vezana dinastičkim vezama. Arijarat je zbog toga bio prisiljen da se obrati Pergamu, najmoćnijoj novoj sili u Maloj Aziji. Pergamski kralj Eumen II oženio se Arijaratovom ćerkom Stratonikom, pa su Arijaratu odmah prepolovili ratnu štetu, koju je trebalo da plati. Uz pergamsko posredovanje Kapadokija je postala novi klijent Rimske republike. Od tada Kapadokija je stalno pod rimskim uticajem, a njena spoljna politika u Maloj Aziji bila je isprepletena sa pergamskom.
Rat sa Farnakom I od Ponta uredi
Pomagao je svom zetu Eumenu II u ratu protiv pontskoga kralja Farnaka I od Ponta od 183. p. n. e. do 179. p. n. e. Rimski poslanici su došli i tražili su od Eumena II i Arijarata IV od Kapodokije da prekinu rat protiv Farnaka. Međutim oni su zamolili Rimljane da pokušaju da posreduju, ali pošto su propali pokušaji posredovanja rat se nastavio. Rat se okončao 179. pre n. e, a po mirovnom sporazumu Farnak nije smeo da upada u Galatiju, morao je da se povuče iz Paflagonije. Arijaratu je morao da vrati sva oduzeta mesta, uključujući opremu i taoce. Morziju i Arijaratu trebalo je da vrati 900 talanata.
Kasniji događaji uredi
Tokom Trećega makedonskoga rata (172- 168/167. p. n. e.) Pergam i Kapodokija bili su na strani Rima. Rimljani su nakon toga rata preokrenuli svoju politiku prema vernim saveznicima, pa su odlučili da oslabe azijske helenističke kraljevine u Maloj Aziji. Priznali su autonomiju opasnoga neprijatelja Galata, oslabivši tako Pergam. Galati su onda 163. p. n. e. bezuspešno tražili odvajanje dela Kapodokije. Nakon smrti Antioha IV Epifana 164. p. n. e. uspostavljeni su diplomatski odnosi između Seleukidskoga carstva, Pergama i Kapodokije, što je izazvalo uznemirenje u Rimu.
Potomstvo uredi
U prvo vreme Arijarat nije imao dece sa Antiohijom, pa mu je ona podmetnula dva lažna sina Arijarata i Holoferna. Međutim nakon nekoga vremena nije više bila jalova, nego mu je izrodila dve ćerke i sina Mitridata, odnosno budućega kralja Arijarata V. Pošto je otkrila Arijaratu istinu Antiohija je udesila da podmetnuti sinovi budu daleko od kuće, tako da je starijega poslala u Rim, a mlađega u Joniju, sve sa ciljem da se izbegne spor oko legitimnoga naslednika kapodokijskoga trona.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Justin
- Polibije, Istorije
- Tit Livije
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Apijan, Sirijski ratovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2015)
- Strabon
- The Cambridge Ancient History, Volume 7, Part 1: The Syrian/Egyptian wars and the new kingdoms of Asia Minor, H.Heinen, 2008
