Arteritis džinovskih ćelija
Arteritis džinovskih ćelija (ADžĆ) ili temporalni arteritis jedan je od oblika zapaljenje krvnih sudova (vaskulitisa) koje uglavnom pogađa i oštećuje velike krvne sudove koji snabdevaju krvlju glavu, vrat, gornji deo tela i ruke.[2][3] Kako se najčešće javlja u arterijama oko slepoočnica (temporalne arterije) pacijenti se često žale na bolove u slepoočnicama. Retko se javlja, ali je opasna ako utiče na oko jer može dovesti do slepila.
| Arteritis džinovskih ćelija | |
|---|---|
| Sinonimi | Temporal arteritis, cranial arteritis, Horton disease, senile arteritis, granulomatous arteritis |
 | |
| Arterije lica i kože glave | |
| Specijalnosti | reumatologija, urgentna medicina, imunologija |
| Simptomi | Glavobolja, bol u slepoočnicama, simptomi slični gripu, dvostruki vid, otežano otvaranje usta |
| Komplikacije | Slepilo, disekcija aorte, aneurizma aorte, reumatična polimialgia |
| Vreme pojave | Starost veća od 50 godina |
| Uzroci | Upala malih krvnihsudova unutar zidova većih arterija |
| Dijagnostički metod | Na osnovu simptoma i testova krvi, potvrđenih biopsijom temporalne arterije |
| Slična oboljenja | moždani udar, primarna amiloidoza[1] |
| Lečenje | Steroidi, bisfosfonati, inhibitor protonske pumpe |
| Prognoza | Očekivano trajanje života (obično normalno) |
| Frekvencija | ~ 1 od 15.000 ljudi godišnje (> 50 godina) |
Epidemiologija uredi
Arteritis džinovskih ćelija (temporalni) i reumatska polimijalgija, koji se često javljaju zajedno, pogađaju skoro isključivo osobe starije od 55 godina. Ovi poremećaji postaju češći kako ljudi stare. Oni su 10 puta češći među ljudima starijim od 80 godina nego među onima od 50 do 59 godina.
Najčešći je kod ljudi severnoevropskog porekla.
Bolest se može javiti i u pojedinim porodicama.
Etiologija uredi
Arteritis džinovskih ćelija utiče na srednje do velike arterije u kojima izaziva upalu, otok, osetljivost i oštećenje krvnih sudova koji snabdevaju krvlju glavu, vrat, gornji deo tela i ruke. Najčešće se javlja u arterijama oko slepoočnica (temporalne arterije), koje se granaju od karotidne arterije na vratu. U nekim slučajevima, stanje se može javiti u srednjim do velikim arterijama i na drugim mestima u telu.
Uzrok stanja je nepoznat. Veruje se da je delom posledica lošeg imunološkog odgovora . Poremećaj je povezan sa nekim infekcijama i određenim genima.
Arteritis džinovskih ćelija je češći kod ljudi sa drugim inflamatornim poremećajem poznatim kao reumatska polimijalgija i to skoro uvek kod ljudi starijih od 50 godina.
Klinička slika uredi
Znaci i simptomi arteritisa gigantskih ćelija, koji se razlikuju u zavisnosti od toga koje su arterije zahvaćene, mogu početi:
- postepeno tokom nekoliko nedelja
- naglo.
Kliničku sliku karakteriše:
- Porast telesme temperature,
- Osećaj umora praćen opštim lošim stanje,
- Gubitak telesne težine
- Znoje više nego obično,
- Glavobolja i bol u koži glave - koji je obično poreklom iz zahvaćenih velikih arterije na glavi. Bol je jak, ponekad pulsirajući a lokalizovan je u slepoočnicama ili potiljku. Arterije u slepoočnici mogu biti osetljive na dodir i palpiraju se kao otečenim i kvrgave. Vlasište može biti bolno kada se dodirne ili kada se kosa češlja.
- Slepilo i poremećaji vida - mogu se javiti u vidu dvostlika ili zamagljenog vida, velike slepe mrlje, iznenadnog slepilo na jednom oku koje se povlači u roku od nekoliko minuta ili u vidu drugi problemi sa očima. Najveća opasnost je trajno slepilo, koje može nastati iznenada ako se blokira dotok krvi u optički nerv. Potpuno slepilo na oba oka je neuobičajeno ako se ljudi leče čim se sumnja na dijagnozu, ali se može desiti i bez lečenja. Tokom proteklih 50 godina, broj poremećaja vida je opao, dok su stope oporavka porasle, najverovatnije zato što se arteritis džinovskih ćelija dijagnostikuje ranije i leči pre nego što su oči pogođene bolešću.
- Bol u vilici i jeziku - je tipičan za ovu bolest, a pračen je umorom ubrzo nakon što pacijent počne da žvaće. Jezik takođe može da boli kada pacijent ili govori. Pacijenti koji imaju bol u vilici i jeziku imaju veću verovatnoću da imaju problema sa vidom.
- Neurološki i kardiovaskularni problemi - u vidu povremene blokade dotok krvi u mozak, što može rezultovati moždanim udarom. Ponekad zapaljenje ošteti aortu, uzrokujući kidanje njene sluzokože (disekcija aorte) ili pojavu izbočenja (aneurizma aorte) u njenom zidu.
- Reumatična polimialgija - koju karakteriše jaki bol i ukočenost u vratu, ramenima i kukovima. Bolovi su jači tokom noći i ujutru.
Dijagnoza uredi
Dijagnoza arteritisa gigantskih ćelija se postavlja na osnovu simptoma i rezultata fizičkog pregleda, tokom koga se palpacijom slepoočnice uočava da su temporalne arterije tvrde, kvrgave ili osetljive. Dijagnoza je takođe verovatnija ako pacijent ima i simptome reumatske polimijalgije.
Testovi krvi
Rezultati testova krvi mogu podržati dijagnozu. Na primer, anemija, veoma visoka brzina sedimentacije eritrocita i visok nivo C-reaktivnog proteina ukazuju na upalu.
Biopsija
Često se radi biopsija temporalne arterije (u predelu slepoočnice) da bi se potvrdila dijagnoza.
Ultrazvuk
Ultrazvuk temporalnih arterija, je test koji pomaže u potvrđivanju dijagnoze je ultrazvuk, Ponekad ultrazvuk može učiniti biopsiju nepotrebnom.
Magnetna rezonantna angiografija
Ako se sumnja na arteritis gigantskih ćelija u veoma velikim arterijama, kao što je aorta i njene glavne grane, može se uraditi angiografija magnetne rezonance da bi se potvrdila dijagnoza.
Terapija uredi
Pravovremeni tretman može pomoći u sprečavanju ozbiljnih problema kao što su slepilo ili moždani udar.
Kada se sumnja na arteritis gigantskih ćelija, ordiniraju se kortikosteroidi, kao što je oralni prednizon. Ovi lekovi se često koriste čak i pre nego što se uradi biopsija.
Većina ljudi počinje da se oseća bolje u roku od nekoliko dana nakon početka lečenja. Doza kortikosteroida se postepeno i jako sporo smanjuje, u narednih godinu do dve dana, nakon neprekidnog uzimanja.
Primena kortikosteroidi, može biti problematičan kod starijih ljudi. Iako ovi lekovi mogu izazvati dramatična poboljšanja i neophodni su za sprečavanje slepila, kod njih je veća verovatnoća da izazivanja neželjenih efekte kod starijih ljudi. Ljudi mogu zadržavati tečnost, apetit im se može povećati i mogu postati zbunjeni. Šećer u krvi se može povećati, ponekad izazivajući dijabetes, a gustina kostiju se može smanjiti. Krvni pritisak se može povećati.
Starije osobe koje uzimaju kortikosteroide podstiču se da preduzmu mere za održavanje gustine kostiju. Mogu da rade vežbe sa opterećenjem i uzimaju suplemente kalcijuma i vitamina D. Uzimanje antiresorptivnih lekova može pomoći u povećanju gustine kostiju. Takvi lekovi uključuju bisfosfonate ( alendronat , risedronat , ibandronat i zoledronsku kiselinu).
Kakd se postavi konačna dijagnoza arteritisa gigantskih ćelija, većini pacijenata daje se i biološki lek tocilizumab. Ovaj lek smanjuje količinu kortikosteroida potrebnih za kontrolu bolesti.
Prevencija uredi
Da bi se smanjili rizik od neženjenih efekata terapije, lekari postepeno smanjuju dozu kortikosteroida i i prestaju da daju ovaj lek što je pre moguće.
Pacijenti će morati u sklopu lečenja da preduzmu i sledeće korake da bi zaštitili snagu kostiju.
- Izbegavaju pušenje i prekomerni unos alkohola.
- Uzmimaju dodatni kalcijum i vitamin D (na osnovu saveta lekara).
- Započnu redovno hodanje ili druge oblike vežbi za nošenje težine.
- Provere stanje svoje kosti testom mineralne gustine kostiju (BMD) ili DEKSA skeniranjem.
- Uzmimaju bisfosfonatni lek, kao što je alendronat.
Prognoza uredi
Većina bolesnika se potpuno oporavi, ali lečenje može potrajati 1 do 2 godine ili duže. Međutim stanje se može vratiti kasnije.
Nakon bolesti može doći i do oštećenja drugih krvnih sudova u telu, poput aneurizme . Ovo oštećenje može dovesti do moždanog udara ili masovnog iskrvarenja u budućnosti.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ Ferri, Fred F. (2010). Ferri's Differential Diagnosis E-Book: A Practical Guide to the Differential Diagnosis of Symptoms, Signs, and Clinical Disorders. Elsevier Health Sciences. str. 195. ISBN 978-0-323-08163-4. Arhivirano iz originala 2017-10-22. g.
- ^ Weyand CM, Goronzy JJ (jul 2014). „Clinical practice. Giant-cell arteritis and polymyalgia rheumatica”. The New England Journal of Medicine. 371 (1): 50—7. PMC 4277693
. PMID 24988557. doi:10.1056/NEJMcp1214825.
- ^ Jennette JC, Falk RJ, Bacon PA, Basu N, Cid MC, Ferrario F, et al. (januar 2013). „2012 revised International Chapel Hill Consensus Conference Nomenclature of Vasculitides”. Arthritis and Rheumatism. 65 (1): 1—11. PMID 23045170. S2CID 20891451. doi:10.1002/art.37715 .
Literatura uredi
- Mackie, SL; Dejaco, C; Appenzeller, S; et al. (1. 3. 2020). „British Society for Rheumatology guideline on diagnosis and treatment of giant cell arteritis”. Rheumatology. Oxford, England. 59 (3): e1—e23. PMID 31970405. doi:10.1093/rheumatology/kez672 .
Spoljašnje veze uredi
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
